Preporuke za unapređenje procesa upravljanja cirkularnim migracijama

Niske stope prirodnog priraštaja u kombinaciji sa emigracijom većom od imigracije, predstavljaju problem za domaće tržište rada i ukupnu privredu. Iako se Srbija suočava sa ekonomskim emigracijama još od 1960-ih, u novije vreme primećuju se novi obrasci koji su u skladu sa svetskim trendovima: kod obrazovanije populacije prisutne su takozvane cirkularne migracije koje podrazumevaju ponovljene legalne migracije istog lica između dve ili više država. Istovremeno, zahvaljujući novim tehnologijama moguće je raditi iz Srbije za stranog poslodavca što ima pozitivni uticaj na povratak srpskih državljana u zemlju porekla.

Strategija o ekonomskim migracijama za period 2021–2027. usvojena je 2020. godine sa pratećim Akcionim planom. To je prvi javni dokument koji je problematizovao ovu oblast i pokušao da ponudi državne mere u cilju usporavanja emigracije kao i privlačenja povratnika. Naš projekat je bio podstaknut donošenjem ove strategije i jedan od prvih ciljeva je bio da izvršimo evaluaciju Akcionog plana strategije.

Evaluacija Akcionog plana pripremljena je na polovini ciklusa njegove realizacije kako bi njeni nalazi mogli da se koriste prilikom pripreme novog plana. Njen cilj je bio da sistematično analizira Akcioni plan za implementaciju Strategije o ekonomskim migracijama i da na bazi te analize objektivno oceni i informiše kreatore javne politike i donosioce odluka o rezultatima ostvarenim u dosadašnjem toku sprovođenja Strategije, kao i da ponudi preporuke za eventualne korektivne mere za dalje.

Drugi cilj projekta je bio da se upoznamo sa komparativnim iskustvima evropskih zemalja koja se tiču ekonomskih migracija. Konkretno, da ispitamo zakonodavni okvir koji reguliše ovu oblast, da li je on napredniji u odnosu na domaći, zatim kako su uloge u bavljenju ovim pitanjima raspodeljene između države, civilnog sektora i ostalih aktera (privatni sektor, akademska zajednica, mediji) i koje mere sprovodi država kako bi stimulisala povratak iseljenika u zemlju porekla.

Uporedna iskustva pokazuju da postojanje organizacija koje imaju za cilj da budu podrška povratnicima koji razmatraju povratak, ekonomsku aktivnost u matici kao i naučnu i stručnu karijeru ima značajan uticaj na odluku o migracijama. Zato je jedan deo našeg projekta bio usmeren ka razmatranju podrške cirkularnim migrantima koja je sada dostupna kroz programe portala Tačka povratka kao i portala eUprava, kao i da u vidu preporuka, sugerišemo pravce u kojima treba razmišljati prilikom poboljšanja dostupnih ili uspostavljanja novih usluga namenjenih cirkularnim migrantima. Ovaj deo projekta dao je odgovor na pitanje u kojoj meri ova dva portala podstiču i olakšavaju proces cirkularnih migracija kroz različite forme podrške koje nude.

Cilj projekta je bio da uključimo i lokalni nivo u temu cirkularnih migracija. Kroz izgradnju kapaciteta nekoliko organizacija civilnog društva, koje su izabrane na osnovu mogućnosti da zastupaju različite regione u našoj zemlji, omogućili smo da se lokalni akteri intenzivnije bave pitanjem ekonomskih migracija. Cilj je da se u budućnosti izabrane organizacije civilnog društva pretvore u regionalne centre izvrsnosti za pitanja ekonomskih migracija što bi im omogućilo da se na konstruktivan način uključe u dijalog o javnim politikama iz oblasti migracija i doprinesu osmišljavanju rešenja najboljih za region iz kojeg dolaze.