Izborni scenariji u Srbiji: Put do većine od 126 mandata

Dugo očekivani parlamentarni izbori u Srbiji sve su bliže. Ključno pitanje na dan izbora biće izlaznost. Na parlamentarnim izborima u Srbiji od 2012. do 2023. godine izlaznost je u proseku iznosila 55,52%, uz minimum od 48,88% 2020. godine, kada je opozicija bojkotovala izbore, i maksimum od 58,77% 2023. godine. Svi stručnjaci sa kojima smo razgovarali saglasni su da se ne očekuje izlaznost manja od 65%. To je gotovo 10 procentnih poena više od proseka, odnosno relativno povećanje od oko 17%. Uz izlaznost od 65%, to bi značilo približno 4,1 milion važećih glasova, oko 400.000 više nego 2023. godine. Ovaj izveštaj zato razmatra nekoliko scenarija koji pokazuju kako bi različita izlaznost mogla da se odrazi na raspodelu mandata u Narodnoj skupštini, koja ima 250 poslanika, s posebnim osvrtom na 126 mandata potrebnih za većinu. Ti scenariji pružaju okvir za procenu izbornih izgleda vladajućih stranaka i mogućnosti Studentske liste da promeni odnos snaga nakon izbora.

Računica vladajućih stranaka

Od 2014. godine podrška Srpskoj naprednoj stranci (SNS) ostaje relativno stabilna i kreće se između 1,63 i 1,95 miliona glasova. To je približno dvostruko više od 940.000 glasova koje je osvojila kada je prvi put došla na vlast, 2012. godine. Dosadašnji trend ukazuje na to da SNS, uprkos aktuelnim protestima i političkim previranjima u zemlji, može da računa na najmanje milion i po glasača. Reč je o takozvanim „zaključanim” glasačima. Jedan deo čine čvrste pristalice vlasti, a drugi takozvani „kapilarni glasovi” – glasovi dobijeni u zamenu za posao, uslugu ili neku drugu korist, ali i pod pritiskom ili pretnjama. Ovoga puta, međutim, režim se suočava s dosad najozbiljnijim izazovom. Stručnjaci sa kojima smo razgovarali saglasni su da bi SNS-u bilo veoma teško da osvoji više od 1,7 miliona glasova.

Polazeći od te pretpostavke, modelovali smo četiri scenarija kako bismo pokazali šta bi veća izlaznost značila za SNS. Scenario 1 prikazuje koliko bi glasova SNS-u bilo potrebno da samostalno osvoji apsolutnu većinu pri izlaznosti od 65% i 70%. U scenarijima 2-4 u računicu uključujemo i njenog koalicionog partnera, Socijalističku partiju Srbije (SPS): u Scenariju 2 SPS ponavlja rezultat iz 2023. godine, od oko 250.000 glasova; u Scenariju 3 tek prelazi cenzus od 3%; a u Scenariju 4 ostaje tik ispod njega. Svi scenariji polaze od 6,5 miliona upisanih birača i pretpostavke da je 97,3% glasačkih listića važeće. Takođe pretpostavljamo da će udeo glasova za liste koje ne pređu cenzus od 3% iznositi oko 7,4% važećih glasova pri izlaznosti od 65%, odnosno oko 7,0% pri izlaznosti od 70%. Na osnovu razgovora sa stručnjacima, pretpostavljamo da će Autentična desnica i Evropska Srbija ostati ispod cenzusa, a preostalih 2,5% glasova pripisujemo drugim manjim listama. U Scenariju 4 ispod cenzusa ostaje i SPS, pa ukupan udeo nevažećih za raspodelu mandata, odnosno propalih glasova, raste na oko 10%. Cenzus od 3% računa se u odnosu na broj birača koji su glasali, pa iznosi oko 127.000 glasova pri izlaznosti od 65% i oko 137.000 pri izlaznosti od 70%. Broj mandata procenjujemo proporcionalnom raspodelom, a ne preciznom primenom D’Ontovog sistema.

