• ENGENG
  • Koliko je uspešna politika uslovljavanja EU?

    3. jun 2019. – Politika uslovljavanja EU prema zemljama kandidatima (politika štapa i šargarepe) obično se smatra uspešnom, imajuću u vidu da je u više navrata izazvala pozitivne efekte na zemlje koje pretenduju da postanu članice EU. Međutim, uprkos dokazanim rezultatima prilikom prethodnih krugova proširenja, za region Zapadnog Balkana ovaj mehanizam nije u potpunosti adekvatan. Napredak regiona ka članstvu u EU ostaje ograničen i usporen, i dok zemlje postepeno povećavaju formalnu usklađenost sa pravnim tekovinama EU, njihov ukupni demokratski učinak, suprotno logici procesa pristupanja EU, ili stagnira ili nazaduje. Da li je politika uslovljavanja EU doprinela ovakvom paradoksalnom stanju stvari?

    Centar za evropske politike (CEP) je danas u prostorijama EU info centra održao panel-diskusiju Politika uslovljavanja Evropske unije prema Zapadnom Balkanu: Podrška demokratiji i vladavini prava (?). Ova panel diskusija je raspravljala o tezi po kojoj je politika uslovljavanja EU ka Zapadnom Balkanu nenamerno doprinela konsolidaciji fenomena „zarobljavanja države“ u ovom regionu.

    Dr Nataša Vunš, postdoktorska istraživačica na Švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju (ETH Cirih), autorka istraživanja i ove teze, predstavila je rezultate svoje studije (studija je dostupna ovde, dok je kraća verzija u vidu bloga dostupna ovde). Nakon predstavljanja, Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija i Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike – CEP diskutovali su o tome kako se odnositi prema uočenim nedostacima i učiniti politiku uslovljavanja EU efikasnijom u narednim godinama. Panel je moderirala Sena Marić, programska menadžerka i viša istraživačica u CEP-u.

    Politika uslovljavanja EU prema zemljama kandidatima obično se smatra uspešnom, imajući u vidu da je u više navrata izazvala pozitivne efekte na zemlje koje pretenduju da postanu članice EU. Međutim, uprkos dokazanim rezultatima prilikom prethodnih krugova proširenja, za region Zapadnog Balkana ovaj mehanizam nije u potpunosti adekvatan, navodi se u studiji dr Vunš. Ona ističe da je „zarobljavanje države“ (state capture) ključna prepreka dubokoj demokratizaciji u regionu i tvrde da uslovljavanje EU ne samo da ne prevazilazi štetne obrasce upravljanja, već i nenamerno doprinosi njihovom učvršćivanju.

    „Postoji primetno razdvajanje između stalnog povećanja nivoa formalne usklađenosti sa uslovima pristupanja EU i istovremenog pada liberalne demokratije u regionu,“ smatra Vunš.

    Srđan Majstorović je ukazao da su istraživači došli do rezultata da politika uslovljavanja EU kakvu danas prepoznajemo ne daje najbolje efekte i da je, nažalost, dokaz za to slučaj Srbije, što pokazuje i nedavni Izveštaj EK o napretku u evropskim integracijama.

    „U EU svakako postoji manje entuzijazma kada je u pitanju politika proširenja. Međutim, moramo se okrenuti sebi i zapitati: da li smo dovoljno kvalitetan kandidat za članstvo? Imam utisak da predstavnici vlasti nisu razumeli jezik izveštaja Evropske komisije – i da ga zato nisu shvatili ozbiljno.“

    „Često izgleda da je takozvana stabiloktratija Briselu bitnija nego demokratija kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana. Ovo je pogrešno i vrlo zabrinjavajuće,“ rekla je Nataša Dragojlović na skupu.

    Milan Antonijević je rekao da teza Nataše Vunš pruža pogled sa strane ljudi koji izučavaju odnose Brisela i Beograda i na način kako će se ta politika menjati posle evropskih izbora. On je dodao i da građani u Srbiji nisu svesni značaja evropskih integracija, kao ni koje su sporog napretka na putu ka EU i nesprovođenja reformi. „Svako uslovljavanje EU neće imati efekat sve dok građani ne postanu toga svesni,“ zaključio je Antonijević.

    Nazad na vrh