U okviru ovog projekta, TEN će ojačati saradnju sa renomiranim istraživačkim centrima iz Nemačke, Francuske, Holandije, Italije i Finske, u cilju poboljšanja kvaliteta komunikacije o proširenju EU u širem okviru predstojećeg redefinisanja EU i svoju budućnost. Naš pristup u ovom projektu je da se zalažemo ne za jednostavno pristupanje EU, već za Zapadni Balkan kao celinu koja prolazi kroz brojna poboljšanja u strukturama demokratskog upravljanja i vladavine prava, unapređenje procesa ekonomskog upravljanja kao i ambiciozne reforme. dnevni red za javnu upravu.

Osim što će se dopreti do uticajnih evropskih prestonica i uključiti se u političku scenu EU, TEN će, zahvaljujući podršci ovog granta, sprovoditi aktivnosti na unapređenju naših veština istraživanja, komunikacije i zastupanja. Daljnjim povećanjem naših unutrašnjih kapaciteta, krajnji cilj TEN-a je da se zemlje Zapadnog Balkana suštinski uključe u debate i politička rešenja koja se odnose na budućnost Evrope.

Članak Evropeizacija izvan procesa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Svojom politikom proširenja EU pokušava da podstakne demokratizaciju u regionu Zapadnog Balkana. Sada kada dalje reforme u određenom broju zemalja tek sporo napreduju ili izgledaju kao da su čak u ćorsokaku, sve se više pažnje poklanja negativnim sporednim efektima politika EU. Literatura o proširenju EU primećuje da, uprkos svojim demokratskim ciljevima, strategije i politike EU nenamerno doprinose formiranju takozvanih stabilitokratija u regionu: zemalja sa očiglednim demokratskim nedostacima koje istovremeno tvrde da obezbeđuju proevropsku stabilnost.

Projekat se fokusirao na šest zemalja Zapadnog Balkana. Za svaku zemlju, on procenjuje kako se nedostaci u politikama proširenja EU koji su identifikovani u literaturi odigravaju u praksi nudeći refleksiju o primenljivosti teorijskog okvira za konkretnu zemlju, potkrepljeno procenom brojnih studija slučaja.

Projekat se sprovodio tokom 2021. i kulminirao Klingendejlovim izveštajem na engleskom, sa doprinosima TEN partnera, po jedan za svaku zemlju zapadnobalkanske šestorke.

Ovaj projekat finansiraju holandsko Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane.

Koordinator projekta: Centar za evropske politike – CEP, Beograd
Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač strahinja.subotic@cep.org.rs

Članak EU kao promoter demokratije ili „stabilitokratije“ na Zapadnom Balkanu? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat je direktno podržao 40 lokalnih OCD koje su imale za cilj jačanje njihovih kapaciteta i pružanje mentorske podrške u oblasti primene sveobuhvatne metodologije i alata za praćenje reforme javne uprave zasnovane na činjenicama, koja je bila razvijena na projektu. Sam monitoring RJU je sproveden u 17 lokalnih samouprava (12 iz centralne Srbije, 4 iz Vojvodine i Grada Beograda).

Projektne aktivnosti su bile grupisane u četiri radna paketa:

1) Radni paket 1 je obuhvatao aktivnosti koje su se odnosile na razvoj metodologije za monitoring reforme javne uprave na lokalnom nivou i alata potrebnih za njegovu primenu, uz uključivanje svih relevantnih aktera iz civilnog sektora na lokalnom nivou, kao i predstavnika MDULS i SKGO.

2) Radni paket 2 je podrazumevao izgradnju kapaciteta lokalnih OCD za primenu razvijene metodologije, kao i sprovođenje monitoringa reforme javne uprave u 17 lokalnih samouprava, uključujući izradu i objavljivanje 17 pojedinačnih monitoring izveštaja i jednog uporednog izveštaja o monitoringu RJU u svih 17 JLS.

3) Radni paket 3  je bio fokusiran na redovne konsultacije sa lokalnim OCD i sprovođenje lokalnih planova zagovaranja u 17 lokalnih samouprava kroz organizaciju javnih događaja i sastanaka iza zatvorenih vrata.

4) Radni paket 4 je obuhvatao kampanju (ulične akcije i onlajn) namenjenu svim građanima u Srbiji, koja je bila usmerena na pitanja reforme javne uprave na lokalnom nivou, kao i otvoren poziv za doprinos građana samoj kampanji i izradi „Knjiga utisaka građana“.

Projekat je bio finansiran od strane Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Programa podrške civilnom društvu i medija koji je imao za cilj jačanje participativnih demokratija i procesa integracije u EU kroz osnaživanje civilnog društva da aktivno učestvuje u donošenju odluka. Projekat je bio sufinansiran od strane Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Kontakt: Branko Birač, projektni menadžer – branko.birac@cep.org.rs 

Image by 3D Animation Production Company from Pixabay 

Pogledajte publikacije objavljene u okviru projekta:

Kako bi izgledala idealna lokalna uprava u Srbiji?

Kako su rangirani gradovi i opštine u Srbiji: Prema kvalitetu rada lokalnih uprava

Knjiga utisaka građana: Kampanjama sa građanima do bolje javne uprave u Srbiji

Lokalni PAR monitor: Izveštaj o monitoringu reforme javne uprave na lokalnom nivou vlasti

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Aleksinac

Izveštaj o stanju lokalne uprave: grad Niš

Izveštaj o stanju lokalne uprave: grad Novi Pazar

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Užice

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Odžaci

Izveštaj o stanju lokalne uprave: grad Prokuplje

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Ivanjica

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Tutin

Izveštaj o stanju lokalne uprave: gradska opština Zvezdara

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Vlasotince

Izveštaj o stanju lokalne uprave: grad Vršac

Izveštaji o stanju lokalne uprave: grad Valjevo

Izveštaji o stanju lokalne uprave: opština Koceljeva

Izveštaji o stanju lokalne uprave: opština Bečej

Izveštaji o stanju lokalne uprave: opština Despotovac

Izveštaji o stanju lokalne uprave: grad Subotica

Izveštaji o stanju lokalne uprave: opština Aranđelovac

Šta građani i građanke Srbije kažu o svojim iskustvima sa lokalnim upravama?

Priručnik za primenu metodologije za praćenje reforme javne uprave na lokalnom nivou vlasti

Metodologija za praćenje reforme javne uprave na lokalnom nivou vlasti

Održani događaji u okviru projekta:

Kvalitetna uprava na lokalnom nivou: Noseći stub dobre javne uprave

Panel u okviru konferencije “Građani na prvom mestu”

Članak Praćenjem javne uprave ka boljem upravljanju na lokalu – Pratim JA se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Centar za studije demokratije (CSD) iz Bugarske (Koordinator projekta)
Rumunsko akademsko društvo iz Rumunije
Institut za Demokratiju „Societas Civilis“ Skoplje, iz Severne Makedonije
Udruženje građana „Zašto ne“ iz Bosne i Hercegovine
Centar za demokratsku tranziciju iz Crne Gore
Albanski centar za ekonomska istraživanja (ACER) iz Albanije
Državni institut za transparentnost (GTI) iz Mađarske
Institut za javne finansije iz Hrvatske
Državna komisija za prevenciju korupcije Severne Makedonije
Regionalna antikorupcijska inicijativa (RAI)
Regionalni savet za saradnju (RCC)
Kr. Mihelsen Institut.
Glavni cilj projekta je bio uspostavljanje zajedničkih rešenja u oblasti antikorupcije kako bi se povećala odgovornost državnih institucija i osnažio civilni sektor i standard vladavine prava u državama Jugoistočne Evrope. To je učinjeno kroz podizanje kapaciteta za implementaciju dokazanih evropskih instrumenata za društvena istraživanja i uspostavljanjem platforme javno-privatnog partnerstva za transfer znanja između civilnog i javnog sektora u devet zemalja. Ideja inicijative je bila da ukloni nedostatke koji postoje u implementaciji antikorupcijskih politika i javnih nabavki širom Jugoistočne Evrope i na taj način pojača uticaj planiranog povećanja infrastrukturne podrške Evropske unije do 2025. godine. Ovaj projekat je udružio resurse najveće grassroot mreže civilnog društva iz oblasti antikorupcije – Liderstvo za razvoj i integritet Jugoistočne Evrope (SELDI), gorepomenutih međunarodnih ekspertskih organizacija i Državne komisije za prevenciju korupcije Severne Makedonije i resurs centra za antikorupciju U4.

