Proširenje na Balkan i politika građanskog pritiska

Dragocena lekcija koju je Evropska unija (EU) naučila na osnovu proširenja ka istoku u periodu 2004–2013, a koju je ovog puta primenila na potencijalne članice sa Balkana, jeste da politiku uslovljavanja (ili tradicionalni briselski pristup „šargarepe i štapa”) treba da upotpuni politikom javnog pritiska.

U ovom sižeu politike, Milena Lazarević i Korina Stratulat ispituju proces uključivanja civilnog društva u proces sektora reforme javne uprave (RJU) koji vodi ka pridruživanju zemlje Evropskoj uniji. Komisija traži saradnika u civilnom društvu na Balkanu, što pokazuje raskid s nasleđem prethodnih pristupanja, u kojem su vlade bile jedini pouzdani sagovornici Brisela. Da bi se izbeglo (ili makar umanjilo) potencijalno nazadovanje u reformama, kao što se dogodilo u više zemalja centralne i istočne Evrope nakon njihovog pristupanja EU, Komisija sada mudro ulaže u politiku pritiska „odozdo“ prema balkanskim pretendentima za članstvo.

Autorke takođe izvlače pouke iz nedavnih koraka koji su preduzeti kako bi se obezbedio transparentniji, formalniji i strukturisaniji dijalog sa civilnim društvom u svim zemljama regiona, kao i kako bi se unapredile veštine, znanje i umeće organizacija civilnog društva (OCD) u oblasti RJU.

U tu svrhu, one preporučuju da, za svaku balkansku državu koja želi da postane članica, Evropska komisija treba:

• Postigne dogovor sa vodećim organima zaduženim za RJU u svakoj balkanskoj državi o ujednačenoj praksi objavljivanja dnevnog reda i zapisnika sa svake sednice posebnih grupa za RJU.
• Donese odluku o zajedničkom, strukturiranom pristupu organizovanju pripremnih konsultacija sa civilnim društvom pre svakog sastanka posebnih grupa za RJU.
• Preporuči da vlade zemalja koje žele da pristupe EU objavljuju sve izveštaje koji nastaju u okviru oblasti RJU (kako one koje sačinjavaju misije/stručnjaci EU, tako i one koje pripremaju nacionalne institucije) kako bi se povećala odgovornost i podstakla debata na nacionalnom nivou.

Ovaj siže politike je prvobitno objavio Evropski centar za javnu politiku (European Policy Centre – EPC), u okviru saradnje sa Think for Europe mrežom (Think for Europe Nework – TEN), u okviru WeBER projekta.