Lobiranje u Evropskoj uniji – kako funkcioniše i šta predstavlja za kreiranje politika

„Lobiranje:” ružna reč, eufemizam, blagoslov, norma? Zapravo, niko ne zna i niko neće (uskoro) imati stav o tome. Istina je da se u lobiranju sve zapravo svodi na način na koji ga neko praktikuje i cilj koji taj neko želi da postigne. Što je još bitnije, u EU svi to rade. To je jedini način da vaše ideje uspeju u ovom genijalnom sistemu. Zbog toga lobiranje nije samo ustaljena praksa već je i insitucionalizovano u okviru EU. Ali hajde da bliže ispitamo kako lobiranje funkcioniše, i šta ono zapravo znači za mehanizam EU.

Ko lobira u EU i kako?

U konvencionalnom pristupu termin „lobisti EU,” može se odnositi na preduzeća, grupe aktivista, nevladine organizacije (NVO), grupe građana, itd. koji predstavljaju svoje interese pred donosiocima odluka kako propisi i politike EU ne bi povredili njihove interese, već kako bi se oblikovali u njihovu korist.

U slučaju interesa za zakonodavni akt koji je u pripremi, akteri grade strategiju zalaganja za krajnji cilj da ubede donosioce odluka da donesu zakon na ovaj ili onaj način. Najčešći alati koji se koriste u tradicionalnoj kampanji lobiranja su sastanci licem u lice sa zvaničnicima i političarima EU, učestvovanje u javnim konsultacijama koje Evropska komisija i/ili Evropski parlament često organizuju u slučaju propisa u pripremi, širenje „pisanih stavova,” podsticanje medijske  pažnje, građenje kampanja u društvenim medijima, ili organizovanje tematskih konferencija i događaja. Često preduzeća, pojedinci ili NVO koji imaju zajedničke interese udruže snage da bi predstavljali svoje interese.

Rezultat je da brojne privredne asocijacije, sindikati, predstavničke kancelarije geografskih regija, itd. koje su aktivne širom EU imaju predstavništva u Briselu. Veća preduzeća, čitave privredne grane i NVO takođe delaju samostalno i obično imaju interne profesionalce koji rade za njih iz Brisela, tj. prestonice donošenja odluka u EU. Postoje i privatne kompanije („agencije”) koje predstavljaju interese svojih klijenata. Pomislite na advokate i to kako oni predstavljaju svoje klijente. Mnogi ugledni stručnjaci žive od lobiranja u širokom spektru pitanja u EU.

Predstavljanje interesa u EU je od ogromnog značaja i može ponekad biti presudno. Postoji nekoliko primera kako su preduzeća ili čak zemlje bile spašene zahvaljujući uspešnom prestavljanju interesa ili obratno: kako su bukvalno uništene zbog manjka ili lošeg predstavljanja.

Ako pogledamo širu sliku sistema odlučivanja u EU, postaje kristalno jasno da ne lobiraju samo „lobisti” već bukvalno SVI.

„Registar transparentnosti”

Kao rezultat obimne interakcije EU sa NVO, poslovnim zajednicama i asocijacijama, građanima, sindikatima, istraživačkim centrima i drugim akterima, Evropska komisija i Evropski parlament su razvili dobrovoljni kodeks ponašanja, obavezujući organizacije I samostalne pojedince koji lobiraju donosioce odluka EU i koji potpisivanjem ovog kodeksa prihvataju da “igraju po pravilima,” potpuno poštujući etičke principe dok predstavljaju svoje interese u institucijama EU. Kao takvi, bilo koja kompanija, udruženje, NVO itd. da bi “lobirala” institucije EU treba da se upiše u registar transparentnosti, da prihvati kodeks ponašanja i objavi svoje finansijske interese koji proizilaze iz ovih aktivnosti lobiranja. Lobisti takodje moraju otvoreno da navedu razloge zbog kojih su se obratili zvaničniku. Mehanizmi za pritužbe i sankcije registra garantuju primenjivanje pravila i rešavaju povrede kodeksa. Za dalje informacije o registru pogledajte zvanični sajt.

Fiktivna studija slučaja

Mehanizam je toliko komplikovan da zbog jasnoće predlažem da pogledamo hipotetički primer (ozbiljno, ovo je izmišljeno samo za potrebe ovog članka):

Recimo da se desila ozbiljna saobraćajna nesreća u Bafardiji, provinciji Bafalenda, fiktivne države članice EU. Prema naučnom zaključku policije, nesreća se desila usled manjka vidljivosti na ulici.

