Najlepše želje Žaku Deloru iz Beograda!

Dvadesetog jula ove godine, doajen evropskih integracija Žak Delor slavi svoj 95. rođendan. Dragi Žak Delor, svi smo ponosni na legat koji ste ostavili Evropi. Srećan rođendan i pozdrav iz Srbije!

U vreme neizvesnosti unutar Evropske unije (EU), njenog nedovršenog proširenja, zbunjenosti među državama Zapadnog Balkana, možda je vreme da se setimo čoveka koji je, u nimalo lakšim okolnostima, uspeo da ostavi neizbrisiv pečat u političkoj istoriji Evrope. Dovršavanjem jedinstvenog tržišta i formalnim uspostavljanjem EU i Evropske monetarne unije (EMU), zaslužio je duboko poštovanje svih nas koji se bavimo evropskim integracijama, bez obzira na to da li živimo u državama članicama EU ili u zemljama koje su još u čekaonici kao kandidati.

Delor je imenovan za predsednika Evropske komisije 1985. i tu funkciju je obavljao u tri mandata, sve do 1995. godine.^[1]Naša Evropa, Institut Žak Delor. Full Biography of Jacques Delors. Dostupno na: http://institutdelors.eu/wp-content/uploads/2018/01/full-biography-jd.pdf I danas se smatra predsednikom i liderom koji je doneo neke od najinovativnijih promena u ovu instituciju, a time i u Evropsku uniju.^[2]Ross, G. i J. Jenson (2017). “Reconsidering Jacques Delors’ leadership of the European Union.” Journal of European Integration 39(2). Str. 13-127. DOI: 10.1080/07036337.2016.1277718 Njegov jedinstveni stil liderstva i sposobnost da ujedini različite države članice i suprotstavljene strane oko zajedničkog cilja izdvajaju ga od većine njegovih prethodnika i naslednika. Svakako, stvaranje jedinstvenog tržišta i formiranje EMU, kao i formalno osnivanje EU, spadaju u najznačajnija postignuća njegovog mandata. A sve što je prethodilo i doprinelo ovim ishodima pokazuje kakav je izvanredan vođa Delor bio.

Mnogi smatraju da je Delor otelotvorenje „koncepta dualnog liderstva“,^[3]Ibid. tj. lider jedne nadnacionalne institucije koji je istovremeno sposoban da deluje u međuvladinom prostoru. Takva strategija se prvi put pokazala uspešnom 1985. godine kada je predstavljen program za jedinstveno tržište. Nakon što je Komisija objavila „Belu knjigu o kompletiranju unutrašnjeg tržišta“, došao je red na države članice da pregovaraju o pitanju jedinstvenog tržišta. Kao i u većini slučajeva međuvladinog donošenja odluka, očekivalo se da problemi kolektivnog odlučivanja mogu zaustaviti proces i onemogućiti konsenzus. Međutim, s obzirom na reputaciju koju je Delor gradio u prošlosti kao francuski ministar ekonomije i finansija, čiji su ekonomski potezi obezbedili sredstva za prevazilaženje „evroskleroze“, tj. perioda stagnacije evropskih integracija između 1960-ih i 1980-ih godina,^[4]Awesti, A. (2009). “The Myth of Eurosclerosis: European Integration in the 1970s.” L’Europe en Formation n^o 353-354. Str. 39-53. ISSN 0014-2808 uspeo je da pridobije podršku Francuske i Nemačke za svoje inicijative u vezi s jedinstvenim tržištem, a preko njih i podršku ostalih država članica.^[5]Ross, G. i J. Jenson (2017). “Reconsidering Jacques Delors’ leadership of the European Union.” Journal of European Integration 39(2). Str. 13-127. DOI: 10.1080/07036337.2016.1277718 Ipak, poverenje evropskih lidera nije stekao isključivo svojim ekonomskim potezima, već i svojom ideologijom i stavovima. Delor je bio socijalni katolik koji je tokom 1970-ih pomagao francuskom predsedniku Miteranu u reorganizaciji levice. Zahvaljujući sposobnosti da premosti jaz između suprotstavljenih frakcija Socijalističke partije stekao je poštovanje tadašnjeg predsednika.^[6]Ibid. Štaviše, kao socijalni katolik, Delor je uspeo da nađe zajednički jezik i sa nemačkim kancelarima, hrišćanskim demokratama, i na taj način učvrsti francusko-nemačko partnerstvo.^[7]Ibid.

Pored Delorovog povoljnog položaja u međunarodnoj zajednici, za ispunjenje njegovih ambicija zaslužan je i njegov dvojaki pristup rukovođenju: preduzetnički i intelektualni.^[8]Ibid. Delorovo preduzetničko vođstvo podrazumeva njegovu sposobnost da, zahvaljujući svojim pregovaračkim veštinama, definiše probleme i da se prilagodi okolnostima koje se neprestano menjaju, sve u cilju postizanja željenog cilja.^[9]Young, O. (1991) u Van Assche, T. (2005). “The Impact of Entrepreneurial Leadership on EU High Politics: A Case Study of Jacques Delors and the Creation of EMU.” Leadership 1(3). Str: … Continue reading S druge strane, intelektualni pristup se ogleda u načinu na koji je približavao određena pitanja ostalim učesnicima u pregovorima i pomagao im da prevaziđu zastarele pristupe istim.^[10]Ross, G. i J. Jenson (2017). “Reconsidering Jacques Delors’ leadership of the European Union.” Journal of European Integration 39(2). Str. 13-127. DOI: 10.1080/07036337.2016.1277718 Pre objavljivanja „Bele knjige“, Delor je već obišao evropske prestonice, polako pripremajući državne lidere za ono što sledi i šireći ideje jedinstvenog tržišta i EMU.^[11]Ibid. Na taj način je uspeo da neutralizuje opoziciju pre samog početka pregovora. Tokom pregovora, Komisija je pomogla uključenim stranama da pronađu kompromis, tako što im je pokazala da je realizacija ideje o unutrašnjem tržištu u svačijem interesu.^[12]Ibid.

Naravno, Delor to nije mogao sâm da postigne, već je imao podršku svog kabineta, čiji su članovi svoje strategije kasnije opisali koristeći metafore bicikla i ruske babuške.^[13]Ibid. Prva strategija podrazumeva da kada jednom započne put (ka daljoj integraciji), bicikl se mora kretati u punoj brzini kako ne bi pao. Ukoliko bi pao, njegovo podizanje i ponovno pokretanje bilo bi izuzetno teško.^[14]Ibid. Druga strategija nalaže da svaki korak procesa integracije treba da sadrži začetak sledećeg, kako bi se unapred osigurala podrška i ojačao položaj Komisije u odnosu na ostale pregovarače.^[15]Ibid. Ove metode su se prvi put pokazale uspešnima kada je 1986. potpisan Jedinstveni evropski akt. Uspeh se nastavio i tokom rasprava Evropskog saveta, što je konačno rezultiralo uspostavljanjem jedinstvenog tržišta 1993. godine.

Pored jedinstvenog tržišta, Delor i njegov kabinet uspeli su da ožive ideju i entuzijazam povodom monetarne unije, što je u velikoj meri doprinelo uspostavljanju EMU.^[16]Van Assche, T. (2005). “The Impact of Entrepreneurial Leadership on EU High Politics: A Case Study of Jacques Delors and the Creation of EMU.” Leadership 1(3). Str. 279-298. DOI: … Continue reading Iako su različiti faktori uticali na to, najznačajniju ulogu je odigrao sam Delor kao i njegov ‘preduzetnički’ pristup. Prvo je postavio EMU na spisak prioriteta Komisije, čime je svoj glas za osnivanje monetarne unije dodatno ojačao, obraćajući se zainteresovanim stranama kroz jednu nadnacionalnu instituciju.^[17]Ibid. Komisija je postala jedan od najvećih zagovornika EMU i promovisala je ovaj projekat kao neophodnu dopunu jedinstvenog tržišta. Delor je potom, 1988. godine, uz pomoć kancelara Kola i predsednika Miterana, postavljen za predsednika Odbora za proučavanje ekonomske i monetarne unije, poznatijeg kao Delorov odbor.^[18]Evropska centralna banka (2020). The Delors Committee (1988-1989). Dostupno na: https://www.ecb.europa.eu/ecb/access_to_documents/archives/delors/html/index.en.html Unutar ove grupe, koju su činili stručnjaci i guverneri centralnih banaka zemalja članica EU, naišao je na snažno protivljenje svojim idejama, ali je na kraju, zahvaljujući gorepomenutim metodama, uspeo da formira čvrsto partnerstvo sa članovima Odbora i preoblikuje njihove stavove u vezi s EMU. Međusobno uvažavanje se posebno pokazalo kada su 1989. godine guverneri jednoglasno usvojili „Delorov izveštaj“, ključni dokument koji je predočio pristup stvaranju EMU.^[19]Van Assche, T. (2005). “The Impact of Entrepreneurial Leadership on EU High Politics: A Case Study of Jacques Delors and the Creation of EMU.” Leadership 1(3). Str. 279-298. DOI: … Continue reading Međuvladine konferencije, na kojima se detaljno raspravljalo o izveštaju, održane su 1990. godine. Delovi „Delorovog izveštaja“ su izmenjeni i dopunjeni, s obzirom da su neke od zemalja članica, uključujući Veliku Britaniju i Nemačku, izrazile zabrinutost zbog potencijalnog gubitka suvereniteta.^[20]Ibid. Delor je i ovoga puta morao da iskoristi svoje pregovaračke veštine i pristup evropskoj političkoj eliti kako bi njegov izveštaj zadržao ulogu nacrta i osnove za EMU, koja je konačno uspostavljena u Mastrihtu 1992. godine.^[21]Ibid.

S obzirom na svoja dostignuća, Delor i danas važi za jednog od najuticajnijih predsednika Evropske komisije. Njegov inovativni i strateški način razmišljanja i vođstva omogućili su mu da prevaziđe inače ograničeni položaj Komisije u institucionalnom sistemu EU.^[22]Ross, G. i J. Jenson (2017). “Reconsidering Jacques Delors’ leadership of the European Union.” Journal of European Integration 39(2). Str. 13-127. DOI: 10.1080/07036337.2016.1277718 Njegov bicikl se konstantno kretao, donoseći neke od najznačajnijih događaja u procesu evropskih integracija. To se, međutim, ne može reći za mnoge druge predsednike Komisije, bilo da je reč  o njegovim prethodnicima ili naslednicima. Nakon njegovog mandata, mnoge države članice su se plašile imenovanja „novog Delora“ koji bi ih konstantno pobeđivao u pregovaračkoj igri,^[23]Ibid. ali je možda upravo to trenutno potrebno EU. Vođa koji je sposoban da premosti podele unutar Unije i ponovo pokrene bicikl integracije.

U današnje doba, sa razvojem Bregzita, migrantske krize, porastom nacionalizma i populizma širom Evrope i, naravno, izbijanjem pandemije koronavirusa i svim posledicama koje ona nosi, ne smemo zaboraviti da prosečan posmatrač 1980-ih godina isto tako nije gajio optimizam da će evropske integracije uspeti. Ponekad je jedino potrebna prava osoba, u pravo vreme, na pravom mestu.

Dragi Žak Delor, svi smo ponosni na legat koji ste ostavili Evropi. Srećan rođendan i pozdrav iz Srbije!

Autor je član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU i suosnivač Centra za evropske politike. 

Fotografija: Paul Grover / The Telegraph