COVID-19 diplomatija Srbije i rezultati Samita u Zagrebu

Pocetak ove godine obecavao je resetovanje usporene dinamike pristupnog procesa Srbije. Međutim, nakon što je EU odobrila revidiranu metodologiju proširenja, izbijanje pandemije COVID-19 preusmerilo je fokus odnosa između Srbije i EU na ekonomski oporavak i pitanje solidarnosti. Kako bi odgovorio na ova jedinstvena vremena, dugoocekivani Samit EU-Zapadni Balkan koji je održan 6. maja 2020. godine prilagodio je svoj format i završnu deklaraciju.

Koliko dobro se prilagodila Srbija? Kriza COVID-19 obelodanila je krhko stanje srpske demokratije, koje je postalo posebno vidljivo kada su vlasti uvele vanredno stanje, kao i stroge i nesrazmerne mere kako bi mogle da se izbore sa pandemijom. Da stvar bude još gora, tokom ovog perioda izašao je poslednji izveštaj Fridom Hausa (Freedom House) u kome Srbija više nije klasifkovana kao „polu-konsolidovana demokratija“, vec kao „hibridni režim“. Kako se Srbija pripremala za parlamentarne izbore u junu 2020. godine, tenzije su sve više rasle, imajuci u vidu i da se veliki deo opozicije opredelio za strategiju bojkota izbora.

Kako bismo bolje razumeli izazove post-pandemijskog procesa pristupanja EU, Centar za evropske politike – CEP je sa istaknutim domacim i stranim zainteresovanim stranama razgovarao o trenutnoj situaciji i onome što predstoji. 13. maja 2020. godine, CEP je bio domacin onlajn diskusionog panela zatvorenog tipa, pod nazivom „COVID-19 diplomatija Srbije i rezultati Samita u Zagrebu: Deja vu ili znacajan korak na putu ka clanstvu u EU?“ U ovom izveštaju predstavljena je analiza ključnih elemenata koje su izneli diskutanti na događaju.

__________________________________________________

Fotografija: Flickr/ EU2020HR