Novi projekat okvirnog programa EU za istraživanje i inovacije Horizont Evropa – InvigoratEUPripremimo Evropu za budućnost

Sa Ukrajinom, Republikom Moldavijom i Gruzijom, broj zvaničnih država kandidata za pristupanje Evropskoj uniji (EU) porastao je na deset. Ovim se, u vreme novih geopolitičkih izazova, proširenje EU još jednom ukazuje kao ključna strategija za doprinos većoj stabilnosti i prosperitetu širom Evrope. Centar za evropske politike – CEP deo je konzorcijuma, pokretača inicijative InvigoratEU, novog projekta okvirnog programa EU za istraživanje i inovacije Horizont Evropa, koji je započet 1. januara 2024. godine, i kojim koordinira Univerzitet Duizburg-Esen (UDE) zajedno sa Institutom za evropske politike (IEP) iz Berlina. Ovaj projekat će ispitati kako EU može da uobliči buduće odnose sa svojim istočnim susedima, kao i sa zemljama Zapadnog Balkana. Konzorcijum je ostvario finansiranje u toku naredne tri godine u iznosu od skoro tri miliona evra od strane EU. Konferencija kojom se obeležava početak projekta održava se u Tbilisiju 20. i 21. februara, dve godine nakon početka ruske agresije na Ukrajinu.

Kako EU može da ojača svoju politiku proširenja i susedstva? Može li ubuduće osigurati otpornost Evrope i izvan njenih granica? Projekat InvigoratEU nastoji da odgovori na ova pitanja okupljajući više od pedeset istraživača iz zemalja EU i van nje i postavlja tri ključna cilja:

1. Nove strategije za snažnu Evropu. U svetlu geopolitičkog preokreta, istraživači prvenstveno teže da istraže na koji način treba reformisati politiku proširenja i susedstva, kako odgovoriti na političke, vojne i ekonomske ambicije Rusije, Kine, SAD i Turske u istočnom susedstvu i na Zapadnom Balkanu, i kako ponovno izgraditi arsenal spoljne politike EU u cilju pripreme za novu eru vojnih intervencija. Kreiraće se nove grupe podataka, kao što su istraživanje javnog mnjenja, indeks spoljnog uticaja i tabela usklađenosti sa socijalnim politikama EU.

2. Razvoj vizije usmerene ka budućnosti. Projekat će osmisliti nove institucionalne okvire, za politike i za obrazovanje u školama i na univerzitetima. U tu svrhu, istraživači će kreirati scenarije, vizije i strategije i organizovati omladinske radionice, radionice za mlade profesionalce, kao i političke debate širom Evrope. Cilj projekta je da mladi Evropljani razviju preporuke za političke aktere, na evropskom i nacionalnom nivou, koje će biti prezentovane u Briselu i drugim evropskim prestonicama na kraju projekta.

3. Opsežno komuniciranje o postignutim rezultatima. Strategija komunikacije, diseminacije i eksploatacije (CDE strategija) ima ključnu ulogu u postizanju ciljeva projekta. Preporuke koje proisteknu iz nalaza istraživanja biće objavljivane, prezentovane širokom auditorijumu i korišćene od prvog dana sprovođenja projekta.

„S obzirom na to da je politika proširenja sada u prvom planu, istraživači iz država članica EU, kao i ,starih’ i ,novih’ država kandidata, udružili su snage kako bi pokazali da Evropa – dakle, ne samo EU, može i mora da uzme sudbinu u svoje ruke i pošalje poruku, i donosiocima odluka i građanima širom kontinenta, da će koncept snažnije i otpornije Evrope biti samo mrtvo slovo na papiru ukoliko ne dođe do suštinske reanimacije politike proširenja. Zato smo pokrenuli inicijativu InvigoratEU,“ rekao je na konferenciji Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač u CEP-u.

Sedam od osamnaest članica konzorcijuma čine predstavnici Gruzije, Moldavije, Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija), dok ostalih jedanaest dolazi iz zemalja EU i Švajcarske Konfederacije. Srbiju u konzorcijumu predstavlja Centar za evropske politike. Dodatno, u sprovođenje projekta uključena je i mreža aktera civilnog društva sa devet predstavnika iz svih zemalja Zapadnog Balkana, kao i iz Gruzije, Moldavije i Ukrajine.

Za više informacija o projektu posetite https://invigorat.eu/