• ENGENG
  • Aleksandra Rabrenović

    Aleksandra Rabrenović je saradnica Centra za evropske politike i naučna saradnica Instituta za uporedno pravo u Beogradu. Prethodno je radila kao asistent na Pravnom fakultetu Univeriteta u Beogradu na predmetima upravno pravo i nauka o upravljanju. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master studije (LLM) na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), a doktorske studije (PhD) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Glazgovu. Od 2003. Aleksandra radi i kao konsultant u oblasti reforme javne uprave u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Tadžikistanu, Moldaviji, Mongoliji, Kirgistanu i Bosni i Hercegovini. Radila je prvenstveno za Svetsku banku, ali i za Fond za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), britansko Odeljenje za međunarodni razvoj (DFID), Sigmu (SIGMA/OECD), Savet Evrope i projekte Evropske unije. Njeno glavno područje interesovanja je upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru. Objavila je dve knjige i veliki broj radova u oblasti reforme javne uprave na engleskom i srpskom jeziku. Pored engleskog jezika, poseduje dobro znanje ruskog jezika, kao i osnovno znanje francuskog jezika.

    Tanja Miščević

    Tanja Miščević je šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i redovna profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Direktorka Ministarstva za evropske integracije (tada Kancelarije za evropske integracije) Vlade Srbije bila je od 2005. do 2008. godine. Tokom 2007. godine vodila je pregovarački tim Republike Srbije za pregovore za zaključivanje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji između Republike Srbije i Evropske unije. Od 2010. do 2012. bila je državna sekretarka za politiku odbrane Ministarstva odbrane Srbije, ranije i članica i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Bila je posebna savetnica za evropske integracije potpredsednika Vlade Srbije i ministra za spoljnu i unutrašnju trgovinu u periodu od 2012. do 2013, kao i savetnica UN programa za razvoj za projekte iz oblasti bezbednosti u regionu Jugoistočne Evrope (JIE). Bila je i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

    Predavala je kao gostujuća profesorka na Diplomatskoj akademiji Ministarstva inostranih poslova Hrvatske, Centru za evropske integracije Univerziteta u Bonu, Ekonomskom i Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore, Vojnoj akademiji Ministarstva odbrane, Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije. U periodu 2008. do 2012. bila je urednica edicije Evropska unija izdavačke kuće Službeni glasnik.  Autorka je dve knjige, većeg broja naučnih monografija i članaka.

    Dobitnica je priznanja „Doprinos godine Evropi“, nagrade „Najevropljanka Balkana“, kao i nagrade „Duga“ za doprinos u borbi protiv homofobije. Imenovana je za Viteza Nacionalnog reda za zasluge dekretom predsednika Republike Francuske.

    Vladimir Ateljević

    Vladimir Ateljević radi kao savetnik ministarke za evropske integracije i član Pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. U Pregovaračkom timu je zadužen za Poglavlje 30 (ekonomski odnosi sa inostranstvom) i Poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka 2002. godine. Magistarsku tezu na temu „Administrativni kapacitet kao kriterijum za članstvo u EU“ odbranio je u junu 2010. godine. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka na temu „Međunarodno organizovanje i bezbednosna institucionalizacija EU“ u septembru 2016. godine.

    Profesionalnu karijeru je započeo 2000. godine kao nezavisni novinar radeći u produkciji VIN koja se emitovala na TV B92. Od marta 2003. godine do marta 2004. godine je radio u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom (Sektor za evropske integracije). Najznačajniji deo karijere je proveo u Kancelariji za evropske integracije (sada Ministarstvo za evropske integracije). U Kancelariji je od njenog osnivanja marta 2004. godine do decembra 2010. godine. Od januara 2011. godine do avgusta 2012. godine je radio u Ministarstvu odbrane (Kabinet ministra) kao savetnik i šef kabineta državnog sekretara za politiku odbrane. Avgusta 2012. godine postaje savetnik potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, a od septembra 2013. radi kao savetnik ministra zaduženog za evropske integracije. Na Fakultetu političkih nauka bio je angažovan kao asistent i saradnik u nastavi od 2005-2011. godine na predmetima Međunarodne organizacije i Politika proširenja EU.

    Govori engleski i nemački (viši srednji nivo). Rođen je u Beogradu, 6. marta 1978. godine. Oženjen je i otac dvoje dece.

    Andrej Engelman

    Andrej Engelman je od 2012. zamenik direktora i šef Organa za upravljanje strukturnim fondovima i Kohezionog fonda Vlade Republike Slovenije za razvoj i evropsku kohezionu politiku. U periodu od 2012. do 2014. godine, Engelman je bio zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Slovenije, gde je radio u oblastima ekonomske diplomatije i evropskih politika. Godine 1998. Engelman preuzeo je dužnost zamenika ministra za evropske poslove u novouspostavljenoj Kancelariji Vlade Republike Slovenije za evropske poslove. 1994. postao je za državni sekretar u Ministarstvu finansija. U vreme pregovora Republike Slovenije o članstvu u EU, Engelman je bio jedan od ključnih učesnika u procesu, kao jedan od najvećih stručnjaka u pripremi poreske reforme i autor budžetske reforme u Sloveniji. Od 1990. godine radi u Ministarstvu finansija, gde je bio zadužen za državni budžet. Nakon diplomiranja 1983. godine na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani počeo je raditi na Institutu za socijalno planiranje.

