Američki međuizbori 2026: kraj Trampove ere?

Referendum o Trampovom učinku

Izbori za Kongres, poznatiji kao midterms ili međuizbori, održani 3. novembra 2026. godine u SAD, doneli su značajan politički preokret. Reč je o izborima koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata i na kojima se bira novi saziv Predstavničkog doma i deo članova Senata, zbog čega se često posmatraju i kao svojevrsni referendum o učinku aktuelnog predsednika. Demokratska stranka uspela je da preuzme kontrolu nad oba doma Kongresa, čime je Republikanska stranka izgubila jednu od ključnih institucionalnih prednosti koje je imala tokom prve dve godine drugog mandata Donalda Trampa. Rezultat izbora predstavlja ozbiljan udarac za predsednika koji je još pre dve godine ostvario povratak u Belu kuću uz obećanje da će Ameriku učiniti ponovo velikom. Ovoga puta, međutim, birači su poslali drugačiju poruku: politička podrška koju je Tramp dobio 2024. godine nije bezuslovna, a njegova politika ne uživa isti stepen poverenja. Na to su ukazivala i istraživanja javnog mnjenja uoči izbora: prema istraživanju Rojtersa/Ipsosa (Reuters/Ipsos) svega 32% Amerikanaca odobravalo je njegov rad, što je bilo blizu najnižeg nivoa zabeleženog tokom njegova dva predsednička mandata. Time je Tramp ušao u izbornu trku sa izrazito niskim nivoom javne podrške, što se pokazalo kao značajan teret za republikanske kandidate.

Ovakav ishod nije naročito iznenađujući ako se uzme u obzir da birači na međuizborima često izražavaju zadovoljstvo ili nezadovoljstvo politikom aktuelne administracije. Ipak, razmere republikanskog poraza ukazuju na nešto više od uobičajenog nezadovoljstva strankom koja se nalazi na vlasti. Demokrate su ostvarile pobede i u državama koje su donedavno predstavljale sigurno republikansko uporište. U Senatu su preuzele sedam mesta koja su prethodno držali republikanci, i to u Kanzasu, Ajovi, Teksasu, Ohaju, Mejnu, Severnoj i Južnoj Karolini. Posebno je značajna pobeda u Kanzasu, gde demokratski senator nije izabran gotovo čitav vek, kao i u Južnoj Karolini, državi koju je Tramp 2024. godine osvojio razlikom od gotovo 18 procentnih poena. Izbori su doneli i istorijski presedan: Abdul El-Sajed postao je prvi musliman izabran u američki Senat, dok je njegovom republikanskom protivniku Majku Rodžersu senatorsko mesto po drugi put izmaklo. Pored toga, Pegi Flanegan iz Minesote postala je prva žena poreklom iz starosedelačkih naroda izabrana u Senat, dok je Kris Papas iz Nju Hempšira postao prvi otvoreno gej muškarac koji je osvojio mesto u ovom domu Kongresa. Ovi rezultati, zajedno sa istorijskim pobedama žena i pripadnika manjinskih zajednica na izborima za guvernere, ukazuju i na promene u strukturi političke zastupljenosti u SAD.

Sličan trend zabeležen je i u Predstavničkom domu, gde su demokrate osvojile više od dvadeset dodatnih mesta. Među značajnijim preokretima izdvajaju se Ajova, gde su osvojile tri od četiri kongresna distrikta, Indijana, u kojoj je poražena aktuelna republikanska poslanica u distriktu koji je Tramp osvojio sa gotovo 17 procentnih poena prednosti, kao i Teksas i Nju Hempšir. Važno je naglasiti da se kod Predstavničkog doma ne radi o osvajanju čitavih država, već pojedinačnih izbornih distrikta. Ipak, pobede u tradicionalno konzervativnim sredinama pokazuju da je nezadovoljstvo republikanskom administracijom prevazišlo granice uobičajenih demokratskih izbornih uporišta. Prema podacima Asošijeted presa (Associated Press, AP), do 5. novembra proglašeni su pobednici u 384 od ukupno 435 izbornih distrikta: demokrate su osvojile 238, a republikanci 146 mesta. Prebrojavanje glasova i dalje traje u preostalih 51 distriktu, tako da konačan odnos snaga još nije poznat. Ipak, pitanje kontrole nad Predstavničkim domom već je rešeno, budući da su demokrate prešle prag od 218 mesta neophodnih za većinu. Otvoreno ostaje samo pitanje koliku će većinu na kraju imati i da li će konačan rezultat potvrditi razmere njihovog izbornog uspeha.

Šta je dovelo do ovakvog rezultata?

