Državna uprava u Srbiji: Trnovit put do jednakih mogućnosti i pristupa za sve

Državna uprava reformiše se gotovo već dve decenije, od 2004. godine. Sa usvajanjem novog strateškog okvira 2021. godine, čini se da je reforma dobila novi zamajac, i to u većoj orijentaciji ka građanima i privredi.

Ne zaustavljajući se na tako opšte definisanom cilju, Strategija reforme javne uprave (RJU) nudi još konkretnije opredeljenje ka upravi kao uslužnom servisu, koji je prilagodljiv, pruža korisnički orijentisane usluge koje razumno koštaju, pritom vodeći računa o manjinskim i ugroženim grupama.
I pored tako dalekosežno utvrđenog cilja, dostupni podaci upućuju na to da još uvek postoji manjak senzibiliteta uprave za potrebe stanovništva, a posebno za one ranjive i ugrožene. Takođe, podaci ukazuju i na neujednačenu pristupačnost radnih mesta u državnoj upravi – aspekt kojim se Strategija RJU gotovo i ne bavi.

Ukoliko svi građani ne dobiju mogućnost da pristupe uslugama, informacijama i javnim objektima ne dovodi se u pitanje samo uspešnost RJU, već postojanje inkluzivnog društva, i ostvarivanje ljudskih prava. Isto tako, omogućavanje licima koji pripadaju ugroženim grupama da se zaposle u državnoj upravi treba da bude jedan od načina da se reformom doprinese većoj pristupačnosti uprave svima, a u okviru širih društvenih težnji ka smanjenju diskriminacije i uvažavanju različitih društvenih potreba.
Brojne međunarodne obaveze i propisi Republike Srbije zahtevaju jednak pristup i tretman svih lica koji obavljaju poslove sa javnim vlastima. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, čija je Srbija potpisnica, nedvosmisleno predviđa da države obezbede jednak pristup ustanovama i uslugama namenjenim javnosti, odnosno promovišu mogućnost zapošljavanja, uključujući i u javnom sektoru. Takođe, prema važećem zakonodavstvu u Srbiji, svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu prava pred sudovima i organima javne vlasti, а svako diskriminatorsko postupanje službenog lica u organu javne vlasti је zabranjeno.

Osim toga, postoji i obaveza poslodavaca u javnom sektoru da obezbede jednake mogućnosti za zaposlenje bez obzira na pol, rod i porodični status, uz posvećivanje dužne pažnje ravnopravnosti osetljivih društvenih grupa. Posebno je važno naglasiti da se diskriminacijom osoba sa invaliditetom pred organom javne vlasti smatra vođenje postupka na način koji onemogućuje ili otežava ostvarivanje prava, kao i da je zabranjena diskriminacija u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi.