• ENGENG
  • Evropska unija – između nacije i globalizacije

    29. mart 2018. – Ambasador Duško Lopandić, bivši šef Misije Republike Srbije u Briselu i član našeg Saveta je u četvrtak, 29. marta, u atrijumu Narodne biblioteke, predstavio svoju novu knjigu Evropska unija: između nacije i globalizacije.

    Na događaju su govorili Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, profesor Pravnog fakulteta Radovan Vukadinović, naučni saradnik u Institutu za evropske studije (IES) profesor Slobodan ZečevićSrđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, Gojko Božović, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag, kao i autor knjige Duško Lopandić.

    Lopandić je kazao da je želeo da javnosti da knjigu kojom će ih navesti na razmišljanje o procesu evropskih integracija i da pruži doprinos uključivanju šireg kruga građana u debatu o budućnosti i o identitetu EU, jer se „Evropa ubrzano menja pred našim očima, i mi, budući da smo na tom putu, treba da budemo uključeni u najnovija dešavanja.“

    Unija uprkos svim krizama, ostaje najznačajniji faktor u ovom regionu i najveća svetska ekonomska sila, dodao je Lopandić.

    Od puta u EU ne smemo odustati, jer naše članstvo u njoj je dobra stvar za privredu, za građane i civilno društvo, dobro za budućnost naše države, kaže autor.

    Krupne promene su pred Evropskom unijom, rekla je Grubješić. Ona je dodala da je potrebno organizovati što više debata na tu temu jer, kako kaže, građani u Srbiji nisu dovoljno uključeni u debate koje se vode o budućnosti Unije. Ona je takođe upozorila na opasnost od jačanja populizma, kako u Evropskoj uniji, tako i u državama Zapadnog Balkana. „Populizam je vrlo opasan jer podriva temelje demokratije“, naglasila je Grubješić.

    Grubješić je takođe istakla kako je burna prošlost ovog regiona jedan od razloga zašto kasnimo sa procesom evropskih integracija.

    „Dok se u Evropi dešavala integracija, mi smo imali dezintegraciju“, objasnila je Grubješić.

    Profesor Pravnog fakulteta, dr Vukadinović, rekao je da je knjiga ambasadora Lopandića dobar način da se evropska ideja približi i objasni građanima, budući da je „evropska ideja nije nešto što je izvan nas, već nešto što je u nama”, rekao je Vukadinović.

    Pored toga, Vukadinović je pokrenuo pitanje da li EU može da „preživi“ sve krize i izazove koje su pred njom, budući da se često čini da je EU stvorena samo za dobra vremena, na terenu koji „nije trusan“.

    Knjiga je odraz stručnog mišljenja, ali i ličnog, intimnog iskustva, što je čini posebnom, rekao je Zečević. On je naglasio da za Srbiju članstvo u EU nije magično rešenje, ali je značajno jer je potvrda njenog napredovanja i normalizacije.

    Srđan Majstorović je primetio kako se u ovoj knjizi ambasadora Lopandića zapravo „tri knjige u jednoj“.

    „Prva knjiga je ozbiljan udžbenik i teorijska analiza istorijata i razvoja ideje ujedinjenja evropskih država, kao i ostvarivanja ideje o stogodišnjem miru u Evropi. Druga knjiga je priručnik za komuniciranje sa javnošću o temi EU. To je nešto na čemu moramo raditi, budući da je sada taj prostor zatrpan suvoparnim raspravama. Treća, meni najdraža knjiga, sadržana je u privatnim pismima, koja predstavljaju intimno otvaranje autora prema čitaocu“, rekao je Majstorović.

    Majstorović je rekao kako se slaže sa Lopandićem da je „EU dete rata i katastrofa“, pa kako građani Balkana, koji su ratove iskusili, imaju puni legitimitet da budu predstavnici Evropljana.

    „Profesor Lopandić je u pravu kada kaže da članstvo nije nikakav zlatni klub. Članstvo u EU nije cilj, cilj je promeniti sebe, vratiti poverenje u institucije, kako bismo mogli da damo istinski pečat Uniji i doprineli budućnosti Kontinenta. Ovo zahteva ne samo angažman ne samo državnog vrha Srbije, već i svih građana“, rekao je Majstorović.

    „Ova knjiga predstavlja sjajan doprinos otvaranju jedne istinske debate o Uniji i kakvoj buducnosti zelimo da se okrenemo“, zaključio je Majstorović

    Božović je rekao kako je knjiga vrlo aktuelna s obzirom da se „pitanje nacija i identiteta ponovo javlja na evropskoj političkoj pozornici, iako je izgledalo da je to nešto što smo prevazišli“, a da je globalizacija jedan „širok kontekst u kojem EU pokušava da utemelji svoju ulogu“.

    Nazad na vrh