• ENGENG
  • Budućnost think tank organizacija i mogućnosti uticanja na javne politike u kontekstu krize demokratije

    30. januar 2020. – Centar za evropske politike (CEP) je danas u Beogradu organizovao panel diskusiju Budućnost think tank organizacija i mogućnosti uticanja na javne politike u kontekstu krize demokratije. Panel diskusija je organizovana povodom predstavljanja izveštaja Global Go To Think Tank Index za 2019. godinu. Ovaj izveštaj objavljuje „Think Tanks and Civil Societies Program“ (TTCSP) Instituta Lauder, Univerzitet u Pensilvaniji, SAD. CEP je danas organizovao predstavljanje izveštaja po treći put, a ovde možete pročitati više o rangiranju CEP-a na ovoj listi.

    Uvodne napomene dao je predsednik Upravnog odbora CEP-a, Srđan Majstorović, koji je istakao kako je iz perspektive evropskih integracija Srbije i Zapadnog Balkana, 2019. je bila „otrežnjujuće iskustvo”. Majstorović je napomenuo kako je kredibilitet bio podriven time što nije bilo konsenzusa od strane EU o otvaranju pregovora o pristupanju sa Makedonijom i Albanijom, uprkos tome što su ova dva kandidata pokazala verodostojnost, ozbiljnu posvećenost i želju da pregovore započnu.

    Na prvom panelu je razgovarano o aktivnostima think tankova u atmosferi sve lošijeg stanja demokratije i sloboda, antiliberalnih narativa, erozije vladavine prava i ograničenih izvora finansiranja. Korina Stratulat, viša politička analitičarka iz Centra za evropsku politiku (EPC), Brisel, Sonja Stojanović Gajić, članica Izvršnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i nova članica CEP Saveta, Martina Kajser, globalna savetnica za zdravlje u Konrad Adenauer Fondaciji (KAS), Berlin, i Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a, učestvovale su u diskusiji koju je moderirao Met Den, bivši generalni sekretar Brugela i član CEP Saveta. Den je posebno istakao da mu je drago da u Srbiji i regionu i dalje postoji želja za pristupanjem EU u vremenu kada se završava proces Bregzita. On je započeo diskusiju istakavši kako bi opisao trenutnu situaciju u EU rečima „poverenje je potkopano”. Korina Stratulat se složila sa njim i istakla da u Evropi postoji problem toga što iako imaju više prava, bolje obrazovanje, bolji pristup informacijama i prilike da reaguju na odluke vlasti, ljudi i dalje osećaju da nemaju pravo glasa, da sve manje veruju vlastima, i kako u Evropi bez sumnje postoji kriza demokratije. Stratulat je istakla kako koncept demokratije u budućnosti možda neće izgledati kao danas, kao i da su, uprkos svim manama, demokratska društva jedina „samokorektivna”, što daje mogućnosti da se stalno menjaju i popravljaju u skladu sa potrebama i izazovima. I Sonja Stojanović Gajić je istakla kako se sve više i češće susrećemo sa fenomenom „zarobljene države”, naročito u državama koje nemaju puno demokratskog iskustva, kao što je to slučaj sa Srbijom. Gajić je naglasila kako često nema smisla u ispravljanju sitnih detalja institucionalnih mehanizama, i da umesto toga treba „razbiti strah” i menjati stvari iz osnova.

    Martina Kajser je rekla kako je odgovor na ove složene probleme teško pronaći, i da posebni izazovi dolaze od novih formi komunikacije. Ona je kazala i da smatra da je uloga think tankova da budu medijatori između vlasti i građana, a kako bi se izborile sa izazovima, organizacije moraju da krenu od pitanja šta je to što one rade kako bi se istakle i u čemu je njihova dodatna vrednost koju daju društvu.

    „Ljude interesuje politika kada deluje na njih, i često nisu svesni mnogih važnih zbivanja i reformi, ako ne vide njihove neposredne posledice,“ istakla je ona.

    O značaju povezivanja ostalim akterima, uključujući i partnerstva koja do sada nisu često razmatrana, govorila je Milena Lazarević. Ona je govorila i o važnosti uključivanja građana u rad think tank-ova.

    Na Zapadnom Balkanu, think tank organizacije oduvek rade u okruženju krize demokratije. Od uvođenja demokratije, mi se neprestano borimo da izgradimo, nadgledamo i održimo demokratske institucije. Ovih problema i dalje ima, a među najvećim problemima je to koliko je vlast osetljiva čak i na najmanju kritiku, rekla je ona.

    Na drugom panelu su u moderaciji Srđana Majstorovića, predsednika Upravnog odbora CEP-a, razgovarali članovi CEP saveta Radmila Milivojević, ekspertkinja i bivša generalna sekretarka Kancelarije za evropske integracije (sada Ministarstvo za evropske integracije), Miroljub Labus, ekspert i bivši potpredsednik u vladi SRJ i ambasador Duško Lopandić. Naglašavajući da je neophodno da civilno društvo bolje komunicira sa građanima, Milivojević je rekla kako je zabrinjavajuće to što prosečan građanin Srbije ne bi umeo da odgovori na pitanje šta mu je doneo proces pristupanja. Labus je istakao kako se čini da se Srbija kreće ka modelu kapitalizma kakav ima Kina.

    „Egzistencija je danas ljudima ugrožena, a kada je takvo stanje, ljudima je bitna egzistencija od pravde. Ljudi koji glasaju za vladajuću stranku ne misle o pravdi i jednakosti, njima je stalo do poslova,“ istakao je Labus i dodao: „Kada se razvio liberalni kapitalizam, razvila se i liberalna demokratija. Nekada smo mislili da je demokratija neophodna za rast, ali, pogrešili smo, što se može videti i na primeru Kine,“ rekao je Labus.

    Govoreći o položaju Srbije i Zapadnog Balkana u geopolitičkom pogledu, Lopandić je rekao da regionalna saradnja ne funkcioniše dovoljno dobro, uprkos naporima Saveta za regionalnu saradnju. „Nacije na Zapadnom Balkanu su u osnovi nestabilne, bez spoljnog uplitanja”, istakao je on.

    On je rekao i da će druga faza Bregzita potrošiti dosta energije Uniji. Lopandić ističe kako se ne možemo oslanjati na međunarodnu stabilnost, budući da smo trenutno u „neredu“, imajući u vidu slabljenje EU, zamrznute sukobe u istočnoj Evropi i otvorene sukoba u južnom Mediteranu. Kada je u pitanju ulazak Srbije u EU, Lopandić je istakao da je za to neophodan trud i jedne i druge strane, i da on misli da će se EU reformisati u periodu između 2022. i 2024, ali da nije siguran što se tiče dinamike reformi u Srbiji.

    Nazad na vrh