O slobodi kritikovanja sudstva

Sloboda izražavanja predstavlja jedan od temelja svih drugih sloboda građana, kojom građani štite ne samo lična prava nego i prava svojih sugrađana.

Već se na portalu Otvorena vrata pravosuđa ranije pisalo o poverenju u sudstvo kao i o ishodima sudskih sporova, ali među građanima još postoji nejasnoća da li građani imaju pravo da kritikuju sudske odluke javno, preko medija, ili da kritikuju sam rad ili mišljenje sudija.

Utemljena praksa Evropskog suda za ljudska prava garantuje pravo da kritikujete sudije preko sredstava od javnog informisanja, ali naravno, uz određena ograničenja (ti Evropljani nisu veliki ljubitelji paušalnog optuživanja, da znate!).

U predmetu De Haes i Gijsels protiv Belgije, podnosioci predstavke, dva novinara, radili su za nedeljnik Humo iz Antverpena. U nekoliko članaka, novinari su otvoreno kritikovali odluku sudija apelacionog suda koje su odlučile da u jednoj brakorazvodnoj parnici, decu predaju ocu na starateljstvo. Otac, poznati javni beležnik, bio je optužen od strane bivše supruge i njenih roditelja da je seksualno zlostavljao decu, a tokom razvoda, istraga protiv javnog beležnika okončana je bez optužnice. U njihovim člancima, sudije su optužene da su političke bliske sa javnim beležnikom. Sudije, kao i tužilac, tužili su novinare za klevetu, a sudovi u Belgiji su presudili u njihovu korist. Novinarima je naređeno da plate odštetu i da objave presudu u šest novinskih listova.

Nakon podnošenja predstavke, Evropski sud za ljudska prava je zauzeo drugačije stanovište, u korist dvoje novinara iz Antverpena. Sudije iz Strazbura su primetile da su sporni članci sadržali detaljne podatke i da su novinari sproveli temeljno istraživanje pre nego što su saopštili predmente informacije građanima. Sud u Strazburu je ukazao da su članci bili deo velike javne debate o incestu i kako su sudovi u Belgiji postupali po tom pitanju. Uzimajući u obzir pravo javnosti da bude informisana o pitanju od javnog, Sud u Strazburu je odlučio da su odluke belgijskih sudija dovele do povrede člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ovaj predmet nam kaže da, svako izveštavanje, kritika ili mišljenje kada su u pitanju sudski organi, mora da bude utemljena na jasnim i nedvosmislenim činjenicama, a ne na paušalnim i senzacionalstičkim optuživanjima (što je, po neki put, praksa u Srbiji).

Ako ste advokat, ne možete tek tako da klevećete sudije.

Zašto vam to kažem? Da ne završite kao vaš kolega Peruci (Peruzzi) iz Italije.

U predmetu Peruci protiv Italije, izvesni advokat Peruci (Peruzzi) odlučio je da optuži sudiju za neprofesionalizam u postupku u kojem je advokat Peruci predstavljao klijenta. Kao prvo advokat Peruci je poslao pismo italijanskom Vrhovnom savetu sudstva, a nakon toga to pismo je počelo da cirkuliše među sudijama u samom sudu. Nakon krivičnog postupka za klevetu i uvredu, advokat Peruci proglašen je krivim i morao je da plati nešto više od 15.000 evra kazne. Nakon pokretanja postupka pred Sudom u Strazburu, zbog povrede prava na slobodu izražavanja (član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima), sud je došao do zaključka da nije došlo do kršenja predmetnog člana.

Naime, sud je u svom obrazloženju naveo da Perucijeva kritika sudije nije bila argumentovana niti je bila od interesa za javnost, nego je predstavljala pokušaj rušenja kredibiliteta sudije, i posredno, kredibiliteta sudstva.

Zašto je ovo pitanje bitno za Srbiju?

Prema presudi Evropskog suda za ljudska prava, u predmetu Maciejewski protiv Poljske,pitanja o nepristranosti sudija i njihovoj nezavisnosti su ključne za društva koja su u tranziciji i koja još uvek nose ožiljke totalitarnih sistema. Domaći sudovi koji postupaju po tužbama u vezi sudske vlasti, moraju da budu sposobna da identifikuju da li je određeno pitanje od interesa javnost ili ne, i u toj proceni leži umeće i umetnost sudija.

Često u Srbiji, nosioci javnih funkcija imaju običaj da kritikuju ili podare neumesne komentare o donetim sudskim presudama ili predmetima u postupku. Takvim radnjama, ne samo što se dovodi u sumnju nepristrasnost sudova, nego se obesmišljava cela praksa nadzora rada sudija od strane medija i građana.

Kao što smo videli iz ovih primera prakse Evropskog suda za ljudska prava, kleveta i vređanje sudija se ne isplati, ali ukazivanje na nedostatke u suđenjima može da deluje blagotvorno ne samo za društvo i građane, nego i za samo sudstvo i vladavinu prava u zemlji. Vreme je da Srbija i njeni mediji počnu da igraju aktivniju ulogu u tom polju.

Blog je objavljen u okviru projekta Otvorena vrata pravosuđa, koji je CEP pokrenuo sa Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i još deset partnera, uz podršku USAID-a, u cilju jačanja poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Republici Srbiji kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa.