Akcioni plan o ekonomskim migracijama 2021 – 2023: šta je ostvareno, šta je pred nama?

U Srbiji se često čuju stavovi da se zemlja suočava sa ozbiljnim problemom emigracije koji treba strateški rešiti. Ovi stavovi su potkrepljeni podacima da je Globalni indeks konkurentnosti 2018–2019. svrstao Srbiju na 134. mesto od 137 rangiranih zemalja u kontekstu njene sposobnosti da zadrži talente ili spreči „odliv mozgova“, kao i utiskom da su mnogi sektori u Srbiji pogođeni trendom povećane emigracije kvalifikovanih radnika kao što su medicinske sestre, vozači autobusa i kamiona, i visoko obrazovanih stručnjaka različitih profila, pre svega lekara i inženjera. Izvodi se zaključak da su bolji uslovi rada i perspektive za razvoj karijere koje se nude u razvijenim zemljama, posebno u EU, najjači motivacioni faktori emigracije.

Sa druge strane, iako ređe, mogu se čuti mišljenja da veliki deo migracione dijagnostike, kojom se barata u javnoj sferi, nije sasvim dobro protumačen. Ovak- vo mišljenje temelji se na činjenici da je migraciona statistika veoma komplikovana i stavovima da se iskrivljeni delovi informacija te iz tako kompliko- vane i nepotpune migracione statistike preuzimaju i prevode u „opšte znanje“, što je kao rezultat dalo široko rasprostranjen stav da je jedan od najhitnijih problema sa kojima se suočavaju srpsko društvo i privreda masovno iseljavanje iz Srbije (a posebno egzodus „najboljih i najpametnijih“), te da je bilans iseljavanja iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju. Ovakav stav značajno je uticao na politiku Vlade prema migracijama pa je u 2019. godini prva verzija Strategije o ekonomskim migracijama bila skoro u potpunosti fokusirana na načine za sprečavanje odliva mozgova i mere stimulisanja povratka. Znatno uravnoteženija verzija ovog dokumenta usvojena je kao finalna Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021-2027. godine.