Radne grupe čijim radom koordinira CEP su:

• Radna grupa za pregovaračko poglavlje 1 (Slobodno kretanje robe)
• Radna grupa za pregovaračko poglavlje 3 (Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga)
• Radna grupa za pregovaračka poglavlja 4 i 9 (Sloboda kretanja kapitala i Finansijske usluge)
• Radna grupa za pregovaračko poglavlje 8 (Konkurencija)
• Radna grupa za pregovaračko poglavlje 28 (Zaštita potrošača i zaštita zdravlja)

Članak Koordinacija radnim grupama u okviru Konventa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Opšti cilj projekta je da se omogući različitim segmentima civilnog društva da aktivno učestvuju u procesu pregovora o pristupanju EU, kako bi se ovaj proces u potpunosti otvorio za građane. Pored povećanja učešća organizacija civilnog društva (OCD) u procesu pregovora sa EU, cilj projekta je i jačanje kapaciteta OCD za zaštitu interesa građana u njihovim projektima i inicijativama.

U skladu sa tim, projektne aktivnosti su imale za cilj da omoguće efikasno uključivanje civilnog društva u pregovore o pristupanju EU u odabranim ekonomskim poglavljima kroz rad radnih grupa Nacionalnog konventa o EU ​​(NKEU). Sa povećanjem znanja i veština u ovoj oblasti, kapaciteti civilnog društva u Srbiji da kontinuirano štiti i zastupa interese građana u odnosu sa donosiocima odluka su povećani.

Kao aktivni koordinatori i članovi radnih grupa NKEU, CEP i NALED su imali priliku da se konsultuju sa drugim OCD na nacionalnom i lokalnom nivou o potrebi za aktivnijom i značajnijom ulogom civilnog društva u procesu pristupnih pregovora, posebno u poglavljima koja se tiču ekonomije, i u vezi s tim, učešću OCD u aktivnostima poput  pripreme Programa ekonomskih reformi. Konsenzus je da civilno društvo u ovom trenutku nema dovoljno kapaciteta za aktivno angažovanje i značajniji doprinos u pregovorima sa EU o ekonomskim temama uz naznaku da je od velike važnosti da OCD budu uključene u ovaj proces kroz radne grupe NKEU.

U tom smislu, glavni rezultati implementacije ovog projekta se odnose na:

• Olakšavanje efikasnog učešća civilnog društva u pregovorima sa EU o odabranim poglavljima koja se tiču ekonomije putem rada NKEU.
• Podizanje svesti i povećanje nivoa razumevanja OCD i donosilaca odluka o potrebama i načinima uključivanja civilnog društva u pregovore o pristupanju EU o odabranim poglavljima koja se bave ekonomijom.
• Jačanje kapaciteta civilnog društva da aktivno učestvuje u pregovorima sa EU u odabranim poglavljima koja se tiču ekonomije kao i uključivanje OCD u proces zagovaranja javnih politika utemeljenih na dokazima.
• Osnaživanje lokalnih OCD da aktivno učestvuju i doprinose pregovorima sa EU u odabranim ekonomskim poglavljima.

Projekat finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Programa podrške civilnom društvu i medija koji ima za cilj jačanje participativnih demokratija i procesa integracije u EU kroz osnaživanje civilnog društva da aktivno učestvuje u donošenju odluka.

Publikacije koje su do sada objavljene u okviru projekta:

Sižei politike

Finansijsko upravljanje i kontrola: Od drveta, ne vidimo šumu
Izjednačavanje akciznog opterećenja na jaka alkoholna pića preduslov za EU

Studije

Zaštita potrošača u Srbiji: Koji su mogući pravci napretka?

