Omogućavanje postepenog pristupanja institucijama EU pomoću Modela faznog pristupanja

U radu se istražuje potencijal za institucionalno učešće država kandidata u organima
EU tokom pretpristupnog perioda, sa ciljem da se stvori postepeniji pristup proširenja
zasnovan na zaslugama, u skladu sa Modelom faznog pristupanja. Pretpostavka je da bi
otvaranje vrata doprinelo efikasnosti procesu pristupanja podsticanjem reformi i olakšavanjem rane socijalizacije.

Stoga se, u ovom radu istražuju operativne procedure institucija EU, uključujući Savet EU, Evropski savet, Evropski parlament, komitologiju, ekspertske grupe Evropske komisije, kao i konsultativna tela i agencije EU. U radu se zaključuje da EU može da omogući veći institucionalni pristup državama kandidatima bez izmene ugovora, pod uslovom da postoji politička volja u institucijama EU i državama članicama. Pritom, „princip autonomije u donošenju odluka” mora biti ispoštovan, jer kao što je i Pravna služba Saveta EU više puta potvrdila, ovaj princip je od suštinske važnosti u ispunjavanju odgovornosti koje se tiču kreiranja politika i donošenja odluka. Kako bi se omogućilo prisustvo država kandidata na sastancima uz očuvanje autonomije, bilo bi neophodno da se privremeno ukloni obaveza čuvanja službene tajne, pri čemu bi oni koji su pozvani napuštali prostoriju kada bi se diskusija na temu u okviru koje su pozvani završila. Štaviše, prethodno prisustvo određenoj temi ne znači da će određena država biti opet pozvana na tu istu temu i u budućnosti, čime se ponovo potvrđuje mogućnost poništavanja stečenih institucionalnih beneficija u slučaju da neophodne pristupne reforme nedostaju. Ovakva logika se posebno odnosi na Savet EU, Evropski savet, Evropski parlament i komitologiju, dok bi se fleksibilniji pristup primenio na ekspertske grupe Evropske komisije, konsultativna tela i agencije EU, koji su do sada bili otvoreniji za učešće ostalih država. U međuvremenu, da bi se iskoristile očekivane povlastice, svaki pokušaj uvođenja režima postepenog napretka kroz faze institucionalne participacije bi morao da bude zasnovan na spremnosti za članstvo u procesu koji se u potpunosti bazira na zaslugama, po principu „više za više, manje za manje”.

Ovakav pristup bi takođe bio primenljiv i na ostale države kandidate, kao što su Ukrajina, Moldavija i potencijalno Gruzija. Koristeći prethodna iskustva i naučene lekcije, EU može efikasno da usmerava put kandidata ka članstvu, omogućujući da politika proširenja ostaje transformišuće sredstvo za promenu u trenucima kada se geopollitička realnost menja.