Glavna dostignuća portugalskog predsedavanja

Preuzimajući predsedavanje od Nemačke u jeku pandemije COVID-19, portugalsko predsedavanje bilo je vođeno sledećim sloganom: „Vreme za pravedni, zeleni i digitalni oporavak“. Pod ovom parolom Portugal je sačinio program svog predsedavanja, fokusirajući se na pet glavnih oblasti u liniji sa Strateškom agendom EU: Otporna Evropa, Zelena Evropa, Digitalna Evropa, Socijalna Evropa, Globalna Evropa. Pre šest meseci, Centar za evropske politike (CEP) bavio se analizom mogućih očekivanja od tada predstojećeg portugalskog predsedavanja; sada će se ovaj blog osvrnuti na pitanje da li je i u kojoj meri Portugal ispunio svoje prioritete u prvoj polovini 2021. godine.

Prvi prioritet u okviru Otporne Evrope ogledao se u blagovremenom sprovođenu programa predviđenog Instrumentom za oporavak i otpornost (Intrument), sa ciljem efikasnog oporavka od krize izazvane pandemijom, kao i postavljanjem temelja daljem održivom rastu i kreiranju novih radnih mesta. Kako bi poslužio kao primer i podstakao ostale zemlje članice, Portugal je bio prva članica EU koja je Komisiji zvanično podnela predlog konačne verzije svog nacionalnog plana za oporavak i otpornost, nakon čega su sve sem jedne pošle njegovim stopama i učinile isto. Uzimajući u obzir složenost takvih planova, ovo svakako predstavlja jedno od značajnijih dostignuća portugalskog predsedavanja.

Štaviše, tokom portugalskog predsedavanja, sve zemlje članice uspele su da odobre Odluku o spostvenim resursima (Own Resources Decision), bez koje Instrument, koji inače ustanovljava način finansiranja bužeta Unije, ne bi mogao da stupi na snagu. Činjenica da je Odluka odobrena za samo pet meseci predstavlja značajno dostignuće, naročito kada se uzme u obzir da je za proces ratifikacije u svim zemljama članicama obično bilo potrebno više od dve godine. Njenim usvanjanjem, Komisija je dobila ovlašćenje da tokom druge polovine godine finansira sve grantove i zajmove predviđene Instrumentom za države članice. Imajući u vidu jedinstvenost ovih napora i njihov novitet u praksi EU, može se zaključiti da je Portugal uspeo u svojoj nameri da nadgleda, ohrabri i konačno sprovede datu regulativu.

Promovisanje EU kao lidera u borbi protiv klimatskih promena i promocija kompetitivnih prednosti dekarbonizovanog i otpornog ekonomskog modela bili su ciljevi u okviru drugog na listi prioriteta Portugala – Zelena Evropa. Savet EU je pod portugalskim predsedavanjem dao primat implementaciji Evropskog zelenog dogovora. U stvari, Savet je postigao načelni dogovor o prvom Evropskom zakonu o klimi, sa ciljem smanjenja neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Stupiće na snagu nakon zvaničnog odobrenja od strane Evropskog parlamenta i Saveta EU. Njegova primena značila bi postizanje nulte neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u svim državama članicama, uglavnom kroz smanjenje emisije štetnih gasova, investiranje u zelene tehnologije i zaštitu životne sredine. Uzimajući u obzir da je Portugal među ekološki najsavesnijim državama, a dok je istovremeno među 20 država sveta najviše pogođenih globalnim zagrevanjem u poslednjih 20 godina, ne treba da iznenađuju napori Portugalaca u promociji zelenije Evrope tokom predsedavanja Savetu.

Treći prioritet definisan je kao Digitalna Evropa, usmeren ka ubrzanju fer i inkluzivne digitalne tranzicije. Najveće dostignuće u ovoj oblasti jeste sporazum između Saveta EU i Evropskog parlamenta o Digitalnom kovid sertifikatu Evropske unije, koji za cilj ima da olakša slobodu kretanja u EU. Sertifikat je stupio je na snagu 1. jula, nakon što je postupak za njegovo usvajanje obavljen u rekordnom roku. S obzirom na to da se zakonodavne procedure i generalno donošenje odluka u EU često kritikuju zbog svoje sporosti i tromosti, impresivna je činjenica da je ovaj zakonodavni postupak završen za svega 62 dana. Dostignuće je utoliko značajnije imajući u vidu da je u proseku potrebno od 24 do 31 meseca za okončanje sličnih procedura. Imajući u vidu hitnost za efektivnim premošćavanjem jaza između država članica po ovom pitanju, usvajanje Sertifikata može se smatrati ključnim dostignućem portuglaskog predsedavanja.

Promovisanje i jačanje evropskog socijalnog modela predstavlja četvrti prioritet koji je Portugal usvojio u svom programu, pod nazivom Socijalna Evropa. U tom kontekstu, Socijalni samit u Portu u maju ove godine može se smatrati najvažnijim događajem održanim u Portugalu za vreme njegovog predsedavanja, s obzirom da je njegova namera bila da se na dnevni red EU vrati pitanje konkretizacije Evropskog stuba socijalnih prava. Fokus rasprave stavljen je na rad i zapošljavanje, veštine i inovacije, kao i na socijalnu državu i socijalnu zaštitu. Ova pitanja su od naročite važnosti, s obzirom na to da je Stub usvojen još 2017. godine i zato što postoji potreba za daljim jačanjem zajedničke posvećenosti država članica u implementaciji prava i principa koji iz njega proizilaze. Samit je organizovan nakon usvajanja Akcionog plana od strane Komisije u martu ove godine, kojim su utvrđene konkretne inicijative i ciljevi do 2030. godine za ostvarivanje Evropskog stuba socijalnih prava. S tim u vezi, može se zaključiti da je Portugal odabrao izvrstan momenat da izgradi politički zamah za njegovu primenu.

