Kako javnost vidi državne službenike/ce?

Državni službenici/ce se nalaze u nezgodnom položaju – sa jedne strane moraju da se suoče sa nedostatkom političke podrške, a sa druge sa negativnom slikom svoje profesije u široj javnosti.

Reforma javne uprave (RJU) u Srbiji, iako predstavlja put ka uspostavljanju modernije administracije, orijentisane ka građanima, sa sobom delom donosi i određene poteškoće za zaposlene u organima državne uprave. Proces racionalizacije, smanjivanje plata i druge mere unele su promene u radne uslove državnih službenika/ca, dodatno ih otežavajući čestim fluktuacijama političkog vrha i negativnim prikazom državnih službenika/ca u medijima i široj javnosti. Za razliku od pojedinih evropskih država poput Velike Britanije, gde pripadnost državnoj službi donosi uvaženi položaj i društveni status, i gde poverenje građana i građanki u državne službenike/ce raste, ^[1] trenutna slika državne uprave (DU) i njenih službenika u Srbiji zahteva znatna unapređenja.

Tokom našeg najskorijeg istraživanja, koje se bavi upravljanjem ljudskim resursima u državnoj upravi, i bivši i sadašnji službenici/ce isticali su da česte političke promene dovode do toga da se profesionalni državni službenici/ce koriste kao žrtveni jarci. Kao rezultat ovog procesa, kadrovi se nalaze u nezgodnom položaju – sa jedne strane moraju da se suoče sa nedostatkom političke podrške, a sa druge sa negativnom slikom svoje profesije u široj javnosti. Iako se naše istraživanje koncentriše na državne službenike/ce zadužene za poslove evropskih integracija (uključujući upravljanje fondovima EU i druge međunarodne pomoći), rezultati proistekli iz istraživanja mogu se iskoristiti kao signal za šire nezadovoljstvo zaposlenih u DU.

Kako opšta javnost vidi državne službenike/ce? Rašireni su atributi da su zaštićeni od sankcija, lenji, nezadovoljavajućeg znanja i veština, nezainteresovani za posao, i tako dalje. Ilustrativan primer bi mogla biti uvrežena pežorativna fraza u današnjem diskursu – „zaštićeni kao beli medvedi“, koja opisuje državnog službenika/cu koji ima sve pravne mehanizme da ostane siguran/na na svom radnom mestu, uprkos stvarnom učinku i rezultatima. Dodatno, ova karakterizacija nije ograničena samo na privatnu sferu, već je i relativno široko rasprostranjena u medijima takođe. Na primer, jedan od većih medija u Srbiji objavio je naslov „Boljka državnih službenika: Ne ometaj, spavam na poslu“. ^[2] Drugi primer jeste popularna TV komedija „Državni posao“, koja prati tri nekompetentna lokalna službenika koji potpuno besciljno provode svoje radne sate, što reflektuje današnje uobičajeno razumevanje državne uprave i šireg javnog sektora u Srbiji.

Dok je tačno da pravni okvir otežava kažnjavanje ili otpuštanje državnih službenika, i da ova situacija dozvoljava nekvalifikovanim pojedincima/kama da sačuvaju svoje pozicije, skorašnji nalazi našeg istraživanja pružaju drugi pogled na ovu grupu zaposlenih. Naime, proces racionalizacije je doveo DU u Srbiji u stanje manjeg broja službenika/ca nego u prosečnoj administraciji države članice EU. ^[3]  Ovo stvara okruženje kojem rastući problemi poput neplaćenog prekovremenog rada, rada pod pritiskom, nedostižnih rokova, nemogućnosti rukovodilaca da motivišu i koordinišu svoje zaposlene, orgnizacionih jedinica sa nedovoljnim brojem zaposlenih i slično – sprečavaju državne službenike/ce da rade u punom kapacitetu. Posledično, u stresnoj sredini u kojoj konstantno iskrsavaju ad hoc zadaci nema adekvatnog upravljanja organizacionim učinkom, prioritizacija je narušena dok se odgovornosti ne raspoređuju i delegiraju pravilno među zaposlenima. Konkretno, ovo takođe znači da umesto nastojanja da se uvedu inovacije i reformiše DU, službenici/ce mogu često biti „zaglavljeni/e“ radeći repetitivne administrativne poslove koji nemaju nikakvu dodatnu vrednost za rad uprave.

Uz to, značajan nalaz našeg istraživanja odnosi se na vrednosti koje državni službenici/ce pridaju prirodi svog posla. Preciznije, sadržaj posla i osećaj doprinosa javnom dobru službenici/ce navode među tri najveće prednosti na radnom mestu. Ovo je važan rezultat imajući u vidu da potvrđuje teorijsku pretpostavku o dvema vrstama radnih motivacija – materijalnoj i nematerijalnoj. Kako objašnjava izveštaj UNDP iz 2010:

Nematerijalna motivacija je naročito jaka u javnom sektoru. „Motivacija u javnoj službi” se stoga može definisati kao altruistička motivisanost da se služi interesima zajednice.^[4]

U ovom kontekstu, naše istraživanje otkriva da nedovoljno prepoznavanje značaja rada državnih službenika/ca predstavlja prepreku za njihovo motivisanje i podsticanje inovativne i konstruktivne atmosfere unutar DU. Degradirana slika državnog službenika/ca u medijima i široj javnosti, u kombinaciji sa nedostatkom priznanja od strane političkog vrha, može uticati na odluku kvalitetnih kadrova da napuste administraciju. U pogledu dugoročne perspektive za Srbiju, kvalitet RJU i uspešan proces evropskih integracija nemoguće je postići bez dovoljno motivisanih službenika/ca koji predstavljaju okosnicu ovih procesa. Osim toga, negativna slika službenika/ca nastaviće da izaziva nepoverenje u DU i javni sektor u celini. Stoga, odluka da se ne radi na unapređenju trenutnog imidža državne uprave u javnosti predstavlja rizik kako za strateške političke ciljeve Srbije, tako i za dugoročni odnos između građana/ki i javnog sektora koji bi trebalo da im služi.

Ukoliko želite da pročitate više o državnim službenicima/cama u kontekstu pristupanja Srbije EU i potrebi da se očuvaju kvalitetni kadrovi, pogledajte našu studiju Kvalitetnom politikom zadržavanja kadrova do održive integracije Srbije u EU. Ova studija je izrađena u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje kroz program Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i projekta „Podrška pregovorima sa Evropskom unijom u Srbiji’’. Dodatnu finansijsku podršku pružio je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU).

^[1] Ipsos MORI, „Politicians are still trusted less than estate agents, journalists and bankers,” Public Sector News, 22. januar 2016, dostupno na: https://www.ipsos.com/ipsos-mori/en-uk/politicians-are-still-trusted-less-estate-agents-journalists-and-bankers.

^[2] Blic, „Boljka državnih službenika: Ne ometaj, spavam na poslu,” 14. december, 2014, dostupno na: http://www.blic.rs/vesti/drustvo/boljka-drzavnih-sluzbenika-ne-ometaj-spavam-na-poslu/9rr73gw.

^[3] Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, „Moderna država – racionalna država: koliko, kako i zašto?“ pozicioni dokument, Beograd, maj 2015, http://www.mduls.gov.rs/doc/Pozicioni%20dokument_Moderna%20i%20racionalna%20drzava.docx.

^[4] UNDP, Motivating Civil Servants for Reform and Performance, 2010, http://orbi.ulg.be/bitstream/2268/37467/1/Motivating%20Civil%20Servants%20for%20Reform%20and%20Performance.pdf.