• ENGENG
  • Koliko je EU uspešna u upotrebi svojih mehanizama uslovljavanja?

    13. i 14. mart 2018. –  Na dvodnevnoj regionalnoj konferenciji „EU i Zapadni Balkan: Ka većoj kredibilnosti i posvećenosti obeju strana“ održanoj u Beogradu 13. i 14. marta, predstavljeni su rezultati BENČER projekta (Efekti mehanizama za merenje napretka zemalja Zapadnog Balkana – nivo uspešnosti) koji je Centar za evropske politike (CEP) sprovodio sa svojim partnerima iz Think for Europe mreže (TEN).

    Tokom prvog dana konferencije, predstavljeni su nalazi regionalne komparativne studije nastale u okviru ovog projekta, a koji omogućuju da se bolje razumeju mehanizmi EU za promovisanje i sprovođenje vladavine prava.

    Igor Bandović, viši programski menadžer Evropskog fonda za Balkan (EFB), organizacije koja je jedan od donatora ovog projekta, Ardita Abazi Imeri, programska koordinatorka Instituta za evropske politike (EPI) iz Skoplja, Alida Vračić, izvršna direktorka think tank-a Populari iz BiH, Endrit Šabani, istraživač iz Departmana za politiku i međunarodne odnose Univerziteta u Oksfordu i Adnan Ćerimagić, analitičar iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) su razgovarali o tome kako EU može da razvije delotvornije mehanizme za uspostavljanje vladavine prava i o glavnim faktorima koji su se isprečili na tom putu. Moderatorka ovog panela bila je Sena Marić, programska menadžerka i viša istraživačica iz CEP-a.

    Zašto je bitno na civilno društvo bude uključeno u razgovor o vladavini prava i reformama u ovoj oblasti i zašto je EFB odlučio da podrži ovaj projekat, objasnio je Igor Bandović. On je rekao da je, posmatrajući način na koji vlade zemalja u regionu tretiraju vladavinu prava, uočio „zabrinjavajući trend“ u načinu na koji se vlada u zemljama Zapadnog Balkana.

    „Ne možete napredovati u oblasti vladavine prava ukoliko nemate slobodu medija“, upozorio je Bandović. „Vladavina prava nije samo reforma sudstva, kako se često misli. To je vladavina normalnosti, sloboda i stabilnosti. Samo ako sve to usvojimo, napredovaćemo u ovoj oblasti i biti pohvaljeni od strane Evropske komisije“, rekao je Bandović.

    Abazi Imeri je rekla da je istraživanje pokazalo da region nije dovoljno napredovao u ovoj oblasti i da je „EU previše blaga kada pregovara o poglavljima koja se tiču vladavine prava“ što ostavlja prostora vladama u regionu da same interpretiraju šta vladavina prava znači,  kao i da se ova pitanja često zapostavljaju, na uštrb rešavanja političkih pitanja i „političkih poglavlja“. Alida Vračić je dodala da moramo da budemo svesni da su reforme i demokratizacija „proces koji se nikad ne završava“, i da moramo biti „više realistični i manje emotivni“ kada je reč o pregovorima sa EU.

    O važnosti ekonomskih reformi i borbi protiv korupcije tokom reforme u oblasti vladavine prava govorio je Endrit Šabani. On je rekao i da ne sumnja da EU želi da pomogne zemlje Zapadnog Balkana, ali sumnja da će to postići trenutnim pristupom.

    Odgovornost u ovoj oblasti je i na EU, složio se Ćerimagić. Komisija mora bolje da komunicira i predstavlja svoje nalaze u ovoj oblasti, i trebalo bi da se potrudi i građanima objasni zašto određene reforme treba da budu sprovedene. Samo tada će, smatra Ćerimagić, reforme biti implementirane.

    Drugi dan konferencije je bio posvećen razmatranju efektivnosti pristupa EU vladavini prava u Srbiji, uz poseban osvrt nakon otvaranja pristupnih poglavlja 23 i 24. Na događaju je Dragana Bajić, CEP-ova istraživačica na ovom projektu, predstavila CEP studiju, koja je vezana za ovu temu a koja pruža značajne nalaze o faktorima koji su uticali na ograničenost ostvarenih rezultata Srbije u ova dva poglavlja. Ona je rekla kako, iako je što se tiče nekih oblasti ostvaren napredak, u mnogim oblastima postoji „stagnacija, ako ne i nazadovanje“ još od 2006. godine.

    Nalazi istraživanja sprovedenog u okviru ovog projekta pokazuju da EU daje prednost visokopolitičkim pitanjima u odnosu na konkretna pitanja reformi. Zanemaruje se demokratsko nazadovanje u državi i skolonost političkog vođstva ka zadovoljavanju države zarad očuvanja stabilnosti u regionu, objasnila je Bajić.

    „Uslovljavanje EU nije univerzalan lek. Mi kao civilno društvo često precenjujemo ulogu Unije u reformama – kao da zaboravljamo da je glavna odgovornost za implementaciju reformi na državi“, istakla je Bajić.

    Pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Tatjana Jokanović, govorila je o značaju borbe protiv diskriminacije, naročito među najmlađom populacijom, kao i o aktivnostima i radu kancelarije Poverenice u ovoj oblasti. Nora Hajrinen, šefica političkog odseka u Delegaciji EU u Srbiji je istakla da „teška poglavlja“ kakva su poglavlja 23 i 24, ne smeju biti ostavljana za kraj, već da se na njima mora kontinuirano raditi. Ona je pohvalila Srbiju da je učinila sjajan korak time što redovni šestomesečni izveštaj Evropske komisije o napretku u ovim poglavljima, takozvani „non-paper“ stavlja na uvid javnosti, na šta nije obavezana pravilima.

    Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) je izrazio zabrinutost i nezadovljstvo poštovanjem vladavine prava u Srbiji. U nekim oblastima, kao što je, na primer, pretpostavka nevinosti, Srbija stoji jako loše: pretpostavku nevinosti ne poštuje niko, ni sudovi i državni organi, a pogotovo ne mediji, rekao je Antonijević. Stanje je loše i kad je u pitanju traženje azila, kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Ti ljudi ovde su u pravnom vakuumu, od ukupnog broja ljudi koji izrazi želju za azilom jako mali broj uspe da zahtev i podnese, a česta su premeštanja migranata po prihvatnim centrima iako su već duže prijavljeni na tom određenom mestu, istakao je Đurović.

    Panel je moderirala Sena Marić, programska menadžerka i viša istraživačica CEP-a.

    BENCHER projekat, na kome je CEP u prethodnom periodu radio zajedno sa partnerima iz Think for Europe mreže (TEN) finansijski je podržao Evopski fond za Balkan (EFB) i Inicijativa za Evropu Fonda za otvoreno društvo (OSIFE). Više o projektu pronađite ovde.

     

    Nazad na vrh