    On je savetovao vlade Makedonije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova i tursku manjinu na Kipru na temu evropskih integracija i formiranja struktura za uspešno preuzimanje pravnih tekovina EU, kao i na temu pregovora o članstvu.

    Andrej Engelman je oženjen i otac troje dece.

    Dejan Jović

    Dejan Jović je profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i gostujući profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Doktorirao je na LSE (1999), a od 2000. do 2010. radio je kao docent (Lecturer) na Univerzitetu Stirling u Škotskoj.

    Bio je savetnik predsednika Republike Hrvatske od 2000. do 2014, i predsednik Upravnog vijeća Instituta za razvoj i međunarodne odnose od 2014. do 2016. Od 2013. je glavni i odgovorni urednik politikološkog časopisa Politička misao (Croatian Political Science Review). Autor je knjige „Jugoslavija: država koja je odumrla“ ("Yugoslavia: A State that Withered Away") i urednik više knjiga iz područja teorija međunarodnih odnosa i dezintegracije jugoslovenske federacije.

    Duško Lopandić

    Ambasador Duško Lopandić (rođ. 1957) je bio šef Misije Republike Srbije pri EU u Briselu u periodu 2013-2016. Od 2011. do 2013. obavljao je funkciju pomoćnika ministra spoljnih poslova za EU i za regionalnu saradnju. Od 2007. do 2011. bio je ambasador Republike Srbije u Portugalu i Zelenortskim ostrvima. Od 2004. do 2007. bio je pomoćnik ministra za multilateralu u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom i istovremeno nacionalni koordinator za Pakt stabilnosti u zemljama Jugoistočne Evrope (JIE) za pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) i član Saveta Vlade RS za evropske integracije. U periodu 2001-2004. bio je direktor Direktorata za EU Ministarstva spoljnih poslova SRJ, a u periodu 1988-1994. radio je u misiji SFRJ/SRJ pri EU u Briselu. Zaposlio se 1986. g. u Ministarstvu spoljnih poslova SFRJ.

    Ambasador Lopandić je završio Pravni fakultet u Beogradu, a magistrirao i doktorirao na Univerzitetu Paris I (Pantheon-Sorbonne) iz oblasti evropskog prava.

    Dr. Lopandić je sarađivao sa brojnim istraživačkim institutima u zemlji i objavio preko 100 knjiga, stručnih i naučnih radova na teme EU, regionalne saradnje i međunarodnih odnosa. Lopandić takođe objavljuje publicističke radove iz oblasti istorije. Godine 2003. primio je nagradu Evropskog pokreta u Srbiji za „Doprinos godine Evropi“.

    Janis Emmanouilidis

    Janis Emmanouilidis je programski direktor Centra za evropske politike (EPC) u Briselu. On je pisao na temu opšteg političkog i insitucionalnog razvoja Evropske unije; o perspektivama za diferencijalnu integraciju, o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, kao i o proširenju Unije. Bio je savetnik različitih vlada, institucija EU, evropskih partija i nevladinih organizacija o širokom spektru pitanja vezanih za evropske integracije. Njegovi komentari i analize o EU su takođe veoma zastupljeni u medijima.

    Između 2007-2009 i pre prelaska u EPC, bio je istraživač-saradnik u Stavros Costopolous-u u Helenskom fondu za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) u Atini u Grčkoj. Od 1999 do 2007, bio je viši istraživač u Centru za primenjeno političko istraživanje u Minhenu u Nemačkoj. Pre toga je radio kao istraživač u Institutu za evropske politike (IEP). Emmanouilidis je takođe član naučnog saveta i naučni saradnik na ELIAMEP, kao i savetnik za insitutcionalni razvoj Evropske unije u poljskom tink-tanku demosEUROPA – Centar za evropske strategije u Varšavi. Studirao je međunarodne odnose i strateške studije u Velikoj Britaniji i ekonomiju u Nemačkoj.

    Miroljub Labus

    Miroljub Labus je redovni profesor  političke ekonomije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u penziji, i bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije. Sada je vlasnik i osnivač konsultantske firme „Belox Advisory Services“ i viši savetnik Upravnog odbora PwC kancelarije u Beogradu, zadužen za makro-ekonomsku analizu  i ekonomska predviđanja. Radio je, takođe, kao konsultant Svetske Banke u Beogradu.