Partneri su implementirali instrument Monitoring antikorupcijskih politika (MACPI) što je dovelo do izrade devet analiza, odnosno tehničkih izveštaja dopunjenih sekundarnim istraživanjima i procesom konsultacija koji je zajedno bio predstavljen rukovodstvu analiziranih javnih institucija. Dodatno, nakon ažuriranja „Opentender.eu“ instrumenta u skladu sa ekstenzivnim analizama javnih nabavki i novim indikatorima rizika od korupcije, on je bio implementiran u pomenutih devet zemalja Jugoistočne Evrope na godišnjem nivou. Konačno, kreirani su i godišnji izveštaji dobrog upravljanja u zemljama Jugoistočne Evrope koji su inkorporirali i ključne nalaze MACPI i „Opentender“ instrumenata. O njima se diskutovalo i na forumima javnih politika koji su održani u okviru ove projektne intervencije. Uticaj projekta je bio dodatno pojačan sveobuhvatnom komunikacionom strategijom, a partneri su razvili i specifične ideje i poruke za zagovaranje koje su prenete na format javno-privatnog partnerstva.

Projekat je predstavljao jedinstvenu priliku da se pokrene akcija javno-privatnog karaktera i integrišu najbolje prakse iz Evropske unije i zajednička rešenja iz oblasti sprečavanja korupcije što je doprinelo umanjenju socijalnih i ekonomskih dispariteta u okviru Evropskog ekonomskog prostora.

Kontakt: Andrija Mladenović, projektni menadžer – andrija.mladenovic@cep.org.rs

Publikacije objavljene u okviru projekta:

Otkrivanje izazova u javnim nabavkama u Srbiji – Poziv na promenu (ENG)

Zaustavljanje zarobljavanja država u Jugoistočnoj Evropi – Implementacija efikasnih instrumenata za prijavu imovine i politički izložene kompanije (ENG)

Igra žmurki – Prijava prihoda i imovine javnih funkcionera

Procena zarobljene države na sektorskom nivou – Priručnik za obuku (ENG)

Objavljeni blogovi u okviru projekta:

Prijava imovine u zemljama Jugoistočne Evrope: (ne)dovoljno uspešan instrument za prevenciju korupcije

Javne nabavke: Kočnica ili stepenik u evropskim integracijama Srbije?

Kuda Srbiju vode konstante manjkavosti u javnim nabavkama? (ENG)

Održani događaji u okviru projekta:

Primena zajedničkih rešenja za borbu protiv korupcije i dobro upravljanje u Jugoistočnoj Evropi: inovativne prakse i javno-privatno partnerstvo

Prva godišnja letnja škola: Metodologije za praćenje antikoruptivnih politika, zarobljavanja države i integriteta javnih nabavki

Zarobljavanje države u Jugoistočnoj Evropi: ispunjavanje evropskog obećanja o vladavini prava

Pratimo tokove novca: Nadzor nad nezakonitim finansijskim tokovima i suzbijanje šema za izbegavanje sankcija

Članak Implementacija zajedničkih rešenja iz oblasti antikorupcije i dobre vladavine u Jugoistočnoj Evropi se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, takođe pruža podršku zemljama Istočnog partnerstva i zemljama Zapadnog Balkana (Bosni i Hercegovini, Srbiji i Severnoj Makedoniji) u sprovođenju neophodnih reformi kroz Fond za dobru upravu (Good Governance Fund – GGF) od 2020. godine. Poseban stub GGF-a je tehnička pomoć namenjena: reformama za razvoj poslovnog okruženja i upravljanja privredom, izgradnji kapaciteta u javnoj upravi, borbi protiv korupcije i reformi pravosuđa, reformi javnih preduzeća, te osnaživanju medija i civilnog društva.

Cilj ovakve podrške je veća efektivnost političkih i privrednih institucija u gorenavedenim zemljama. U planu je da se ovakav vid podrške pruža u iduće tri i po godine (počev od 2020. godine) sa raspoloživim sredstvima koja se utvrđuju za svaku fiskalnu godinu. Kada je reč o Srbiji, tehničku pomoć vodi firma „Tetra teh“ (Tetra Tech) iz Ujedinjenog Kraljevstva, zajedno sa Centrom za evropske politike – CEP, a u bliskoj saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu.

