Rezultati predsedavanja Kipra: Da li je veličina bitna?

Za malu, novu državu članicu preuzimanje rotirajućeg predsedništva tokom druge polovine 2012. godine predstavljalo je izazov. Sa oko milion stanovnika, četiri glasa u Savetu, i šest poslanika u Evropskom parlamentu, ovo podeljeno ostrvo Istočnog Mediterana imalo je za zadatak da predsedava Evropskim savetom za vreme turbulentog perioda ne samo za Evropu već i za samu državu. Uprkos problemima rezultat predsedavanja je bio uspešan.

Postoje tri tipa publike koje različito gledaju na uspeh predsedavanja EU:

1. šira javnost,
2. zainteresovane strane koje vrše pritisak na proces donošenja odluka u EU: to su ili periferna tela EU ili akteri u potpunosti van institucionalnog okvira EU (industrija, NVO, interesne grupe, treće zemlje), i na posletku,
3. druge države članice (kroz njihove predstavnike u Savetu), Evropski  parlament, kao partner u zakonodavnom procesu EU, kao i „izvršna vlast“ EU – Evropska komisija.

Na širu javnost predsedavanje Kipra je ostavilo dobar utisak: privlačan logo i slogan („Ka boljoj Evropi“), sveobuhvatan i prijemčiv sajt i značajni događaji poslužili su da se istaknu napredne odluke (npr. Budžet EU za 2013. godinu, Jedinstveni patentni paket), ali takođe i važne inicijative kao što je ponovno pokretanje Integrisane pomorske politike EU.

Za određenu, konkretnu, publiku kao i druga tela EU, predsedavajuća država članica je takođe uspela u finalizaciji određenih specijalizovanijih, ali podjednako važnih zakonodavnih paketa: u oblasti zaštite potrošača i zdravlja – direktiva o hrani za bebe (PARNUTS); u oblasti životne sredine – zakonodavstvo o merenju i izveštavanju o emisijama gasova s efektom zelene bašte kao i zakonodavstvo u vezi sa korišćenjem zemljišta, promenom namene zemljišta i šumarstvom (LULUCF); u oblasti carina – zakonodavstvo o merama za zaštitu prava intelektualne svojine u carinskom postupku. Takođe je zabeležen je napredak u pogledu jednog od glavnih prioritera EU za dalji razvoj unutrašnjeg tržišta: ne samo prethodno pomenuti Jedinstveni patentni paket, već i propisi o Smernicama za Transevropske energetske mreže, kao i propisi o alternativnom i „onlajn“ rešavanju sporova.

Sve zemlje tokom predsedavanja ostvaruju neke uspehe u pogledu predloga propisa. Često se to svodi na praćenje već započetih incijativa kao „tekućih poslova“.I pored njihovog velikogznačaja, uloga država članica dok predsedavaju Savetom nije samo prosto „štikliranje“ poslova bez uzimanja u obzir kvaliteta donetog zakonodavstva. Ostale države članice u Savetu kao i Evropska komisija i Evropski parlament videli su u Kipru transparentnog i proaktivnog partnera. Od posebne je važnosti da delujući kao pošten posredik u kompleksnim i zamršenim oblastima politika tokom svog predsedavanja Kipar nije promenio svoj sveukupni, dugogodišnji pristup procesu donošenju odluka u EU. Bez skrivenih namera i interesa, već napornim radom i odlučnošću Kipar je uspeo da otelotvori pravu ulogu predsedavanja EU.

Za više informacija možete posetiti sajt kiparskog predsedavanja.