    Miroljub Labus ima bogato iskustvo u oblasti statistike, jer je radio između 1986. i 1994. godine kao viši stručni saradnik u Saveznom zavodu za statistiku  na matricama društvenih računa i modelima opšte privredne ravnoteže (CGE modeli). U tom periodu kreirao je makroekonomsku bazu podataka i osnovao mesečni časopis „Ekonomski trend“. Od 1994.g. do 2000.g. bio je glavni urednik časopisa „Konjunkturni barometar“ Ekonomskog instituta u Beogradu, koji je pratio i analizirao ekonomsku konjunkturu u Srbiji. Bio je, takođe, glavni urednik časopisa „Anali Pravnog fakulteta u Beogradu“ od 2012. do 2015.g.

    U svom akademskom radu, Miroljub Labus se bavio pitanjima iz oblasti makroekonomije, međunarodne trgovine, tranzicije i privatizacije, kao i korporativnog upravljanja. Pisac je udžbenika „Osnovi ekonomije“ i više drugih knjiga i monografija. Članke je objavljivao u domaćim i stranim časopisima. Sada se bavi dinamičkim modelima opšte privredne ravnoteže (DSGE modeli) i autor je „QUEST_Serbia“ modela za predviđanje i analizu makroekonomskih efekata fiskalne, monetarne i devizne politike.

    Tokom akademske karijere radio je kao Fulbrajtov predavač na programu „Participacija i samoupravni sistemi“  na Univerzitetu Kornel u SAD, gde je bio i gostujući profesor na Odseku za ekonomiju, kao i na Evropskom univerzitetu u Budimpešti.

    Govori srpski i engleski jezik.

    Radmila Milivojević

    Radmila Milivojević je nezavisna stručnjakinja i bivša generalna sekretarka Kancelarije za evropske integracije (sada Ministarstva za evropske integracije) Vlade Srbije. Od 2005. do 2013, kada se penzionisala, radila je na pristupanju Evropskoj uniji kao potpredsednica Privredne komore Srbije. Krajem 2003. postala je član Savetodavnog centra za evropska i pravna pitanja, projekta koji je finansirala Evropska unija, gde je bila izabrana za vođu tima za projektne komponente koji su pomagali u procesu pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Godine 2002.  je ponovo preuzela poziciju šefice Odeljenja za međunarodne organizacije u Saveznom ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose. Nakon toga, postala je pomoćnica ministra u Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose.

    Rad u javnoj upravi počela je 1986. godine, prvo kao šef Odeljenja za međunarodne organizacije (GATT, STO, UNCTAD) u Saveznom ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose SR Jugoslavije/Srbije i Crne Gore, a zatim 1996 do 2002. kao savetnik na pitanjima STO i UNCTAD na Stalnoj misiji SRJ i OUN u Ženevi. Godine 1997. započela je profesionalnu karijeru u  trgovinskoj kompaniji Generalexport kao referent za komercijalne poslove, a zatim je od 1981 do 1986. radila kao ekonomski analitičar u Jugoslovenskoj banci za međunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES).

    Milivojević je objavila niz članaka u specijalizovanim časopisima o pitanjima međunarodne trgovinske politike i ekonomskim aspektima pridruživanja Evropskoj uniji. Ona je član Ženske vlade, Udruženja poslovnih žena u Srbiji i Evropskog pokreta u Srbiji.

    Tony Verheijen

    Toni Verheijen (Tony Verheijen) je od avgusta 2013. country manager Svetske banke za Srbiju, sa sedištem u Beogradu. Verheijen se poslovima u Svetskoj banci koji su u vezi sa evropskim i centralnoazijskim regionom vratio nakon što je prethodno radio u Odeljenju za upravljanje javnim sektorom i vladavinu u navedenom regionu. Od 2007-2013, Verheijen je radio kao sektorski menadžer javnog sektora i odeljenja javne uprave u Južnoj Aziji (sa sedištem u Nju Delhiju, Indija), kao vodeći stručnjak za upravljanje javnim sektorom i vođa klastera za isotočnu i centralnu Afriku (sa sedištem u Kampali, Indija).

    Od 2002. godine, njegov fokus je javni sektor, reforma državne uprave, borba protiv korupcije, kao i pitanja ekonomskog upravljanja. U sklopu toga, radio na projektima u južnoj i istočnoj Aziji, centralnoj i istočnoj Africi, Rusiji i centralnoj Aziji, i centralnoj i istočnoj Evropi.

    Pre dolaska u Svetsku banku Verheijen je radio kao vodeći tehnički savetnik u regionalnoj kancelariji UNDP-a u Bratislavi, Slovačka, u OECD i u Evropskom institutu za javnu upravu. On je takođe predavao na više univerziteta, među kojima je i College of Europe. Posebno je doprineo procesu transformacije zemalja Centralne i Istočne Evrope (JIE) u kontekstu njihovog pristupanja Evropskoj uniji služeći kao savetnik Kancelarije za evropske integracije i Pregovaračog tima za pristupanje EU.

    Verheijen je diplomirao na Erasmus Univerzitetu u Roterdamu i magistrirao je međunarodne odnose na Université Libre u Briselu. Doktorirao je na Univezitetu u Lajdenu.  Govori holandski, engleski, francuski, nemački i ruski.

    Nazad na vrh