Lokalni izbori na Kosovu: Povratak Srpske liste i budućnost srpske zajednice

Uvod

Tokom prethodnog vikenda na prostoru Kosova*[1] održani su lokalni izbori u svim gradovima i jedinicama lokalne samouprave. Izbori su organizovani u toku političke i ustavne krize nastale kao rezultat nemogućnosti konstituisanja skupštine i izbora vlade nakon parlamentarnih izbora održanih u februaru. U takvom kontekstu, stranke su ušle u kampanju uz puno neizvesnosti kada su rezultati u pitanju. Ovi lokalni izbori posebno dobijaju na važnosti jer će sasvim sigurno imati uticaj i na razrešenje političke krize i kreiranje vlade. Stranka ili stranke koje ostvare najbolji rezultat će sa pozicije moći uticati na proces kreiranja vlade.

S druge strane, kontekst u kom se organizuju izbori na severu gde Srbi predstavljaju većinsku etničku zajednicu bitno je drugačiji u odnosu na ostatak Kosova. Naime, četiri većinski srpske opštine, Severna (Kosovska) Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, preuzeli su 2023. godine albanski gradonačelnici usled povlačenja iz institucija i bojkota lokalnih izbora od strane političkih predstavnika Srba. Iako nelegitimni, albanski gradonačelnici u većinski srpskim sredinama preuzeli su funkcije i upravljali lokalnim samouprava do kraja mandata. Tako da ovi izbori predstavljaju priliku da se politički predstavnici Srba vrate u institucije nakon skoro tri godine, i olakšaju pritiske i nezavidnu poziciju u kojoj se srpska zajednica našla u proteklim godinama.

Rezultati izbora u srpskim sredinama

            Lokalni izbori na Kosovu u velikoj meri su drugačiji od onih u Srbiji. Naime, gradonačelnici se biraju direktno, a istovremeno se biraju i članovi lokalnih samouprava na otvorenim izbornim listama. To znači da građani glasaju po imenu i prezimenu preferencijalno. Kada je izbor gradonačelnika u pitanju, ukoliko nijedan kandidad ne osvoji preko 50% glasova u prvom krugu, dva najbolje plasirana idu u drugi krug. Takođe, izbori se održavaju svake četiri godine u svim jedinicama lokalne samouprave istovremeno. Ukoliko u periodu između izbora dođe do promena i vanrednih izbora, mandat odbornika odnosno gradonačelnika važi samo do narednih redovnih lokalnih izbora.

               Srpska lista (SL) se nakon skoro tri godine vlatila u vlast u sve četiri opštini, ostvarišvi ubedljive pobede već u prvom krugu. Uprskoj jakoj političkoj konkurenciji koja se ogledala u različitim strankama i pokretima građana poput Srpske demokratije Aleksandra Arsenijevića ili Građanske inicijative Sever za sve Marka Jakšića, Srpska lista uspela da je da odnese pobedu u sve četiri opštine. Ovakav rasplet svakako će donekle doneti olakšanje srpskoj zajednici koja je u prethodnim godinama bila izložena institucionalnim pritiscima bez adekvatne zaštite. Prisustvo specijalne policije, punktovi na severu, nelegalna eskproprijacija imovine, izgradnja vojnih postaja, i promena imena ulica samo su neki od problema sa kojima su se Srbi suočavali na severu. Iako ne treba očekivati da će promenom vlasti na lokalu svi ovi problemi biti momentalno rešeni, jer neće, sada će srpka zajednica imati bar neki vid institucionalne zaštite. Iako pak minimalan. Takođe, prisustvo specijalne policije, kao i dosadašnja praksa prekoračenja ovlašćenja, ostaje u domenu centralne vlasti u Prištini, tako da je upitno koliko će gradonačelnici odnosno predsednici opština imati uticaja da razmeštanje ovih snaga. Ono gde će gradonačelnici svakako imati uticaja i moći, to jeste imenovanje komandira Kosovske policije (KP) za region sever. To u perspektivi može da relaksira situaciju, ali je i dalje na dugom štapu.

               U enklavama južno od Ibra, Srpska lista je takođe odnela pobede. Posebno je bilo izazovno u Gračanici, gde se nekoliko albanskih stranaka ujedinilo na zajedničkoj listi, ozbiljno preteći da prevagne u odnosu na razjedinjene srpske političke predstavnike. Stoga, zadržavanje vlasti u ovoj srpskoj sredini nadomak Prištine predstavlja veliko olakšanje za preostale Srbe koji tu žive. Pored Gračanice, dobar rezultat Sprska lista ostvarila je i u sledećim opštinama: Štrpce, Partešu, Ranilugu, Novom Brdu. Centralna izborna komisija (CIK) je u saopštenju istakla da je Srpska lista pobedila u devet od deset opština sa većinski srpskim stanovništvom, dok će se u Klokotu ići u drugi krug. Nakon učešća na parlamentarnim izborima u februaru, sada nakon lokalnih izbora proces vraćanja u institucije Kosova dobija pun zamah. Međutim, povratak političkih predstavnika predstavlja teč početak tog procesa.  