Scenario 1: Jednopartijska vlada SNS-a pri izlaznosti od 65% i 70% (~4,11 i ~4,43 miliona važećih glasova)

Pri izlaznosti od 65%, SNS-u bi za samostalnu vlast bilo potrebno oko 1,92 miliona glasova. Toliko glasova osvojila je poslednji put 2020. godine, na izborima koje je obeležio bojkot opozicije i na kojima je zabeležena najniža izlaznost u periodu 2012-2023. Sa 1,5 do 1,7 miliona glasova nedostajalo bi joj 14 do 28 mandata. Pri izlaznosti od 70%, SNS-u bi za samostalnu vlast bilo potrebno oko 2,07 miliona glasova. Sa 1,5 do 1,7 miliona glasova nedostajala bi joj 23 do 35 mandata. To SNS dovodi u nezgodan položaj. Ranije je uglavnom mogla da vlada sama, ali je u vlast uključivala partnere poput SPS-a kao vid osiguranja i način da obezbedi njihovu lojalnost.

Po našoj proceni, važnije od toga koliko će SNS biti uspešna jeste kako će proći SPS i da li će uopšte preći cenzus. Zato predstavljamo i sledeća tri scenarija. U krajnje malo verovatnom slučaju da SPS ponovi rezultat iz 2023. godine, kada je osvojila oko 250.000 glasova (Scenario 2), koaliciji bi donela približno 16 mandata pri izlaznosti od 65% i 15 mandata pri izlaznosti od 70%. Tih 250.000 glasova činilo bi oko 6,1% važećih glasova pri izlaznosti od 65%, odnosno oko 5,6% pri izlaznosti od 70%, u poređenju sa oko 6,7% 2023. godine. Većina bi bila moguća samo ako bi se rezultat SPS-a udružio sa 1,7 miliona glasova za SNS pri izlaznosti od 65%, što bi ukupno donelo oko 128 mandata. Ako SNS ostvari slabiji rezultat, podrška manjinskih stranaka postala bi presudna za opstanak vladajuće koalicije na vlasti.

Scenario 2: Koalicija sa SPS-om (uz pretpostavku da SPS ponovi rezultat iz 2023. godine, od oko 250.000 glasova)

Na samoj granici cenzusa od 3%, što je u granicama realnosti, SPS bi osvojila oko 127.000 glasova pri izlaznosti od 65% i oko 137.000 pri izlaznosti od 70% – približno 3,1% važećih glasova. To bi joj donelo oko osam mandata (Scenario 3), otprilike polovinu broja glasova i mandata koje bi imala u Scenariju 2. Zajednička lista SNS-a i SPS-a morala bi da osvoji oko 1,92 miliona glasova pri izlaznosti od 65%, odnosno oko 2,07 miliona pri izlaznosti od 70%. To znači da bi samo SNS morala da osvoji oko 1,79, odnosno 1,94 miliona glasova, što je malo verovatno. Sa 1,5 do 1,7 miliona glasova za SNS, zajednička lista osvojila bi oko 107 do 120 mandata pri izlaznosti od 65% i oko 99 do 111 mandata pri izlaznosti od 70% – u nijednom od tih slučajeva ne bi imala većinu. Vladajuće stranke mogle bi da ostanu na vlasti samo ako se istovremeno ispuni nekoliko uslova: izlaznost ne pređe približno 65%, SNS osvoji pri vrhu svog očekivanog raspona, oko 1,7 miliona glasova, SPS pređe cenzus, a manjinske stranke podrže koaliciju. Ako izostane bilo koji od tih uslova, režim gubi vlast.

Scenario 3: Koalicija sa SPS-om (uz pretpostavku da SPS osvoji 3%)

Ako SPS završi tik ispod cenzusa, sa oko 2,9% glasova birača koji su izašli na izbore, to bi značilo približno 123.000 glasova pri izlaznosti od 65% i oko 132.000 pri izlaznosti od 70% (Scenario 4). Ti glasovi ne bi učestvovali u raspodeli mandata, pa SPS ne bi osvojila nijedan mandat, a ukupan udeo propalih glasova porastao bi na oko 10%, uključujući i glasove za ostale liste koje ostanu ispod cenzusa. Time bi se smanjio broj glasova potreban za većinu: SNS-u bi bilo potrebno oko 1,86 miliona glasova pri izlaznosti od 65% i oko 2,01 milion pri izlaznosti od 70%. Sa 1,5 do 1,7 miliona glasova, SNS bi osvojila oko 102 do 115 mandata pri izlaznosti od 65% i oko 94 do 107 mandata pri izlaznosti od 70%. Nedostajalo bi joj, dakle, 11 do 32 mandata, pa ni u jednom od ovih slučajeva ne bi imala većinu. Ako SPS ne pređe cenzus, SNS bi imala veoma male izglede da formira vladu, čak i uz podršku svih manjinskih stranaka.

Scenario 4: SPS ne uspeva da pređe cenzus

Može li Studentska lista da pobedi?

