Od mira ka borbenoj gotovosti: Vojni rok kao iznova popularna ideja širom EU i u Srbiji

Ruska invazija na Ukrajinu bila je značajan okidač za povratak obaveznog vojnog roka
širom Evrope. Kao rezultat invazije, EU se našla u stanju povišene zabrinutosti za
sopstvenu bezbednost. Osim što razmatra kako da najbolje podrži Ukrajinu, Unija se
priprema i za najgori scenario u kojem bi agresija mogla da se proširi izvan Ukrajine i
zahvati neku od njenih država članica. Ovo sveobuhvatno strateško promišljanje dovelo je
do povećanja vojnih kapaciteta među državama članicama i novog talasa militarizacije u
Evropi. Shodno tome, ponovo se pojavljuje ideja vojnog roka – obaveznog služenja
vojske za sve sposobne građane muškog pola – uprkos tome što je ta ideja napuštena
početkom 2000-ih, na osnovu uverenja da budući ratovi neće zahtevati masovne kopnene
snage. Predlozi za ponovno uvođenje vojnog roka pojavili su se u nekoliko država članica
EU a, možda neočekivano, i u Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u EU.

Ova analiza ima za cilj da objasni vojni rok kao deo šireg trenda remilitarizacije u
državama članicama EU i analizira kako se on uklapa u planove za otpornost i stratešku
autonomiju EU. U drugom delu, rad upoređuje nameru Srbije da ponovo uvede vojni rok
sa namerama drugih evropskih država, istražujući da li je takav potez Srbije deo istog
trenda remilitarizacije ili je vođen isključivo nacionalnim motivima. Imajući u vidu trnovit
put zemlje ka članstvu u EU usled nedovoljnih standarda vladavine prava, neusklađenosti
spoljne politike i nerešenih pitanja sa Kosovom, rad posebno ispituje da li bi ponovno
uvođenje vojnog roka moglo imati štetan uticaj na regionalnu dinamiku i aspiracije Srbije
prema članstvu u EU.