               Kada je reč o potpunoj reintegraciji, taj proces će sasvim sigurno biti dug i mukotrpan. Naime, iako se sada politički predstavnici u potpunosti vraćaju u sistem, to nije slučaj sa administrativnim osobljem na severu, sudijama i tužiocima, i policijom. Srpski predstavnici u sudstvu i policiji samoinicijativno su napustili svoje pozicije u novembru 2022. godine, dok su Srbi zaposleni u lokalnoj administraciji otpušteni sa posla tokom 2023. godine nakon što su albanski gradonačelnici preuzeli opštine. Svi oni, zasad, ostaju van kosovskih institucija. Kada je reč o administraciji, umesto otpuštenih Srba u međuvremenu su popunjene pozicije mahom Albancima. Sada će biti jako teško otpustiti postojeću administraciju, s obzirom na nedostatak pravnog osnova. Drugo, zapošljavanje u policiji je u domenu ovlašćenja Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je pod kontrolom Samoopredeljenja, i ne treba očekivati dobru volju niti za otvaranje konkursa za nove pozicije na severu, a posebno je neralno očekivati da policajci koji su vratili uniforme i oružje iste ponovo zaduže. Treće, slična situacija kao u policiji može se očekivati i u sudskom sistemu. Sudije i tužioci Albanci su popunili vakuum i preuzeli predmete srpskih kolega. Ministarstvo pravde nema motiva da vraća srpske pravnike na posao. Da bi se desio masovni povratak Srba u institucije, na prvom mestu policiju i sudstvo, neophodno je da to bude deo šireg političkog dogovora u dijalogu sa Beogradom i uz insistiranje EU i Kvinte. Bez toga, ne treba se zavaravati da će vlada u Prištini proaktivno promovisati reintegraciju.

Zajednica srpskih opština – korak bliže ili ne?

               Sada kada se povratak političkih predstavnika u lokalne institucije finalizuje, ispunjen je basični uslov za kreiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO)[2] – vlast u lokalnim samoupravama koja ima političku volju da sprovede ovaj proces. Međutim, formiranje ZSO ne zavisi samo od lokalnih samouprava, već najviše od centralne vlasti koja formalno mora da pokrene proces donošenjem posebnog ukaza. Donošenje te odluke najviše će zavisiti od toga ko će formirati vladu u periodu ispred nas. S obzirom da je ustavna kriza završena i skupština konstituisana, rastu šanse Samoopredeljenja da formira vladu. Samoopredeljenje je oduvek bilo tvrdi oponent ZSO, i ukoliko se desi da dođe do vlade Kurti III, šanse za kreiranje ZSO ostaju male.  Jedino snažan pritisak EU i međunarodne zajednice može promeniti tu činjenicu, međutim pritisci ni dosad nisu bili uspešni.

Drugi scenario je promena vlasti u Prištini, koji bi značio da novi premijer ima više sluha za srpsku zajednicu i uopšteno proces normalizacije odnosa. Opizicione partije na Kosovu, pre svega Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratska liga Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova bi u teoriji mogli da formiraju skupštinu većinu neophodnu za formiranje vlade i potencijalno u nju uključe i Srpsku listu. Srpska lista ima iskustvo saradnje i sa PDK i sad LDK i sa Alijansom u pretohdnih 10-ak godina, što nije slučaj sa Samoopredeljenjem Aljbina Kurtija. Ovo bi bila manje stabilna vlada koja bi zavisila od podrške SL i bila sklona da posluša savete koji dolaze iz Brisela. U takvom scenariju, moguć je napredak na planu usvajanja statuta ZSO koji je EU predložila 2023. godine. Ovakav rasplet bi verovatno i pomogao ukidanju restriktivnih mera koje je EU uvela Kosovu u junu iste godine.

Treći scenario, ali sa takođe značajnom verovatnoćom, jesu novi parlamentarni izbori. Imajući u vidu da Samoopredeljenje nema skupštinu većinu za formiranje vlade, a da opozicione stranke ne mogu da sklope ujedinjeni blok nasuprot Samoopredeljenja, politički ćorsokak će se nakon isteka ustavnih rokova rešavati vanrednim parlamentarnim izborima. U takvoj situaciji, bilo koje pitanje u vezi sa ZSO i autonomijom Srba na Kosovu se neminovno odlaže za 2026. godinu i formiranje nove vlade, a možda i kasnije.

Umesto zaključka: Opšti pregled rezultata u ostatku Kosova

               Kada je reč o rezultatima lokalnih izbora u ostatku Kosova, prema rezultatima objavljenim na sajtu CIK-a gradonačelnike je u prvom krugu glasanja dobila 21 opština, a u 17 će odluka biti doneta u drugom krugu 9. novembra. Karaktistično je da je izlaznost bila vrlo mala, u proseku 39%. Samoopredeljenje, prethodno najjača politička opcija na parlamentarnim izborima u februaru, doživela je potop na lokalnim izborima. Jedine pobede u prvom krugu ovaj pokret ostvario je u manjim opštinama poput Podujeva, Kamenica i Štimlja. Veliki gradovi poput Prištine (ide se na drugi krug), Prizrena, Peći, Južne Mitrovice završili su u rukama opozicije. PDK je proglasila pobedu na lokalnim izborima jer je osvojila najviše opština u prvom krugu i učestuje u najvećem broju opština gde se ide u drugu krug izbora. Ovakvim rezultatom Samoopredeljenje je nastavilo negativan trend, krunjenje vlasti i otežalo sebi poziciju za formiranje vlade.

[1] Ovaj naziv je bez predrasude na status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 (1999) Saveta bezbednosti UN i savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde o jednostranoj deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

[2] Skraćeni naziv koji je često u upotrebi jeste Zajednica srpskih opština ili ZSO.