Od Belgije do Mađarske: Nove mogućnosti za dalje ubrzanje procesa proširenja

3. jul 2024.  – Danas je u Beogradu, u zajedničkoj organizaciji Centra za evropske politike (CEP) i Delegacije Evropske unije u Srbiji, organizovana šesnaesta tradicionalna panel diskusija povodom promene predsedavanja Savetu EU. Panelisti na događaju Od Belgije do Mađarske: Nove mogućnosti za dalje ubrzanje procesa proširenja su bili ambasadorka Kraljevine Belgije, NJ.E. Keti Bugenhout, ambasador Republike Mađarske, NJ.E. Jozef Zoltan Mađar, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, NJ.E. Emanuele Žiofre, Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije Republike Srbije i predsednik Upravnog odbora CEP-a, Srđan Majstorović. Panelom je moderirao Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač u CEP-u.

Pored isticanja ključnih dostignuća belgijskog predsedavanja Savetu, ovaj panel je imao za cilj i da razjasni strategiju Mađarske za usmeravanje EU u narednih šest meseci. Mađarska kao država koja deli granice sa Zapadnim Balkanom i Ukrajinom i kao bivša socijalistička republika razume poteškoće sa kojima se suočavaju i nove i stare zemlje kandidati na svom putu ka EU.

Ambasadorka Kraljevine Belgije je, pričajući o uspesima belgijskog predsedavanja, rekla kako je njena zemlja uradila sve što planirala, čak i u skraćenom vremenskom periodu koji su imali, zbog pauze zbog izbora. Ona je istakla kako je posebno značajna aktivnost Belgije u Zelenoj agendi, kao i u Planu rasta za Zapadni Balkan.

“Plan rasta za Zapadni Balkan bio je jedan od dokumenata usvojenih u ovom kratkom vremenskom periodu. Plan rasta je bio na umu svim državama članicama EU i bio je prioritet,” istakla je ona.

“Deo slogana našeg predsedavanja je i Pripremite se za budućnost, jer verujemo da je integracija jako važan proces. EU neće biti ista sa 36 država za stolom. Biće ogromne ekonomske razlike kada se pridruže nove članice i novac će morati da se raspodeli na više zemalja. Pripremiti se za budućnost znači da Savet ima posla koji treba da se uradi da bi primio nove države članice i to je prihvaćeno 28. juna na sastanku Saveta”, rekla je ona.

Jožef Mađar je istakao da je slogan mađarskog predsedavanja: Učinimo Evropu ponovo velikom odabran jer najbolje prikazuje fokus mađarskog predsedavanja – jačanje evropske ekonomije koja, kako Mađar kaže “stagnira u odnosu na druge kontinente”.

“2018. godine ekonomije SAD i EU bile su iste, a sada je američka ekonomija dvostruko veća od EU. Ekonomski rast u ključnim državama EU predviđa se od 1%, dok je za SAD 3%, a za Kinu 5%. Konkurentnost je bila deo programa trio i Mađarska to želi da pojača svojim programom. Želimo da finaliziramo evropski paket konkurentnosti i da ga usvojimo kao novi instrument za države članice,” rekao je Mađar.

Bilo je nedoumica oko Plana rasta za Zapadni Balkan unutar EU, ali smo uspeli da ga usvojimo, što je odraz snažne političke volje za napredovanjem u proširenju, istako je Žiofre. Imali smo ttri samita u proteklih nekoliko meseci na kojima smo razgovarali o konkretnim merama za integraciju SB u jedinstveno tržište i imaćemo set reformi za svaku zemlju da to ubrzamo,” dodao je on.

“Planom rasta EU menja pristup u pogledu načina na koji raspodeljuje sredstva – Finansiranje ovog Plana rasta (olakšice za reformu i rast) je nešto slično onome što je Komisija uradila uradila ranije za države članice – uslovivši je da uspostaviti set reformi i raspoređujući sredsta na osnovu ostvarenih reformi. To se pokazalo uspešnim i isti pristup je sada usvojen i za zemlje kandidate. Ideja je da se smanji društveni i ekonomski jaz između EU i kandidata – a u uslove je uključena i vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, objasnio je on.

“Razumemo geopolitička pomeranja i obnovljeno interesovanje za proširenje posle rata u Ukrajini i želeli bismo da iskoristimo tu priliku, ne samo kroz Reformsku agendu već i šire”, rekla je ministarka Miščević. Ona je istakla i da cilj Srbije nije samo da otvorimo Klaster 3, već i da pripremimo i otvorimo Klaster 2 – Unutrašnje tržište i želeli bismo da do kraja ove godine dobijemo IBAR za Poglavlje 23 i 24.

Majstorović je istakao da je prošle nedelje usvojena Strateška agenda 2024 – 2029, i da je jasno da Evropska unija počinje pripreme za proširenje, kao i da unutrašnje reforme EU idu ‘ruku pod ruku’ sa proširenjem”.

Međutim, Majstorović je takođe podsetio da se 2024. godine navršava 10 godina od početka pregovora Srbije sa EU i da rezultati su daleko od onih koje smo očekivali. On je podsetio na važnost reformi, ali i da “EU integracije nikad ne prestaju” i da se nastavljaju u različitim oblicima i kad postanete član. Takođe, on je istakao da put ka EU nije pravolinijski i nepovratan. “Reforme koje kandidati moraju da preduzmu su ponekad reverzibilne i članstvo nije garancija da će svi proći bez problema i Srbija to mora da nauči i da se na vreme reši,” zaključio je Majstorović.

Ovaj događaj je deo tradicionalne prakse koju su CEP i EU info centar započeli pre osam godina, sa ciljem pokretanja kvalitetne debate o prioritetima EU iz ugla država koje predsedavaju Savetom EU (odlazeće i predstojeće predsedavajuće države), uz osvrt na aktuelne teme u procesu pristupanja Srbije EU. Događaj dva puta godišnje okuplja predstavnike diplomatskog kora, državnih institucija i organizacija civilnog društva i medijski je znatno ispraćen.