Jedan od najvažnijih faktora svakako je ekonomska situacija. Uprkos Trampovim obećanjima o ekonomskom oporavku i smanjenju troškova života, veliki broj Amerikanaca i dalje je nezadovoljan cenama svakodnevnih potrepština i ekonomskom neizvesnošću. Njegova protekcionistička trgovinska politika, zasnovana na uvođenju carina, dodatno je podstakla zabrinutost zbog rasta cena. Tome se pridružilo i nezadovoljstvo ratom sa Iranom, koji je dodatno opteretio američku ekonomiju i pojačao osećaj neizvesnosti. Demokratska kampanja uspela je da ove teme stavi u prvi plan, dok su republikanci veći deo pažnje usmerili na kulturne i identitetske podele, uključujući pitanja rodnog identiteta i društvenih vrednosti.

Važnu ulogu imalo je i samo Trampovo učešće u kampanji. Predsednik je tokom poslednjih nedelja aktivno podržavao republikanske kandidate, pozivajući birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkom listiću. Međutim, nekoliko njegovih kandidatskih izbora pokazalo se neuspešnim. Porazi kandidata koje je lično podržao u Teksasu i Južnoj Karolini, kao i gubitak dugogodišnje republikanske senatorke Suzan Kolins u Mejnu, ukazuju na to da predsednička podrška nije nužno predstavljala prednost. Drugim rečima, Trampova politička ličnost, koja je bila jedan od ključnih faktora republikanske pobede 2024. godine, sada je mogla da postane i jedan od razloga izbornog poraza.

Šta će se promeniti?

Preuzimanje Kongresa značajno će promeniti političke okolnosti u Vašingtonu tokom preostale dve godine Trampovog mandata. Demokratska većina u Predstavničkom domu moći će da pokreće kongresne istrage i intenzivnije nadzire rad administracije, dok će kontrola Senata omogućiti blokiranje pojedinih predsedničkih nominacija i uticati na buduća imenovanja u pravosuđu. Istovremeno, usvajanje zakona i sprovođenje dela Trampove političke agende postaće znatno komplikovaniji. Ipak, demokratska većina neće imati neograničenu moć. Tramp zadržava pravo veta na zakone koje Kongres usvoji, a demokrate nemaju dvotrećinsku većinu ni u jednom od dva doma, neophodnu za njegovo nadglasavanje. Predsednik je već najavio da je spreman da koristi ovo ovlašćenje i da sebe vidi kao svojevrsnog „gospodina veta“ (engl. Mr. Veto), što nagoveštava mogućnost čestih sukoba između Bele kuće i Kongresa. Umesto relativno povoljnog institucionalnog okruženja, predsednik će se suočiti sa Kongresom koji će predstavljati ozbiljan politički protivtežni mehanizam, ali će istovremeno i sam zadržati značajne instrumente za blokiranje demokratskih inicijativa.

Ipak, demokratsku pobedu ne treba automatski tumačiti kao potvrdu da je stranka pronašla politički odgovor na Trampov pokret. Deo birača možda nije glasao toliko za demokratsku alternativu koliko protiv aktuelne administracije. Upravo će sposobnost demokrata da opravdaju ukazano poverenje, ponude ubedljiv politički program i prevaziđu sopstvene unutrašnje podele biti jedan od ključnih faktora uoči predsedničkih izbora 2028. godine.

Istovremeno, izborni rezultat otvara pitanje budućnosti Republikanske stranke nakon Trampa. Trampov potpredsenik Džej-Di Vens i državni sekretar Marko Rubio, koji se već duže vreme izdvajaju kao dva najozbiljnija potencijalna kandidata za republikansku predsedničku nominaciju 2028. godine i dobro se kotiraju u istraživanjima unutarstranačke podrške, teško će moći da se distanciraju od rezultata i politike aktuelne administracije. Ukoliko se nezadovoljstvo birača nastavi, to bi moglo da oslabi i njihov početnu poziciju u trci za republikansku nominaciju, ali i da podstakne unutarstranačku raspravu o tome da li stranka treba da nastavi istim političkim pravcem ili da potraži drugačijeg kandidata.

Za Trampa, rezultat predstavlja upozorenje da politički kapital stečen povratkom u Belu kuću može relativno brzo da se istroši. Njegova politika „Amerika na prvom mestu” i obećanje konzervativne transformacije američkog društva nisu nestali, ali će se od sada suočavati sa znatno snažnijim institucionalnim otporom. Izbori su pokazali da kontrola nad Belom kućom ne podrazumeva i trajnu podršku američkih birača, dok će naredne dve godine pokazati ne samo koliko Tramp može da prilagodi svoju politiku novim političkim okolnostima već i kakav će politički pravac Republikanska stranka izabrati za period nakon njegovog mandata.