Vodič za zagovaranje ekonomskih politika

Diskusioni papiri (CEP dijalog)

Slobodno kretanje robe – koliko smo daleko od Evropske unije?
Finansijsko upravljanje i kontrola: Od drveta, ne vidimo šumu

Infografici

Od proizvodnje do tržišta
Ekonomske mere – uporedni pregled: Kako se Zapadni Balkan bori sa posledicama COVID-19

Da li znate ilustracije

Da li znate u čemu je razlika između konkurencije i konkurentnosti?
Da li znate kako je lako kretati se unutar Evropske unije?
Da li znate da je u Evropskoj uniji državna pomoć dozvoljena?
Da li znate da postoje dva različita CE znaka?

Članak Pripremi se za učešće – P2P se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

 Cilj ovog projekta je bio podrška reformi i unapređenju efikasnosti pravosuđa u Srbiji kroz povećanu odgovornost i transparentnost u radu javnih izvršitelja. CEP je bio nosilac projekta, dok je Narodni parlament iz Leskovca partner na projektu koji je bio uključen u sprovođenje aktivnosti na lokalnom nivou.

Iako je funkcionisanje javnog sistema za izvršenje relativno novi mehanizam u Srbiji, i njegove koristi tek treba da se procene, nekoliko problema je već identifikovano u njihovom svakodnevnom radu, posebno u pogledu odnosa sa građanima, odnosno stranaka u izvršnim postupcima. Građani nisu adekvatno informisani o pravima i obavezama koje imaju u procesu izvršenja, dok javni izvršitelji ponekad deluju netransparentno i nesrazmerno trenutnim okolnostima.

Rezultati implementacije ovog projekta su ledeći:

• Identifikacija problema i prepreka za efikasno uključivanje organizacija za zaštitu potrošača i drugih organizacija civilnog društva u praćenje rada javnih izvršitelja.
• Razvijanje i pilotiranje modela za uključivanje organizacija civilnog društva kao nezavisnog mehanizma za praćenje rada javnih izvršitelja.
• Podizanje svesti glavnih aktera ali i šire javnosti o značaju uključivanja organizacija civilnog društva u praćenje rada javnih izvršitelja.

Projekat je finansijski podržan od strane USAID projekta tehničke pomoći „Vladavina prava“ koji promoviše strateški napredak procesa reforme pravosuđa u Srbiji, povećanje efikasnosti pravosuđa, bolji pristup pravosuđu kroz vansudske usluge (javni izvršitelji) i izgradnju kapaciteta institucija u pravosuđu izvan sudskog sistema.

U okviru projekta, proizvedene su sledeće publikacije:

Studija: Problemi i prepreke za pristup pravdi u izvršnom postupku iz perspektive zaštite potrošača
Siže politike: Problemi i prepreke za pristup pravdi u izvršnom postupku iz perspektive zaštite potrošača
Vodič za zaštitu prava potrošača
Infografik: Izvršni postupak i komunalne usluge
Infografik: Položaj dužnika u izvršenju 
Infografik: Glavne specifičnosti izvršnog postupka u komunalnim predmetima

Kontakt osoba: Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u CEP-u (dusan.protic@cep.org.rs)

Članak Pristup pravosuđu u izvršnim postupcima – izgradnja modela kroz perspektivu zaštite potrošača se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Osnovni cilj Međusektorske grupe za Političke kriterijume je brže, efikasnije i snažnije reagovanje Konventa u okviru tema koje obuhvataju praćenje stanja demokratije, slobodu izražavanja i medija i ostalih tema koje su definisane kao politički kriterijumi u procesu evropskih integracija.

Ostali strateški ciljevi Međusektorske grupe za političke kriterijume su:

• • Mapiranje veza između tema koje pripadaju političkim kriterijumima i pojedinačnih poglavlja, odnosno aktivnosti drugih grupa i kako se iskazuju kroz radne grupe-definisanje tzv. „meta-pitanja“ koja pripadaju političkim kriterijumima i prevazilaze pojedinačne radne grupe.
  • Mapiranje postojećih horizontalnih procesa koji se prate kroz političke kriterijume, a ne mogu se svrstati ni u jedno pojedinačno poglavlje, npr. reforma javne uprave, civilno društvo.
  • Uređenje tematskih celina koje su granične u odnosu na postojeća poglavlja, npr. izborni sistem i pravila.
  • Definisanje kriterijuma za reakcije na pogoršanja u oblasti političkih kriterijuma i uspostavljanje sistema za brzo reagovanje grupe

Koordinator je Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora CEP-a.

Članak Koordinacija Međusektorskom radnom grupom za politički kriterijum u okviru Nacionalnog konventa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U periodu od septembra do decembra 2017. godine, CEP je, zahvaljujući finansijskoj podršci Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) pružao podršku Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) kako bi kreiranje politika u okviru ERP-a koje su u vezi sa socijalnom inkluzijom bile bolje koordinisane unutar Vlade i kako bi se poboljšalo praćenje implementacije ovih politika i načina trošenja sredstava. Da bismo ojačali kapacitete civilnog društva za informisano učešće u procesu izrade, razvoja i praćenja gorenavedenih ERP prioritetnih strukturnih reformi i poboljšali dvosmernu komunikaciju Vlade i OCD u tom procesu,  redovno smo komunicirali sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i SIPRU,  organizovali konsultacije i radionice, sastanke relevantnih radnih grupa Nacionalnog konventa o EU (NKEU), radili na diseminaciji online materijala (infografici, prezentacije i izveštaji), kao i na širenju korisnih informacija putem društvenih mreža, sajta i medija.

CEP je takođe jedna od potpisnica (u okviru NKEU) Platforme za praćenje sprovođenja primene narednog ERP-a (za period 2018-2020) i za praćenje sprovođenja primene Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP).

Program ERP-a za period 2017-2019 možete preuzeti ovde.

Sastanci održani u okviru ovog projekta: 

Sastanak Radne grupe NKEU za Poglavlje 20
Sastanak Radne grupe NKEU za Poglavlje 10
Sastanak Radne grupe NKEU za Poglavlje 16
Sastanak Radne grupe NKEU za poglavlja 1 i 3

Članak Koordiniranje praćenja implementacije Programa ekonomskih reformi (ERP) u oblasti četiri prioritetne strukturne reforme se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U okviru ovog granta, informisanost i sposobnost civilnog društva da zagovara najbolja rešenja unapređeni su na osnovu temeljnog istraživanja o finansiranju zaštite životne sredine na lokalnom nivou i učešća javnosti. Istraživanje je sprovedeno na osnovu podataka dobijenih od državnih i pokrajinskih organa i 145 lokalnih samouprava. Rezultati istraživanja i preporuke za unapređenje stanja dati su u studiji Lokalne finansije i životna sredina: Koji su ključni problemi i moguća rešenja, i tri sižea politike: Finansiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou: Odnos prihoda i rashoda, Finansiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou: Planiranje budžetskih fondova i Lokalne finansije i životna sredina: Koji su ključni problemi i moguća rešenja? koje su napisali istraživač Ekološkog centra Stanište Dejan Maksimović i istraživač CEP-a Stefan Šipka.

Znanja i veštine predstavnika civilnog društva o metodama komunikacije, procesu pristupanja EU, kreiranju javnih politika i finansiranju zaštite životne sredine poboljšani su održavanjem 12 obuka za predstavnike/ce ekoloških NVO, a svest šire javnosti o značaju životne sredine povećana putem medijskih nastupa, kratkometražne animacije i 17 predavanja za učenike osnovnih i srednjih škola.

Dijalog između predstavnika civilnog društva, javnog i civilnog sektora ojačan putem osam javnih događaja za predstavnike javnog, civilnog i privatnog sektora na ključne teme u vezi sa zaštitom životne sredine. Na finalnoj konferenciji organizovanoj u okviru ovog granta, učestvovali su najviši predstavnici državnih institucija i EU u Srbiji i ukupno oko 60 učesnika.

Institucionalni grant se finansira sredstvima CSOnnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu. Program finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).

