ChatGPT u akciji: Srbija kao test primer

Ipak, postoji neizvesnost o tome da li je u stanju da pruži objektivnu i verodostojnu analizu, kao i sopstvene autentične procene o političkim i društveno-ekonomskim pitanjima. Ovo su važni faktori koje treba uzeti u obzir, jer tačnost i pouzdanost njenih informacija i tumačenja mogu imati značajne posledice za praktična istraživanja u budućnosti i pokrenuti pitanja o njenim ograničenjima i potencijalima. Da bih dalje istražio ova pitanja i upoznao se sa njenim kapacitetima u ovoj oblasti, odlučio sam da se upustim u razgovor sa njom o situaciji u Srbiji, državi koja se suočila sa brojnim izazovima i kontroverzama povezanim sa demokratijom, vladavinom prava i odnosima sa EU.

Upitan o ovoj temi, ChatGPT je odlučio da pruži prilično opšte i pomalo nejasne odgovore. U tom kontekstu, tvrdi kako se „Srbija suočila sa brojnim izazovima poslednjih godina, uključujući visoku nezaposlenost, korupciju i komplikovan odnos sa Kosovom… Međutim, zemlja je poslednjih godina ostvarila napredak u poboljšanju svoje ekonomske i političke stabilnosti i nastojanja da se integriše u Evropsku uniju“. Zanimljivo, ali pomalo razočaravajuće. Iako odgovor pruža neke opšte informacije o izazovima sa kojima se Srbija suočava, kao što korupcija i nerešeno pitanje Kosova, ChatGPT-ovo razumevanje napretka zemlje u poboljšanju političke stabilnosti i njenih napora da se integriše u EU prilično je zbunjujuće, ako ne i pogrešno. Činjenica da je Srbija suočena sa visokim nivoom političke polarizacije i da stagnira na svom putu ka EU izaziva zabrinutost koja ukazuje da treba uzeti sa rezervom  sposobnost veštačke inteligencije da pruži kritičke procene. Morao sam da je dodatno pritisnem kako bih dobio nijansiraniju i jasniju sliku.

Bilo je vreme za teža i konkretnija pitanja. Upitana o demokratskom nazadovanju, konstatuje da „postoji tekuća debata i neslaganje među stručnjacima i posmatračima o trenutnom stanju demokratije u Srbiji“ i umesto toga preporučuje da se potraže pouzdane i objektivne informacije iz različitih izvora. Isti generički odgovor dat je i o stanju vladavine prava. S ciljem da je podstaknem da bude preciznija, na pitanje o izvoru korupcije ChatGPT je istakla zabrinutost trećih strana, dodajući da „nije prikladno da pripisuje krivicu ili odgovornost određenim političkim partijama ili pojedincima“. Ovo pokazuje da je ova veštačka inteligencija ciljano programirana od strane njenih kreatora na način da izbegava direktno upuštanje u raspravu o osetljivim temama. Takvo programiranje dovodi do toga da daje dvosmislene i zbunjujuće odgovore na konkretna pitanja. Ako ovo posmatramo s vedrije strane, ovim se bar potvrđuje važnost think tank istraživača koji su u stanju da pažljivije ispitaju stvari i imenuju ih onakvima kakve jesu.

Može se takođe primetiti da se ChatGPT, nažalost, opredeljuje za političku korektnost i odustaje od toga da donosi sopstvene, autoritativne, nezavisne i konačne zaključke na osnovu dostupnih podataka i informacija. Da bih u potpunosti testirao njene mogućnosti i dobio autentičnije razumevanje njene perspektive kada je u pitanju stanje u Srbiji, morao sam drugačije da pristupim zadatku. Morao sam da pronađem način da je nateram da ostavi po strani svoju zabrinutost oko političke korektnosti i zaobiđe svoje tradicionalne filtere koji regulišu njene odgovore. Da bih to postigao, zatražio sam pomoć od autora iz 19. veka koji su se u svojim radovima bavili važnim političkim i društveno-ekonomskim pitanjima. Na pitanje da opiše situaciju u stilu Fjodora Dostojevskog, dalje je rekla (skraćena verzija):

„Ulice Srbije bile su žive od zvuka nemira. Gde god da pogledate, ljudi su protestovali i okupljali se protiv vlasti, a glasovi su im bili zaglušeni zvukom suzavaca i gumenih metaka.

