Evropa u više brzina i pregovori o članstvu Srbije u EU

Svakako najzanimljivija vest koja je došla sa samita šefova država ili vlada EU, održanog nedavno na Malti jeste obnavljanje rasprave o jezgru Evrope, ili Evropi u više brzina. Ova rasprava je podstaknuta činjenicom da je Ujedinjeno Kraljevstvo pokrenulo proceduru svog izlaska iz članstva („čuveni“ član 50 Ugovora iz Lisabona), koje će neminovno otvoriti i raspravu o budućnosti EU. Posebno je zanimljivo razumeti kako se država koja pregovara članstvo, kao što je Srbija, mora snaći u takvoj situaciji.

Koncept Evrope u više (dve) brzine, varijabilne геометрије, ili akademski, diferencirane integracije, pojavio se sa krajem hladnog rata, pripremama za usvajanje Ugovora iz Mastrihta (1993. godine) i raspravom o proširenju na Centralnu i Istočnu Evropu. U suštini, on označava da različite članice EU mogu da se integrišu na različitim nivoima i tempom, u zavisnosti od svoje unutrašnje političke, ekonomske i svake druge situacije. I tada i danas, on zapravo označava realnost u kojoj EU funkcioniše: ni danas nema potpune jednoobraznosti u prihvatanju dostignutog nivoa integracije za baš svih 28 članica. Neke nisu deo Šengenskog sistema, jer moraju dodatno ispuniti uslove za to, pa je predviđen poseban Mehanizam verifikacije koji daje redovnu procenu ispunjenosti uslova za Rumuniju i Bugarsku (i dalje ne zadovoljavaju predviđene uslove, nakon izveštaja koji je podnet sredinom februara). Neke države ne žele, a neke ne mogu da ispune kriterijume iz Mastrihta, kako bi postale članice zone Evra, pa zato i dalje je on valuta u 19 članica, a ne u svim. Danska je odmah nakon kreiranja Odbrambene i bezbednosne politike EU, tokom druge polovine devedesetih, iskoristila svoje pravo da ova politika ne važi za nju (tzv. opt out klauzula).

S druge strane, pregovori o članstvu su već svojevrsna diferencirana integracija. Da podsetimo: pregovara se o rokovima i načinama prihvatanja celokupnog pravnog poretka EU (acquis), tako što nam je dopušteno da za neka pravila objasnimo da ih do članstva ne možemo primeniti jer su skupa, složena i jer bi donela više štete nego koristi. Time istovremeno objašnjavamo i u kojim to pitanjima evropske politike ne možemo odmah učestvovati jer jednostavno nije moguće uraditi sve u kratkom vremenskom periodu. Takav je slučaj sa Šengenskim sistemom, jer zapravo pre samog članstva nije ni moguće pristupanje njegovom informacionom sistemu razmene podataka, već tek u nekom kasnijem roku. Takođe, ulaskom u EU, neke od naših granica i administrativna linija, postaju spoljne granice EU, a njihova zaštita mora biti jasno uređena ne samo administrativno, već i infrastrukturno (granični prelazi, carinske procedure, kontrola), a to je moguće postići tek nakon članstva. Isti je slučaj sa Evrom – iako u ovom momentu Srbija ispunjava kriterijume konvergencije (stopa inflacije, javni dug), prosto nije moguće da se pre stupanja u članstvo o tome razgovara. Takođe, svaka nova članica mora da prođe jedan period nepotpune slobode kretanja radne snage (kroz faze, najmanje sedam godina, ali obostrano), i to je posebno u ovim uslovima tema o kojoj će i te kako biti pregovora.

I dok su pregovori o članstvu postavljeni na jasnim osnovama, i znamo šta su nam mogućnosti a šta opcije, biće veoma zanimljivo pratiti kako će priča o Evropi u više brzina da se odrazi i na nas. U uslovima da članice EU priznaju realnost diferencijacije koja danas postoji, ništa se posebno neće menjati. Ali ukoliko taj koncept bude podrazumevao da se dodatno pojača integracija u nekim oblastima, to se svakako neće dogoditi preko noći, niti za oblasti u kojima je taj nivo već značajno dostignut. On može biti u spoljnoj i bezbednosnoj politici, politici viza, azila i migracija kao i u fiskalnim pitanjima Evra. Rekla bih da smo za ove oblasti spremni da i to postane tema naših pregovora.

Do tada, radimo na pripremi za otvaranje jednog značajnog seta poglavlja, koja se odnose na privredu Srbije. U fazi usvajanja pred Vladom se nalazi poglavlje 7 Intelektualna svojina, koje je već izazvalo interesovanje poslovne zajednice u Srbiji. Nadam se da će to isto biti i sa poglavljima 6 Kompanijsko pravo, 30 Ekonomski odnosi sa inostranstvom, ali i poglavljima 4 Sloboda kretanja kapitala i 9 Finansijske usluge. Stepen usklađenosti u svim ovim oblastima je veoma dobar, ali dodatno usklađivanje i posebno sprovođenje svih ovih pravila jesu prava tema. Zato ćemo se truditi da raspravu o tome otvorimo što pre, kroz otvaranje ovih poglavlja za pregovore.

Tekst je prvobitno objavljan u časopisu Srpska ekonomija.