Članak Institucionalni grant CSOnnect programa podrške civilnom društvu u oblasti životne sredine se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Imajući u vidu da osoba na ovom položaju predstavlja sponu između politički postavljenih lica (ministara i državnih sekretara) sa jedne i državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima sa druge strane, smatramo da on istovremeno treba da bude profesionalac sa ekspertizom u relevantnoj oblasti, ali i da poseduje druge specifične veštine za obavljanje rukovodećih poslova u upravi. U studiji koja je izrađena u okviru ovog projekta dati su predlozi za popravljanje trenutnog stanja i kreiranje modela idealnog državnog službenika. Tokom procesa izrade studije organizovan je i Okrugli sto na kome se debatovalo o statusu, ulozi, nadležnosti i odgovornosti ovih lica i razmotrila iskustva francuskog modela, koji će izneti bivši i sadašnji državni službenici ove zemlje.

Članak Ka depolitizaciji i profesionalizaciji državno-službeničkog sistema u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Ovaj projekat se bavio nedostacima sistema kreiranja javnih politika i jačanjem kapaciteta OCD iz država Zapadnog Balkana kroz učenje iz iskustva zemalja V4, kako bi se postiglo njihovo aktivnije uključivanje u kreiranje politika i zagovaranje povoljnijeg zakonskog okruženja za OCD na Zapadnom Balkanu.

Putem razmene znanja i iskustva u regionu V4 i zajedno sa partnerima sa Zapadnog Balkana, kapaciteti i zagovarački potencijal organizacija iz oba regiona je podignut kroz studijske posete, obuke i radionice.

Dvodnevna regionalna obuka Učešće civilnog društva u procesu kreiranja politika: Iskustva Poljske i Mađarske održana je u Budvi. Obuka, koju je organizovao CEP, okupila je organizacije članice TEN mreže i partnere iz Poljske i Mađarske, kao i predstavnika Regionalne škole za javnu upravu – ReSPA.  Više o tome pogledajte ovde.

Predstavnik CEP-a, predstavnici ostalih zemalja članica TEN-a i državni službenici iz svake od zemalja zapadnog Balkana, učestvovali su i na studijskom putovanju u Bratislavi (Slovačka) i Pragu (Češka). Više o tome pogledajte ovde.

30. januara 2018. u Beogradu je, u organizaciji CEP-a održana završna konferencija ovog projekta, nazvana Uloga think tank organizacija u procesu donošenja politika: Izazovi i uticaj na području jugoistočne Evrope. Događaj je okupio više od 50 predstavnika organizacija civilnog društva i državne uprave. Među našim panelistima bili su predstavnici Saveta za regionalnu saradnju (RCC), Republičkog sekreterijata za javne politike, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, kao i predstavnici OCD iz Srbije i zemalja u regionu. Više o tome saznajte ovde.

Uključivanje i državnih službenika iz relevantnih institucija na Zapadnom Balkanu u ovaj projekat podiglo je njihovu svest i uticalo na odgovornost u donošenju odluka.

Više o rezultatima projekta, uključujući i publikacije koje su u okviru projekta proizvedene, možete pronaći ovde.

Ko?

Projekat su sprovele članice TEN mreže:

Centar za evropske politike (CEP), Srbija
Grupa za pravne i političke studije (GLPS), Kosovo
Vanjskopolitička inicijativa (VPI), Bosna i Hercegovina
Institut za demokratiju i medijaciju (IDM), Albanija
Institut za evropske politike (EPI), Makedonija
Institut Alternativa (IA), Crna Gora

i partnerske organizacije iz zemalja Višegradske grupe:

EUROPEUM – Institute for European Policy, Czech Republic
Central European University, Hungary
Slovak Governance Institute, Slovakia
Fundacja IDEA Rozwoju, Poland

Članak Podizanje kapaciteta i zagovaračkog potencijala OCD Višegradske grupe i Zapadnog Balkana se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.