Bregzit i njegove posledice po budžet Evropske unije

Agonija poznata kao Bregzit traje i dalje. Čini se da britanska Vlada ne uspeva da nađe izlaz iz zavrzlame u koju su upali pre svega zbog toga što nije sasvim jasno kakvo će bivstvovanje države Velike Britanije izgledati posle napuštanja EU. Sa druge strane Lamanša je situacija manje dramatična, ali takođe sa puno otvorenih pitanja koja su izazvana Bregzitom.

Jedno od najvažnijih pitanja jeste budućnost javnih finansija u EU nakon Bregzita. Najviše pažnje dobija akutno pitanje „troškova razvoda“, ali ozbiljnije i hroničnije pitanje jeste kakve će strukturne efekte Bregzit imati po javne finansije u EU. Bez učešća Velike Britanije, čiji je finansijski doprinos EU značajan, u budžetu javne finansije EU će biti ozbiljno pogođene i veliki problemi mogu nastati usled nedostatka novca. Naime, procenjuje se da će u budžetu EU zafaliti oko 10 milijardi EUR godišnje. Države članice EU moraju dakle odlučiti kako će pokriti ovu “rupu”: (1) da li će se povećati doprinosi država, (2) ili će se smanjivati rashodi, (3) ili će se napraviti neka kombinacija od gore navedenog. Kako je kompromis najcenjenija institucija u Briselu, pretpostavke su da će vlade država EU najverovatnije izabrati treću opciju kao najbezbolniju, i kao opciju koju bi mogli najlakše da “prodaju” kod kuće.

Drugi problem koji nastaje posle Bregzita jeste novi Višegodišnji finansijski okvir 2021-2027 (Multiannual financial framework – MFF) i kako ga uobličiti. Načelno je bilo planirano da se MFF usvoji do kraja ove godine, ali to u ovom trenutku izgleda preoptimistično zbog samog odlaganja Bregzita, a i zbog toga što se zemlje članice ne slažu oko mnogih krucijalnih pitanja. Na primer, države do sad nisu uspele da se slože oko toga koliko novca će da obuhvati MFF, niti oko toga koliko će se izdvojiti za politike vezane za borbu protiv klimatksih promena. Druge dve politike koje su kamen spoticanja jesu poljoprivreda i politika kohezije. Ovde se takođe nameće nama bitno pitanje oko finansijske podrške pretpristupnim fondovima. Koliko novca će se izdvajati za finansijske instrumente za podršku državama kandidatima? Ovo za sada ostaje još jedna u nizu od nepoznanica, posebno u svetlu nedavnog francuskog predloga za reformu politike proširenja.

Ali kako pojedine zemlje vide ovu problematiku vezanu prvenstveno za budući izgled budžeta? Kako će postupiti u pregovorima? Teško je sa sigurnošću reći, ali pogledajmo sledeće scenarije.