Kontakt osoba: Ranka Miljenović, izvršna direktorka – ranka.miljenovic@cep.org.rs

Članak Fond za dobru upravu – GGF se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat je realizovala koalicija koju čini 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa:

1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) (nosilac projekta)
2. Centar za evropske politike (CEP);
3. Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
4. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža);
5. Društvo sudija Srbije;
6. Transparetnost Srbija;
7. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP);
8. Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija);
9. Beogradski centar za ljudska prava,
10. Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS);
11. Narodni parlament Leskovac;
12. Forum sudija Srbije.

Jedan od tri osnovna cilja koja je projekat želeo da postigne jeste uspostavljanje proaktivnog odnosa predstavnika pravosuđa i građana i njihovo bolje upoznavanje sa samim sistemom koje bi doprinelo da se građani bolje upoznaju i razumeju svoja prava, kao i način njihovog ostvarivanja. Ovakav odnos projekat je želeo da uspostavi kroz nekoliko kanala komunikacije sa građanima, koji su prilagođeni različitoj socijalnoj strukturi stanovništva, starosnoj dobi i nivou obrazovanja. To je uključivalo komunikaciju kroz digitalnu platformu, digitalne medije i blog postove kao i kroz lokalne savete u 15 gradova i opština u Srbiji. Projekat je želeo da, po ugledu na razvijene demokratije, usvoji princip otvorenog dijaloga, između građana i pravosuđa, i podstakne njihov veći angažman u lokalnim zajednicama. Zadatak projekta je bio da pomogne građanima da bolje razumeju Ustavom zagarantovana prava, ali i da upozna građane kako funkcioniše sistem pravosuđa i kako sudije i tužioci donose odluke koje su pravične i racionalne.

Drugi cilj projekta predstavljao je rad organizacija na istraživanju i prepoznavanju primarnih potreba građana u njihovom svakodnevnom iskustvu sa pravosuđem u Srbiji. Ova aktivnost je pokušala da razume i istraži razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz široki monitoring iskustava građana u susretu sa pravosuđem. Kao rezultat ove aktivnosti, koalicija na projektu je izradila tri opširna izveštaja koja služile kao sredstvo za dalje formulisanje javnih politika koje podržavaju potrebe građana.

Poslednji cilj projekta je želeo da podigne odgovornost i integritet pravosudnih institucija. Projekat je nastojao da u radu sa predstavnicima pravosuđa i organizacija civilnog društva, kroz poboljšanu metodologiju planova integriteta i otvorenu proceduru za žalbe i slobodno prituživanje građana, podigne integritet i odgovornost pravosudnih institucija, čineći ih transparentnijim, dostupnijim i uz veći angažman samih građana.

Kontakt osoba: Jovana Knežević, projektna menadžerka (jovana.knezevic@cep.org.rs)

Publikacije objavljene u okviru projekta:

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Događaji održani u okviru projekta:

Šta koči reformu sudstva?

Predstavljanje Izveštaja o stanju u oblasti pravosuđa za 2021. godinu

Predstavljen Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Članak Otvorena vrata pravosuđa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Cilj ovog projekta je dati odgovore na široki spektar pitanja koja se tiču evropskih integracija i učiniti ih pristupačnijim građanima kroz razgovor sa kompetentnim stručnjacima u određenim oblastima i onima čiji su interesi najviše u pitanju za tu konkretnu oblast. Svi događaji će biti otvoreni za medije i za javnost (sa fokusom na mlade) koja će imati mogućnost da učestvuje u raspravama. Na događajima će se voditi računa o tome da u panelima, ako je u pitanju panel diskusija, ili među diskutantima, ako je u pitanju forma Europe Café, budu zastupljena različita mišljenja, kako bi se čule sve strane i vodila kvalitetna rasprava.

Više o do sada održanim događajima u okviru projekta možete pronaći na sledećim linkovima:

Put ka EU = put ka javnoj upravi na usluzi građanima

aštita potrošača u Srbiji: da li će EU standardi koristiti svima? 

Javno zdravlje i poverenje javnosti

Prevare u vezi sa hranom su krivično delo

Uloga IPA III u smanjivanju socio-ekonomskog jaza između Zapadnog Balkana i EU

*Europe Café je osmišljen na osnovu principa World Café metode. Ovim metodom se obezbeđuje efektivni format za održavanje diskusija sa potencijalno velikim grupama učesnika i može biti modifikovan u skladu sa specifičnim potrebama. Europe Café diskusije traju otprilike dva do tri sata.

Članak Evropa bliža tebi se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.