Izborni scenariji za Srbiju: četiri stvari koje smo predvideli

Tri dana pre vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih 25. oktobra 2026. godine, Centar za evropske politike (CEP) objavio je četiri scenarija o putu do većine od 126 mandata. Scenariji su pretpostavljali izlaznost između 65% i 70%, između 1,5 i 1,7 miliona glasova za Srpsku naprednu stranku (SNS) i različite ishode za Socijalističku partiju Srbije (SPS), u zavisnosti od toga da li ona prelazi cenzus od 3%. U svim scenarijima pretpostavili smo da će Evropska Srbija i Autentična desnica ostati ispod cenzusa. Naše ključno pitanje bilo je da li pobednik izbora može da vlada sam ili će ishod zavisiti od postizbornog pregovaranja. Preliminarni rezultati sada daju odgovor: Scenario 4 („SL većina (samostalno) uz SPS ispod 3%“) pokazao se kao pravi. U nastavku razmatramo koliko su rezultati bili blizu naših procena u okviru ovog scenarija i u čemu su se razlikovali.

1. Izlaznost je bila ključna

Izlaznost smo prepoznali kao ključni faktor ishoda izbora. Iako je 2023. godine iznosila gotovo 59%, u našoj analizi svi scenariji pretpostavljali su da će se kretati između 65% i 70%. Na kraju je iznosila 68,8%, što je najviša izlaznost u više od tri decenije, i išla je u korist Studentske liste. Naše obrazloženje bilo je da je, što izlaznost više prelazi 65%, to manja verovatnoća da će režim uspeti da obezbedi svoj politički opstanak.

2. Broj glasova SNS-a bio je u okviru očekivanog raspona

Tvrdili smo da SNS ima relativno stabilnu biračku bazu, sastavljenu od privrženih pristalica i takozvanih „kapilarnih“ glasova, mobilisanih putem stranačkih i klijentelističkih mreža, te da realno može da dostigne do 1,7 miliona glasova. Ishod se zadržao na otprilike tom nivou: SNS je dobio oko 1,68 miliona glasova (39,15%). Dodali smo i da bi, budući da se stranka suočavala s najozbiljnijim izazovom do sada, nemogućnost privlačenja novih birača mogla da je košta vlasti.

3. SPS i manje liste nisu prešle cenzus

Ključna pretpostavka Scenarija 4 bila je da će SPS završiti ispod 3%. U tom slučaju, SNS ni u jednom od modelovanih slučajeva ne bi imao nikakve šanse da formira vladu, čak ni uz podršku svih manjinskih stranaka. SPS je osvojio tek oko 2% glasova, a bili smo u pravu i kada smo pretpostavili da će i Evropska Srbija i Autentična desnica ostati ispod cenzusa. Glasovi dati listama ispod cenzusa propadaju, a mandati se proporcionalno raspodeljuju među listama koje ga pređu, što ide u korist najveće liste, u ovom slučaju SL.

4. Studentska lista vlada samostalno

Ostvario se scenario koji je bio najpovoljniji za studente. U Scenariju 4, u pet od šest modelovanih slučajeva SL bi samostalno osvojila većinu. Samo u jednom slučaju (izlaznost od 65% i SNS na vrhu svog raspona) SL bi bila potrebna podrška od samo tri mandata manjinskih stranaka. U slučajevima u kojima je mogla da vlada samostalno, procenili smo da bi SL osvojila između 129 i 144 mandata. Uz prebrojanih 97,5% biračkih mesta, SL se nalazi pri vrhu tog raspona: osvojila je oko 2,27 miliona glasova (52,73%), što se prevodi u oko 140 mandata, odnosno udobnu većinu od 14 mandata iznad potrebnih 126.

Pogled unapred

„Pobednički“ scenario podrazumevao je Narodnu skupštinu u kojoj dominiraju dve liste, uz tek nekoliko predstavnika manjina. Ostali scenariji pretpostavljali su da će SPS preći cenzus i da bi ishod mogao da zavisi od postizbornog pregovaranja, uz moguće učešće manjinskih stranaka. Sa rezultatima od 25. oktobra ta neizvesnost je nestala: jedna lista ima većinu i ne zavisi ni od jednog koalicionog partnera. Izlaznost je porasla za oko deset procentnih poena u odnosu na 2023. godinu, na najviši nivo u više od tri decenije, i, kako su naši scenariji i predvideli, visoko učešće birača značajno je uticalo na ishod.

Pouka ovih izbora seže dalje od broja mandata. Za analitičare, to je podsetnik da transparentno modelovanje zasnovano na jasnim pretpostavkama može da pomogne građanima, stručnjacima i međunarodnoj javnosti da steknu bolji uvid u to šta je na kocki pre glasanja. Još važnije, predstojeći ispiti su institucionalni, a ne aritmetički. Jasan mandat i mobilisano biračko telo pružaju retku priliku da se građanska energija pretvori u trajno poverenje u izbore i institucije, a način na koji će ta prilika biti iskorišćena biće jednako važan kao i sam rezultat.