• Jedino što sa sigurnošću možemo tvrditi je da će pregovori teći teško i imaćemo “hard budget” posle najverovatnijeg “hard Brexit-a”. Odlazak Velike Britanije napraviće još veći rascep između zemalja neto platiša i zemalja koje su neto primaoci sredstava iz zajedničkog EU budžeta.
• Neto platiše će se naravno najviše protiviti povećanju uplata jer će to njih najviše pogoditi. Te zemlje su pre svega Nemačka, Holandija, Danska, Švedska i Austrija (“štedljiva petorka”). Od ove petorke najviše pogođena bi bila Nemačka koja bi postala i najveći platiša i po glavi stanovnika (za sada je to Holandija), iako je već sada najveći bruto platiša. Vlade ovih zemalja se već pribojavaju 2020. i planiranja nacionalnih budžeta kada bi moglo biti vidljivo koliko će se novca sliti u EU kasu umesto u domaće potrebe kao što su zdravstvo i obrazovanje. Teško da će bilo koji nacionalni parlament pristati na ovako nešto. Stoga nije isključeno da će biti puno političkih turbulencija u samim EU članicama.
• Scenario koga se pribojavaju zemlje primaoci EU sredstava je da će štedljiva petorka pristati na povišenje doprinosa/uplata u budžet da bi zauzvrat mogle da odluče koje politike će se kroz budžet najviše forsirati. Na taj način bi dobile slobodu da praktično kreiraju politiku EU. Ova opcija nije preterano primamljiva ostalim članicama EU 27.
• Smanjenje budžeta EU bi posebno bilo nepovoljno za zemlje koje najviše profitiraju od sredstava dobijenih kroz zajedničku poljoprivrednu politiku i politiku kohezije. Najveći borac za veliki budžet za poljoprivredu je Francuska i može se pretpostavitit da će se boriti za svoje interese. Ovo se već moglo videti na poslednjem zasedanju Saveta EU gde je francuski predsednik Makron odbio da da zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Nemačke diplomate koje su upućene u tematiku, i koje su prisustvovale poslednjem sastanku Evropskog savetu u oktobru, su razumele njegovo protivljenje kao demonstraciju sile i uspostavljanje određenog balansa moći u Savetu kako bi pokazao da nema šale sa Francuskom i njenom poljoprivredom.
• Sa druge strane, najveći profiteri politike kohezije su zemlje istočne Evrope. Predvođene Poljskom, ove zemlje mogu formirati svoj blok kako bi bolje odbranile svoju poziciju i svoje pravo na novac iz kohezionih fondova.
• Zatim, postoji grupa ključnih zemalja čija davanja su otprilike u visini sredstava koje vuku iz budžeta EU (izračunato po glavi stanovnika). Te zemlje su Francuska, Irska, Italija i Španija, dakle veoma uticajne zemlje u EU. One mogu pristati na smanjenje rashoda, ili mogu podržati povećanje novčanih davanja u budžet. Ove zemlje su dakle ključne jer njihove odluke mogu direktno uticati na razvoj situacije i sam ishod.
• Najzad, šta će se desiti ako i u 2020. godini ne bude bio postignut dogovor o MFF? Zakonske odredbe su prilično nejasne u ovom slučaju i praktično zavise od toga kada će Velika Britanija stvarno izaći iz EU. U julu je Savet usvojio specijalan Rezervni plan u slučaju da ne dođe do Bregzita u 2019 (što se ispostavilo kao dobra procena), koji obuhvata niz pravnih odredbi koje uređuju funkcionisanje EU u ovom periodu. Rezervni plan služi kao pravna sigurnost i osiguranje da će EU funkcionisati kao do sada, i da će budžet biti podmiren od strane svih članica, uključujući i Veliku Britaniju dokle god je član EU.

Da nije samo Bregzit kriv za ovu krizu u nastajanju može se videti i po tome što je još 2014. godine oformljena specijalna radna grupa čiji je zadatak bio da se pronađe rešenje za reformu budžeta EU. Bivši italijanski premijer Mario Monti, kao predsedavajući ove radne grupe, 2017. godine je objavio njihov izveštaj o reformi EU budžeta (Monti izveštaj) gde se traži od zemalja članica da razmotre jednu sveopštu promenu izgleda budžeta. Radna grupa zagovara transparentniji, jednostavniji i pravedniji budžet, koji bi pre svega omogućio jačanje spoljnih granica EU, stabilizaciju susedstva EU i borbu protiv klimatskih promena. Ovaj izveštaj je došao kao odgovor na političke krize poput izbegličke krize, rata u Ukrajini i problema finansiranja održivog i klimatski neutralnog ekonomskog razvoja. Za sad je ovaj izveštaj samo predlog i još uvek nema naznaka da će biti prihvaćen.

Na kraju se može zaključiti da Bregzit nudi zemljama EU 27 šansu da reformišu okvir za budžet Evropske unije. Ovo je šansa da se počne izdvajati više novca za nauku i istraživanje, za promovisanje zelene ekonomije i za uvođenje većih, i eventualno sveobuhvatno evropskih, nameta na poslovanje multinacionalnih kompanija. Da li će ova prilika biti šansa za uspeh i poboljšanje funkcionisanja Evropske unije ili će izazvati još jednu u nizu političku krizu ostaje da se vidi. Više o tome saznaćete posle Bregzita, ako do njega uopšte i dođe!