U ovom delu procenjujemo rezultat Studentske liste (SL) pod istim pretpostavkama. Tretiramo je kao rezidualnu kategoriju: pripisujemo joj sve važeće glasove koji preostanu kada se oduzmu glasovi ostalih lista. Sličan pristup je primenjen i u jednoj ranijoj analizi, mada uz drugačije scenarije. Od ukupnog broja važećih glasova oduzimamo glasove za SNS (1,5 do 1,7 miliona, kao i ranije) i SPS (tačno 3% u Scenariju 3, a nijedan glas u Scenariju 4, jer SPS ostaje ispod cenzusa). Oduzimamo i propale glasove, prema pretpostavkama navedenim ranije – oko 7% u Scenariju 3 i oko 10% u Scenariju 4. Na kraju, pretpostavljamo da manjinske liste ukupno osvajaju 12 mandata, kao 2023. godine (uz oko 175.000 do 200.000 glasova), a sve preostale glasove pripisujemo SL.

Ako SPS osvoji tačno 3%, a SNS između 1,5 i 1,7 miliona glasova (Scenario 3), SL bi dobila između 1,80 i 2,00 miliona glasova pri izlaznosti od 65%, odnosno između 2,08 i 2,28 miliona pri izlaznosti od 70%. To bi joj donelo oko 118 do 131 mandat pri izlaznosti od 65% i oko 127 do 139 mandata pri izlaznosti od 70%. Samostalnu većinu osvojila bi u četiri od šest slučajeva, uključujući sva tri slučaja sa izlaznošću od 70%. U preostala dva slučaja odlučivala bi podrška manjinskih stranaka. Ako SNS osvoji 1,6 miliona glasova, SL bi nedostajao samo jedan mandat do većine (imala bi 125). Ako SNS osvoji 1,7 miliona glasova, SNS i SPS zajedno imale bi blagu prednost – 120 mandata prema 118 – pa nijedna strana ne bi mogla samostalno da vlada. Dakle, čak i ako SL bude najuspešnija izborna lista, to joj neće automatski obezbediti apsolutnu većinu, što potvrđuje koliko će pregovori sa manjinskim strankama biti važni.

Scenario 3 – većina SL-a uz SPS tačno na 3%

Ako SPS ne pređe cenzus, SL bi bila u dominantnom položaju. U tom slučaju glasovi SPS-a ne bi učestvovali u raspodeli mandata (Scenario 4), pa bi ukupan udeo propalih glasova porastao na oko 10%. SL-u bi zato bilo dovoljno oko 1,86 miliona glasova pri izlaznosti od 65%, odnosno oko 2,01 milion pri izlaznosti od 70%, da samostalno formira vladu. Sa 1,5 do 1,7 miliona glasova za SNS, SL bi osvojila između 1,81 i 2,01 milion glasova pri izlaznosti od 65%, odnosno između 2,09 i 2,29 miliona pri izlaznosti od 70%. To bi joj donelo oko 123 do 136 mandata pri izlaznosti od 65% i oko 131 do 144 mandata pri izlaznosti od 70%. SL bi tako bila najveća pojedinačna lista u svih šest slučajeva i osvojila samostalnu većinu u pet od njih. Jedini izuzetak bio bi scenario sa 1,7 miliona glasova za SNS pri izlaznosti od 65%: SL bi tada imala oko 123 mandata, a SNS 115, pa bi joj za formiranje vlade bila potrebna podrška manjinskih stranaka.

Scenario 4 – većina SL-a uz SPS ispod 3%

Nakon prebrojavanja

Scenariji pokazuju da ishod izbora u Srbiji neće toliko zavisiti od toga ko osvoji najviše glasova, koliko od toga ko može da obezbedi 126 mandata. Iako bi SL u gotovo svim modelovanim slučajevima bila najveća izborna lista, pri izlaznosti od 65%, sa 1,7 miliona glasova za SNS i uz pretpostavku da SPS pređe cenzus, SL i dalje ne bi imala većinu potrebnu za samostalno formiranje vlade. U tom slučaju manjinske stranke postale bi jezičak na vagi. Iako to nije obuhvaćeno scenarijima, ako bi Evropska Srbija, Autentična desnica ili obe liste prešle cenzus, računica bi se dodatno promenila. Prebrojavanje glasova tokom izborne noći zato bi moglo biti tek početak; prava borba oko vlasti mogla bi da se vodi tokom postizbornog perioda – pod uslovom, naravno, da sve protekne mirno.