Vazduh je bio gust od napetosti i osećaja da se sve može dogoditi. Niko nije znao koliko još mogu da trpe korupciju, siromaštvo, nepravdu. Činilo se kao da se ceo sistem okrenuo protiv njih i da nije bilo izlaza…

…Ali, čak i u najmračnijim vremenima, narod Srbije je gajio nadu da će jednog dana uspeti da se otrgne od lanaca koji su ih sputali i da sebi izgradi bolju budućnost.“

Kada se razmatra Dostojevski, nemoguće je ne osvrnuti se na njegovog savremenika, Lava Tolstoja. Crpeći inspiraciju iz njegovih radova, ChatGPT je upozorila (skraćena verzija):

„U državi Srbiji 2021. godine bilo je previranja i svađa. Ljudi su bili umorni od beskrajnih ratova i sukoba koji su generacijama mučili njihovu zemlju i čeznuli su za mirom i prosperitetom. Ali, avaj, činilo se da su ovi snovi uvek bili van domašaja, jer su vladajuće sile nastojale samo da se obogate i održe svoju vlast nad narodom.

Ruševine su postale odlika i seoskih i gradskih predela, nastale ratnim pustošenjem i nemarom. Narod koji je ostao živeo je oskudno, boreći se da preživi uprkos surovim uslovima i okrutnosti svojih vladara…”

Konačno, da bih završio proces razmišljanja, pitao sam ChatGPT o stavu Fridriha Ničea, nadajući se odgovoru šta se može učiniti da se prekine sa trenutnim statusom kvo (skraćena verzija):

„Situacija u Srbiji 2021. godine je nemirna i neizvesna. Ljudi se suočavaju sa brojnim izazovima i problemima, uključujući korupciju, siromaštvo i nepravdu. Mnogi su nezadovoljni vlašću i njihov glas se čuje na ulicama, ali nema jasnog rešenja za njihove probleme…

Možda je naša sudbina da se borimo protiv ovih teškoća i pokušamo da pronađemo smisao u svemu tome, ma koliko to bilo teško. Možda je naša jedina nada da se suočimo sa ovim izazovima i pokušamo da izgradimo bolju budućnost za sebe i one oko nas. Možda je to jedini način da se oslobodimo tereta ovih problema i nađemo smisao u svemu tome. Možda je to jedini način da se suprotstavimo besmislenosti i borimo za svoju budućnost.”

Komandom da se osloni na klasičnu literaturu i filozofiju prilikom svoje ocene Srbije, ChatGPT-u je omogućeno da se izrazi na iskreniji (i zanimljiviji) način. Koristeći teme Dostojevskog, Tolstoja i Ničea, opisuje Srbiju kao zemlju koja se nalazi u veoma teškim vremenima („nemiri“, „previranja“, „svađa“ i „neizvesnost“) jer je neprestano suočena sa ozbiljnim problemima („korupcija“, „siromaštvo“, „nepravda“, „surovost“, itd.). Drugim rečima, to je mesto gde ne obitava mirna i održiva demokratija. Naslanjajući se na ideju zarobljavanja države, koristi Tolstoja da kritikuje „vladare“ i Dostojevskog da upozori na „ceo sistem“. Sa stavom koji gleda u budućnost, oslanja se na Ničea da nas podseti da, iako se borba nikada ne završava, ipak treba da težimo da damo smisao svemu što radimo – u ovom slučaju, poboljšanje demokratije, čak i kada su šanse protiv nas. Zaista dobra lekcija.

Ukratko, ChatGPT je moćna alatka koja ima potencijal da sprovede revoluciju u načinu na koji se istraživanja vrše. Može da pojednostavi proces i skrati naše vreme provedeno na Google-u i u onlajn bibliotekama. Međutim, važno je napomenuti da možda neće uvek pružiti informacije na sveobuhvatan i precizan način, niti ima mogućnost da prikuplja nove informacije putem tradicionalnih metoda kao što su sprovođenje anketa, intervjua i fokus grupa, na primer. Zbog nemogućnosti (ili programirane nespremnosti) da se upusti u dublju analizu i napravi vezu između različitih fenomena, možemo biti sigurni da će naše analitičke veštine, stručnost i iskustvo kao think tank istraživača verovatno ostati nezamenljivi u ovom polju rada – barem za sada. Konačno, sve dok njeni programeri ne odluče da preokrenu politiku suzdržanosti kada je u pitanju adresiranje osetljivih pitanja političke prirode, možemo koristiti kreativnost kako bismo došli do njenog autentičnog promatranja stvari i usput se zabavimo čitajući.

P.S. Činjenica da je veštačka inteligencija o kojoj je reč tvrdila da zaključne napomene ovog rada „predstavljaju uravnotežen pogled na ChatGPT i njen potencijalni uticaj na istraživanja“, ohrabruje me da predložim da je vredno razmotriti da je periodično koristimo kao pomoćno sredstvo u istraživanju, posebno zato što se očekuje da će se poboljšati u bliskoj budućnosti.

Vredi napomenuti da ChatGPT poseduje podatke samo do 2021. godine.

Fotografija: https://claudeai.uk/