• Meštani spontano počinju da protestuju, potrebno je više svetla na ulicama. Priča je prilično medijski propraćna.
• Istovremeno, glavni proizvođači putne rasvete širom EU stvaraju konzorcijum i asocijaciju i poručuju relevantnu studiju.
• Predstavnici meštana zajedno sa vođom opozicije u Bafardiji posetili su Evropsku komesarku za bezbednost na putevima. Oni su objasnili važnost situacije ukazujući na studije i statistiku koja pokazuje da manjak rasvete može biti uzrok nesrećama.
• Komesarka zaključuje da u njihovom slučaju postoje razlozi za zaštitu svih evropskih građana. Stoga, ona nalaže službama Komisije da započnu rad na pitanju. Generalni direktorat za bezbednost na putevima započinje procenu uticaja mogućih propisa EU koji zahtevaju minimalno osvetljenje na glavnim ulicama u regionima EU. U okviru ove procene uticaja, Komisija pokreće javnu raspravu gde “zainteresovane strane” mogu da podnesu pismene komentare o uticaju predstojećeg zakonodavstva i takođe ih poziva na javno slušanje.
• Tokom ovog pripremnog perioda službenici iz Komisije su dobili nekoliko mišljenja, kao i mnogobrojne telefonske pozive i posete lokalnih aktivista Bafardije, konzorcijuma industrije uličnog osvetljenja, ekoloških NVO koje promovišu minimalnu potrošnju energije u EU, NVO koje promovišu bezbednost na putevima, agencija koje predstavljaju proizvođače energetski efikasnih sijalica u EU, univerzitetskih profesora…
• Nakon što su ispitali različite stavove i opcije, Komisija usvaja “Predlog Direktive o minimalnim zahtevima za ulično osvetljenje u EU.” Ako mislite da je priča završena, varate se. Ovo je samo početak. Sada kada je predlog obelodanjen, Savet EU I Evropski parlament će ga ispitati, predložiti svoje “amandmane” i pokušaće da dođu do kompromisa između tri pozicije.
• Predlog Komisije je balansiran i dobar, ali nije svima po meri… Zahteva da regije EU sprovedu u roku od 5 godina studije o potrebama osvetljavanja na njihovim ulicama. Takođe zahteva da svi glavni autoputevi imaju svetla najmanje na svakih 10 kilometara, da na svakih 100 kilometara ne bude potrebno više od 500 kilovata energije i da regije sprovedu studiju o rezultatima novog osvetljenja nakon prve 2 godine implementacije.
• U Evropskom parlamentu, poslanici Bafalenda iz nacionalne opozicione stranke su poprilično zadovoljni, ali misle da konačna Direktiva treba da bude stroža. Oni bi takođe želeli da bude pomenut opis nesreće u Bafardiji u recitalu (uvodu) zakonodavnog akta. Tražeći podršku, oni započinju razgovore sa kolegama iz njihove političke grupe. Kolege iz Translandije ih podržavaju. Najveća NVO za bezbednost u saobraćaju u EU je iz Translandije i ima veliku podršku u javnosti. Takođe, u Translandiji se bliže republički izbori.
• U Savetu EU, države članice su podeljenih mišljenja. Iako sve žele pravila o bezbednosti u saobraćaju koja su na visokom nivou, neke su za strožija obavezujuća pravila, dok su druge više bave efektima na okolinu. Mnoge su takođe zabrinute povećavanjem administrativnih (i ekonomskih/javna potrošnja?) opterećenja. Svi pokušavaju da ubede svoje kolege da podrže njihove ideje. Naravno, dobijaju informacije od raznih zainteresovanih strana, industrije, NVO, udruženja, akademske zajednice…
• Komisija takođe pokušava da odbrani svoj predlog pred državama članicama i Parlamentom.
• Na kraju, nakon što Savet i Parlament dođu do čvršćih pozicija, sastaju se sa Komisijom da bi pregovarali različite opcije.
• Ishod je Direktiva o bezbednosti na putevima u EU koja je drugačija gotovo u svim pitanjima od prvobitnog predloga Komisije.

Sada, da pogledamo ko je „lobirao” i uticao na konačni iskod. Kao što je rečeno u uvodu, svi su „lobirali”:

• Industrija ulične rasvete kroz svoje udruženje
• Industrija energetski efikasnih sijalica kroz profesionalnu lobističku agenciju
• Ekološke NVO
• NVO koje se bave bezbednošću na putevima
• Lokalni aktivisti
• Lokalne vlasti i političari
• Države članice sa svojim interesima
• Poslanici EP sa svojim interesima
• Predstavnici Komisije…

Dakle, ko je pobedio u našoj priči? „Pobednici” su oni igrači koji prenose svoju poruku efektivnije tako da se ona ogleda u konačnoj verziji zakonodavnog akta. S druge strane, gubitnici su oni zainteresovani akteri čiji stav nije privlačan mnogima, oni koju nisu uspeli da ubede – često zato što nisu bili u pravu i često zato što nisu bili dovoljno ubedljivi.

Važnost lobiranja za države kandidate

Uzimajući u obzir kako sistem funkcioniše, vrlo je bitno za državu koja teži da postane država članica Evropske unije da bude adekvatno predstavljena na svim nivoima institucija EU. Aktivnost zvaničnih predstavnika u Briselu ili drugde (t.j. diplomatske misije u EU ili sektori ministarstava i razne vladine agencije), mora biti dinamična i neprestana. Takođe, druge interesne grupe treba da budu zastupljene: njihova prisutnost može da potpomogne pristupanju ili čak da dovede do povoljnijih uslova za određeni “lobi” unutar pravnog okvira EU, kada članstvo postane realnost. Naravno, mogućnosti zastupanja interesa ne treba preceniti: s jedne strane, odstupanja su istinski izuzeci sa ograničenim i tranzicionim ciljem; s druge strane, treba se dobro izboriti za njih. Državni organi, lokalne uprave, građanske grupe ili biznisi treba da pažljivo istraže troškove i koristi predstavljanja u Briselu pre nego što se okrenu predstavljanju. Naravno, od presudnog značaja mogu biti saveti stručnjaka iz postojećih država članica.