Kipar je sada na čelu Saveta EU – šta to znači za EU i Zapadni Balkan?

„EU se suočava sa akutnim geopolitičkim previranjima i neizvesnošću” – to su uvodne reči koje se mogu pročitati na zvaničnoj veb-stranici kiparskog predsedavanja, a kojima se uvodi njen program. Njima se ukazuje na to da Kipar prepoznaje da preuzima Savet u drastično drugačijem kontekstu u odnosu na onaj kada je prvi put predsedavao tokom 2012. godine. Uprkos tome što spada među najmanje države članice, radi se o državi koja i te kako razume značaj geopolitike, oslanjajući se na svoje dosadašnje iskustvo i bezbednosnu perspektivu u odnosu na Tursku. U nastavku analiziramo šta donosi kiparsko predsedavanje i kakve implikacije ono može imati kako za EU, tako i za države Zapadnog Balkana.

Autonomnost na prvom mestu

Iako Kipar ukazuje na to da se Evropa i ranije suočavala sa složenim i egzistencijalnim krizama – uspevajući da odgovori na zahteve vremena kroz evoluciju i jačanje svojih kapaciteta – ovoga puta se prepoznaje da je izazov daleko veći. Kipar upozorava da je ono što je novo „intenzitet, višeslojnost i kompleksnost izazova”. Iz tog razloga, jačanje evropske autonomije predstavlja „nužni naredni korak u razvoju evropskog integracionog projekta”. Zato su Kiprani kao svoj slogan izabrali „Autonomna Unija”. Ipak, drugi deo slogana odnosi se na „Otvorena prema svetu”. Ovo je direktan kontrast pokušajima SAD-a da zagovara svoje nacionalne interese na prvom mestu, na uštrb svih dosadašnjih međunarodnih tekovina – poput Ujedinjenih nacija i izgradnje režima slobodne trgovine – čijem je oblikovanju i sama u najvećoj meri doprinela. Na taj način šalje se poruka da autonomnija EU – samodovoljnija i sposobnija – neće ići u suprotnosti sa njenom dosadašnjom vizijom globalnog poretka.

Ostvarivanje ovih ciljeva prevashodno će zahtevati jačanje kapaciteta Unije da deluje kao samostalni bezbednosni akter, sa kapacitetima koji mogu da odgovore na rastuće izazove. Kako je istakao kiparski predsednik Hristodulidis, autonomna Unija je pre svega bezbedna Unija. Kako dalje naglašava, Kipar „iz neposrednog iskustva poznaje značaj odbrane suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti jedne države”. Nadovezujući se na postignuća danskog predsedavanja, Kipar ima za cilj da ubrzano sprovede tzv. Beli papir o odbrani, koji podrazumeva jačanje svih kapaciteta Unije do 2030. godine, kao i sve prateće odbrambene inicijative, poput fonda za zajedničku odbranu (SAFE), programa evropske odbrambene industrije (EDIP) i strategije za odbrambenu industriju. Suštinski, Kipar će nastaviti da radi ono što su njeni Trio partneri radili, a to je da podržava višedimenzionalnu bezbednosnu agendu.

Istovremeno, može se očekivati da Kipar težiti ka snažnijem angažmanu EU u Istočnom Mediteranu. Iako Kipar bezrezervno podržava pružanje podrške Ukrajini, akcenat će se stavljati i na neposredno bezbednosno okruženje ove države članice. S jedne strane, stavljaće se akcenat na nijansiranim odnosima sa Turskom. Otkako je Turska izvršila invaziju na severni deo Kipra, zvanična Nikozija nema efektivnu kontrolu nad tim delom teritorije. Ovo je otežavajuća okolnost s obzirom na to da ni Turska ne priznaje Republiku Kipar – te mu onemogućuje da brodovi uplove u turske luke ili avioni prelete preko turske teritorije – dok istovremeno Turska predstavlja člana carinske unije EU i nužnog partnera za upravljanje brojnim krizama, od migracione do ukrajinske. S druge strane, geografski tik uz Bliski istok, Kipar će insistirati na Novom paktu za Mediteran, kao načinom da se jačaju strateški interesi Unije u regionu, uključujući i humanitarne napore i pomoć Gazi. Nije zato iznenađujuće da dešavanja u Mediteranu predstavljaju alfa i omegu odnosno ključni orijentir za razumevanje kiparske spoljne politike, te da će Kipar insistirati na stavljanju pojačanog fokusa i na ovaj geografski prostor.

Kompetitivnost kao neizostavna nužnost

Kao što se i videlo tokom prvih nedelja otkako je Kipar preuzeo dužnost predsedavajućeg, reč kompetitivnost dominirala je ključnim evropskim političkim i ekspertskim diskusijama. Kipar spada među članice koje nesumnjivo prepoznaju činjenicu da je jačanje autonomije EU na svim nivoima suštinski povezano sa unapređenjem njene globalne konkurentnosti. Otkako je Mario Dragi objavio svoj izveštaj 2024. godine – u kojem je ukazano na to da bez umenjanja preterane zavisnosti od gloalnih igrača Unija ne može opstati kao relevantan i održiv akter – Evropljanima su otvorene oči. U skladu sa novostečenim uvidom, koraci koji će se preduzeti tokom kiparskog predsedavanja odnosiće se na dalji rad na pojednostavljenju procedura, smanjenju birokratije i jačanju jedinstvenog tržišta. Upravo su početkom februara članice razgovarale o mogućnosti, o kojoj je i Kipar na samom početku svog mandata govorio, da se tokom 2026. godine, bez daljeg odlaganja, implementiraju svi ovi koraci.

Ove diskusije dobijaju na značaju jer se tokom kiparskog predsedavanja očekuje intenziviranje pregovora u Savetu oko Višegodišnjeg finansijskog okvira za period od 2028. do 2034. godine. Ključna poruka zagovornika njegovog uvećanja jeste da bez značajnijih budžetskih iskoraka ne može biti ni jačanja konkurentnosti. Tako je Komisija prethodno izašla sa ambicioznim predlogom da se finansijski okvir gotovo udvostruči, dosežući iznos od 2 biliona evra. Iako će Kipar nesumnjivo biti – kao država koja je neto primalac sredstava iz budžeta EU – za uvećanje ukupnih finansijskih izdvajanja u budućnosti, imaće zahtevan zadatak da pomiri stavove članica, s obzirom na to da su mnogi neto-primaoci stali uz Komisiju, dok su štedljivije, poput Nemačke, odmah iskazale svoju skepsu i uverenje da će budžet morati u značajnoj meri da se revidira i umanji. Kao i u slučaju konkurentnosti, ambicija Kipra jeste da se postigne zajednička pozicija i o budućem finansijskom okviru tokom ove godine. Praksa, pak, pokazuje da je ovo ambiciozan cilj, pogotovo ako se uzme u obzir da se gotovo do poslednjeg dana roka vode pregovori o ovom i te kako „vrućem krompiru”.

Proširenje i kiparski program

Više je razloga zašto kiparsko predsedavanje dolazi u prelomnom trenutku za brojne države kandidate.

• Ukrajina je počela javno da zahteva članstvo u Uniji 2027. godine, a dešavanja tokom kiparskog predsedavanja zasigurno će odrediti njen dalji evropski put. Iako je opštepoznato da je nemoguće da do tada ispuni sve uslove za članstvo, odnosno da se u celosti usaglasi sa pravnim tekovinama EU i demonstrira njihovu efektivnu implementaciju, ukrajinski predsednik Zelenski insistira na tome da će se do kraja godine preduzeti preko potrebni koraci u najznačajnijim oblastima. Radi se o prelomnom momentu jer se trenutno razmatra da se godina članstva uvrsti u sporazum koji bi trebalo da okonča rusku agresiju, a koji bi trebalo da pruži garancije Ukrajini da će moći da računa na evropske partnere i u budućnosti. Trenutno je EU sa Ukrajinom neformalno otvorila tri klastera kroz tzv. frontloading proceduru koju je predložila Danska. Ukoliko je cilj da se Ukrajini pravovremeno pomogne na njenom evropskom putu, može se očekivati razgovor o otvaranju preostalih klastera u narednim mesecima.

• Sa Zapadnog Balkana, ova godina je najvažnija za Crnu Goru. Reč je o državi koja je izuzetnom brzinom uspela da zatvori veliki broj poglavlja, a čije je rukovodstvo insistiralo na tome da će kompletirati sve svoje reforme do kraja ove godine. To je podrazumevalo da će i Unija proporcionalno biti responzivna, odnosno da će nastaviti da zatvara pregovaračka poglavlja. Uz podršku Kipra, razmatra se zatvaranje do deset poglavlja. Činjenica da je, na početku kiparskog mandata, zatvoreno poglavlje 32, koje obuhvata finansijsku kontrolu, odnosno pitanje koje spada u klaster Osnove, predstavlja iskorak u dobrom pravcu. Uz to, u skladu sa zaključcima s kraja 2025. godine, Kipar namerava da pokrene ad hoc radnu grupu za izradu pristupnog ugovora sa Crnom Gorom. Kako je kiparski ambasador u Srbiji izjavio, formiranje te grupe i bila „tačka bez povratka”. Ukoliko se zaista ostvare opisane namere Kipra, zaista će se poslati poruka da je ambicija Crne Gore da postane 28. članica 2028. u okvirima realnih mogućnosti.

• Pored Crne Gore, i Albanija je do sada uspevala da obara rekorde, otvorivši svih šest klastera za veoma kratko vreme. Tokom kiparskog predsedavanja, najznačajniji iskorak bi predstavljalo postizanje pozitivne odluke i usvajanje izveštaja o ispunjenosti prelaznih merila (IBAR), kako bi se otpočelo sa zatvaranjem poglavlja. To bi bila prekretnica za Tiranu, imajući u vidu da je Crna Gora ušla u svoju finalnu fazu upravo nakon rešavanja pitanja IBAR-a 2024. godine. Uz podršku Kipra, cilj je da dođe do zatvaranja nekoliko poglavlja. Za sada je još rano znati da li će ova ambicija biti ostvarena, pogotovo ako se uzme u obzir da tek sada počinje najteži deo posla za Albaniju. Proboj na ovom polju poslao bi poruku da Albanija može da napreduje ka kompletiranju svojih reformi, tik uz Crnu Goru.

• Što se tiče ostalih kandidata, iako su u manjem fokusu, Kipar će nastojati da ih održi na agendi Unije. Na primer, Moldavija je, kao i Ukrajina, uz pomoć frontloading procedure uspela da neformalno otvori tri klastera. Sada je cilj da se otvore i preostali klasteri. Iako se za sada ne pominje nikakva ciljna godina za njeno članstvo, postoji mogućnost razdvajanja procesa Moldavije i Ukrajine, pogotovo ukoliko se sa Ukrajinom bude radilo na definisanju godine članstva kao dela mirovnih pregovora. Kada je Srbija u pitanju, Kipar će insistirati na tome da je Beograd ispunio tehničke kriterijume za otvaranje klastera 3. Iako je rano reći da li će Kipar uspeti da ubedi druge članice da otvore klaster, činjenica je da će se šanse za to povećati jedino ukoliko Srbija dodatno pokaže spremnost da ispuni ključne reforme na koje se obavezala iz oblasti vladavine prava i da se spoljnopolitički usaglasi sa vizijom Unije. Za ove države, dakle, politička benevolentnost Kipra neće značiti automatsko ubrzanje procesa.

Imajući sve u vidu, Kipar će imati delikatan zadatak da izbalansira između geopolitičkih imperativa i potrebe da se očuva pravno-funkcionalni integritet Unije. Iako se ne može znati krajnji ishod ovih procesa, ono što se može očekivati jeste da će Kipar, kao tradicionalni podržavalac proširenja, zasigurno težiti da obezbedi podršku kandidatima kako bi poslao poruku da je članstvo na dohvat ruke za one koji su spremni da svoju ruku ispruže. Istovremeno, s obzirom na to da se očekuje da Komisija izađe sa svojim predlozima za dubinsku predpristupnu reviziju različitih politika, može se očekivati da će Kipar promovisati politiku proširenja kao sastavni deo diskusija o paralelnim internim reformama EU.

Prvobitno objavljeno na EUpravozato.