Otvorenost Evrope prema svetu bio je peti prioritet zacrtan od strane Portugala – Globalna Evropa. U tom pogledu, pored negovanja odnosa sa SAD, Ujedinjenim Kraljevstvom i Indijom, Portugal se usmerio i na razvijanje i jačanje veza sa geografski bliskom Afrikom. Tokom svog predsedavanja, Portugal je nastojao da organizuje šesti Samit visokih zvaničika EU i Afričke unije. Prvobitna zamisao bila je da će Samit obeležiti vrhunac odnosa između dva kontinenta, posebno nakon njegovog odlaganja još u oktobru 2020. godine usled pandemije. Postojala je i simbolična komponenta, jer je prvi takav samit EU-AU organizovan 2000. godine, takođe tokom portugalskog predsedavanja. Međutim, čini se da je zamišljeni vremenski okvir bio isuviše optimističan, usled manjka volje nekih od država članica za takvom vrstom susreta sa afričkim liderima. Time EU ne samo da je poslala loš signal afričkom kontinentu da je on za nju od drugorazrednog značaja, već se ovaj razvoj događaja može smatrati i geostrateškim neuspehom Unije. Ovo drugo naročito treba uzeti u obzir u okviru šireg konteksta rivalstva sa Kinom oko geopolitičkog uticaja u ovom delu sveta, a svakako treba imati na umu i činjenicu da je Kina prethodno već održala sopstveni samit sa afričkim liderima u junu 2020. godine.

Još jedan geostrateški neuspeh EU tokom portugalskog predsedavanja bila je i nemogućnost da se postigne kompromis i značajan napredak na polju politike proširenja. U početku je dolazak na čelo Unije jedne države članice poput Portugala sa pozitivnim stavom prema  proširenju, što je naročito značajno u vreme krize, predstavljalo olakšavajuću okolnost za Zapadni Balkan. Ipak, i uprkos otvorenoj podršci koju je pružio ovoj politici, Portugal kao ni Nemačka pre njega, nije bio u stanju da prevaziđe postojeće razlike između država članica i tako pomeri sa mrtve tačke pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Bugarska je ponovo bila ta koja je išla nasuprot opšteg stava među članicama i zadržala veto po pitanju započinjanja prve međuvladine konferencije sa Severnom Makedonijom. Da stvari budu gore, to je onemogućilo i Albaniju da napravi korak napred, usled povezanosti njihovog pristupnog procesa. Iz ovoga jasno proizilazi da EU mora da uloži znatno više napora kako bi državama članicama stavila do znanja da su njihova naizgled bilateralna pitanja više od toga, jer štete ne samo stabilnosti regiona time što sputavaju politiku proširenja, već i sveukupnoj strateškoj autonomiji EU.

Poznavajući sve prioritete portugalskog predsedavanja, ono što ih neupitno povezuje jeste svakako i sveobuhvatna inicijativa – Konferencija o budućnosti Evrope (CoFoE). Ona je zamišljena tako da posluži državama članicama i njihovim građanima kao arena za razmenu ideja, inicijativa i predloga o budućnosti kakvu žele. Prethodna predsedavanja Nemačke i Hrvatske su usled epidemioloških razloga bila primorana da odlože njeno održavanje, a postojao je strah da će se isto dogoditi i za vreme portugalskog predsedavanja, naročito u svetlu početnih napora EU oko nabavke i isporuke vakcina. Uprkos tome, Portugal je ipak uspeo da prevaziđe ovu prepreku. Organizacija Konferencije svakako nije bio nimalo lak zadatak, imajući u vidu da je poslednji takav proces održan pre dve decenije, a da je od tada Unija samo postala složenija kako se suočavala sa novim izazovima.

Konferencija je započela u dinamičnom ritmu. U martu ove godine, predsedavajući Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta EU potpisali su Zajedničku deklaraciju o Konferenciji; u aprilu je pokrenuta višejezična digitalna platforma koja je poslužila kao središte Konferencije; a 9. maja, na Dan Evrope, u Strazburu je održana svečana ceremonija kojom je Konferencija zvanično inaugurisana. Pored toga, činjenica da je EU usplela da otvori vrata za organizacije civilnog društva i građane iz država Zapadnog Balkana da uzmu učešće na već spomenutoj digitalnoj platformi zajedno sa svojim evropskim partnerima, svakako predstavlja pozitivan iskorak ka debati o budućnosti Evrope, a ne samo o budućnosti EU. Kako je predviđeno da Konferencija traje do 2022. godine, Portugal njeno dalje rukovođenje predaje Sloveniji a zatim Francuskoj, predstojećim državama koje će preuzeti zadatak predsedavanja Savetom EU.

U zaključku, portugalsko predsedavanje može se okarakterisati kao uspešno, posebno ako se sagledaju sve okolnosti tokom kojih je Portugal preuzeo ulogu rukovođenja Savetom EU. Program koji je usvojen u tom cilju svakako je bio ambiciozan i sveobuhvatan, istovremeno se baveći raznim temama. Predsedavanje Portugala započelo je sa praznim konferencijama za štampu, još svežim posledicama Bregzita, kao i višestrukim političkim nesuglasicama i problemima koje je pandemija dodatno prolongirala. I uprkos svim izazovima koji su se našli pred Savetom, Portugal predaje predsedavanje Sloveniji sa agendom manje opterećenom problemima nego kada su ga oni preuzeli.