Srbija kao „usputna stanica“ Rusije, Kine i Turske?

18. decembar 2020. – U organizaciji Centra za evropske politike (CEP) i Konrad Adenauer Stiftung (KAS) u Srbiji i u Crnoj Gori danas je održan vebinar Srbija kao usputna stanica: Procena uticaja Rusije, Kine i Turske. Tema vebinara je bila politički, ekonomski i društveni uticaj Kine, Rusije i Turske na Srbiju, kao i to u kojoj meri je uticaj ovih zemalja štetan za pristupni proces Srbije i da li je trenutni spoljnopolitički pravac Srbije održiv.

O tim temama su razgovarali Vesna Marković, zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Dragan Pavlićević, vanredni profesor na Odeljenju za kineske studije na Xi’an Jiaotong-Liverpool Univerzitetu, Maksim Samorukov, saradnik Carnegie Moscow Center i zamenik urednika vebsajta www.carnegie.ru, i Hamdi Firat Buyuk, glavni urednik i politički analitičar u FeniksPolitik. Uvodne reči su dali Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a i Norbert Bekman Dirkes, direktor KAS-a u Srbiji i u Crnoj Gori.

Samorukov je na događaju rekao da je tokom pandemije COVID19, „Kina zamenila Rusiju“ po svom prisustvu i uticaju u Srbiji. Samorukov kao razloge vidi kadrovske promene u Vladi Srbije, i kaže da je u izjavama Vladinih predstavnika u medijima „Rusija bila zapostavljena“, kao i da je, nakon izbora u junu, „Rusija izgubila svoju nedodirljivost u srpskim medijima“.

Kako kaže Samorukov, Rusiju trenutna situacija ne zabrinjava.

„Dokle god se nastavlja sa izgradnjom gasovoda Turski tok i dokle god je percepcija Rusije da je Srbija daleko od EU i nezainteresovana za članstvo u NATO, Rusija nema problema sa trenutnom situacijom. Ako vidi da se status quo menja, ne sumnjam da se Rusija može brzo vratiti kao bitan akter.“

Kada je Kina u pitanju, Pavlićević smatra da Kina ne percipira Srbiju kao značajnog političkog aktera, i da ima pre svega ekonomske ciljeve. „Srbija je deo mnogo šireg polja delovanja ove azijske moćne sile“ kaže Pavlićević. Međutim, Pavlićević dodaje i da je od 17 država u Centralnoj i Istočnoj Evropi, „Srbija jedina sa kojom Kina ima bliske odnose.“ Kina svoj uticaj u Srbiji poslednjih godina ostvaruje kroz velike infrastrukturne projekte za koje Srbiji daje kredite, koje potom Srbija vraća kineskoj banci, kaže Pavlićević

Što se Turske tiče, Bujuk kaže da je i taj odnos pre svega ekonomski.

„Tradicionalni saradnici Turske u regionu, kao što su Bosna i Hercegovina, Kosovo* ili Severna Makedonija, ne pružaju toliko mogućnosti na tržištu kao Srbija, koja ima daleko razvijeniju infrastrukturu i koja daje dosta veće podsticaje stranim investitorima,“ kaže Bujuk. Bujuk dodaje i da Turska razume koliko je Srbija ključna za stabilne regionalne odnose.

Marković je istakla da, i pored bliskih odnosa sa navedenim zemljama, strateško opredeljenje Srbije ka članstvu u EU i da ovi odnosi i potpisani ugovori ne ugrožavaju taj put, kao i da će ti ugovori svakako „prestati da važe kada Srbija postane deo Evropske unije.“

Snimak sa događaja pogledajte ovde.

Ovaj događaj je održan u okviru projekta „Srbija na raskršcu između Zapada i Istoka”, u okviru kojeg Centar za evropske politike (CEP) istražuje politički, ekonomski i društveni uticaj stranih aktera poput Kine, Rusije i Turske. Projekat finansijski podržava Fondacija Konrad Adenauer (KAS).