Strategija usmerava fokus Brisela na Zapadni Balkan

8. februar 2018. – Nova Strategija EU za Zapadni Balkan usmeriće fokus Brisela na ovaj region, što je važno za napredak, mir i stabilnost, ocenili su danas učesnici konferencije „Strategija za Zapadni Balkan – Otvaranje puta ka pristupanju EU„, koju je organizovao European Western Balkans sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han podvukao je da je važna finalna verzija Strategije, a ne nacrti, i da se ne bi trebalo vezivati za mnoge datume, jer ako se oni ne ispune, to može da stvori frustracije.

„Radimo na tome, postoje interne diskusije i zato nismo hteli da dajemo dodatne datume. Ovaj indikativni datum – 2025. godina, samo ukazuje, ni manje ni više, da ako su zemlje, i to se na odnosi samo na Srbiju, vrlo posvećene evropskoj perspektivi, sposobne su da zaokruže proces i pregovore“, podvukao je Han.

Kako kaže, strategija pojašnjava konačni cilj, šta ko treba da uradi i pruža vrlo konketne mere koje su identifikovane, kroz nekoliko glavnih inicijativa – vladavina prava, ekonomski razvoj, povezanost, pomirenje, dobrosusedski odnosi…i na osnovu njih predloženo je 57 konkretnih mera koje države moraju da sprovedu da bi išle napred.

„EU treba da pruži pomovh državama Zapadnog Balkana da idu napred, ne bi trebalo da govorimo o konkrentim datumima, važno je da se rezulatati proizvode“, podvukao je evropski komesar.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović smatra da Strategija proširenja EU za Zapadni Balkan postavlja vremenski okvir i lanac, sled događaja za zemlje kandidate i potencijalne kandidate da bi bili uspešni u toj ulozi i poruka je koja je usmerena na nekoliko adresa – građanima, političkim liderima, investitorima i civilnom društvu.

Kako kaže, Strategija je, pre svega, poruka građanima ovog regiona da evropska perspektiva postaje opopljiv i dostižan cilj, kao i političkim liderima u okruženju da, kada su u pitanju međusobni odnosi, moraju da govore „evropski“ kako bi se problemi prevazišli „normalnim tonom, a ne povišsenim glasovima“.

To je, istovremeno, i poruka investitorima da dođu da i investiraju u zemlje regiona, podvukao je Majstorović i dodao da je to poruka i organizacijama civilnog društva jer im daje značaj u izgradnji građanskog društva.

„Vidimo ovo kao povratak programa proširenja…To predstavlja jedan detaljan pregled stvari EU i nas na Balkanu”, rekao je Majstorović.

Prema njegovim rečima, to je i ponovna potvrda relevantnosti osnovnih vrednosti i proncipa EU, a to su mir, stabilnost i prosperitet.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kazala je da proširenje nije dugo postojalo kao reč “u udžbenicima” i da će Strategija dovesti Zapadni Balkan u fokus EU.

„Ohrabreni smo da ovo nije proceš koji je beskrajan, već imamo vremenski okvir tokom kojeg ćemo morati vredno da radimo i zadovoljimo kriterijume koji će nas dovesti do članstva u Uniji“, rekla je Joksimović.

Ona kaže da proceš proširenja na Zapadni Balkan ide u korist obe strane, za obezbeđivanje bezbednosti, stabilnosti i mira na kontinentu.

Prema njenim rečima, odgovornost za proces pristupanja EU, dele region i Unija, jer će se i uspeh same Unije meriti na osnovu uspešnosti Startegije, dok je na Zapadnom Balknu da radi vredno, zadovlji kriterijume.

Srbija, podvukla je Aleksandra Joksimović, ima najkompleksniji zadatak, jer pred sobom ima poglavlje 35 o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz pogalvlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i borbru protiv kriminala i korupcije.

Bilateralna pitanju su, kaže, takva da se nada da će EU naći snage da doprinese i moderira između zemalja koju imaju tešku prošlost u odnosima.

Ona je upitala i da li postoji neka strategija EU kako promovisati proširenje među sopstvenim stanovnicima i kako povećati podršku za dalje proširenje, budući da je u samoj Uniji ona na niskom nivou.

Nadovezujući se na njene reči, evropski komesar za proširenje Johanes Han naveo je da u Startegiji postoji poglavlje koje se odnsi na komunikaciju, jer je potrebno informisati građane o onome što nosi evropski put.

„Znamo da nema mnogo entuzijazma o proširenju, ali sad je došlo vreme i sada smo objavili startegiju da bismo dali pozitivan podsticaj svima. Biće potrebno vreme da se uspešno završi taj proceš, ali istovremno da pripremimo građane, da ih uputimo u naše namere, jer je važno objasniti zašto radimo ovo“, rekao je Han.

Važno je, smatra on, da se evropski projekat završi i da se građanima objasni njegov značaj, a najubedljiviji argument je ekonomski razvoj regiona.

„Zato podvlačimo to kao nešto važno, da ljudi iz regiona imaju bolje uslove za život, da se i oni koji su otišli, vrate“, rekao je Han.

Evropski komesar navodi da treba da postoji interni dijalog u kome moraju svi delovi društva da kažu mišljenje, da bi Srbija imala jedinstveno rešenje i odluku.

„Evropska perspektiva nije samo u interesu Srbije već i same Unije, to je strateška investicija u snažnu i ujedinnjenu Evropu, sa zajedničkim vrednostima, koja he doneti stabilnost na Zapadni Balkan“, rekao je Han.

Istakao je da je EU spremna dodatno da investira u odnosu na ono što već daje, te da će Unija dati 500 miliona evra pomoći do 2020. i preraspodeliti sredstva u budžetu.

„EU je ovde da vas podrži. Dajemo vam perspektivu i instrumente. Ako ih Srbija u potpunosti iskoristi, mora da udvostruči napore i uključi sve delove vlade i duštva. Neophodan je politički nagon kako bi se sve to realizovalo, naročito reforme u oblasti vladavine prava, normalizacija odnosa sa Prištinom“, rekao je Han.

Civilno društvo, kaže, ima i imaće važnu ulogu, kao i druge interesne grupe u društvu.

Prema njegovim rečima, jasno je da članstvo u Uniji treba razumeti kao nacionalni cilj i da različiti akteri u društvu treba da se okupe i zajedno stanu i podrže taj cilj.

„Ne treba biti kritican prema jednom ili drugiom elementu društva, već videti kako da različiti akteri doprinesu cilju“, smatra Han i dodaje da to podrazumeva otvorenost vlade i svih drugih da uključe sve delove društva, te i da sam to govori njegovim sugrađanima.

Na kraju skupa, Majstorović je istakao da zaista veruje da je ovo dobar put napred, te da je sada potrebno da važnost Strategije svi prepoznaju.

Joksimović je navela da je usvajanje Strategije neka vrsta nade i nove prilike za Zapadni Balkan i svaku zemlju posebno, a za Srbiju će, kaže, biti važno da iskoristi taj kratak vremenski rok, jer ne želimo da imamo dalja razočaranja.

„Očekujem dan kada će Srbija postati članica EU“, zaključila je Aleksandra Joksimović.

Han istakao je danas u Beogradu da pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koji mora biti usvojen do pristupanja, ne znači priznanje, odnosno da EU nema unapred pripremljeno rešenje, već sve zavisi od ishoda dijaloga, i da je „papir potpuno prazan“.

Zbog pouke iz prošlosti, EU neće prihvatiti nijednu novu članicu bez prethodnog rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja, podsetio je Han na konferenciji „Strategija za Zapadni Balkan – Otvaranje puta ka pristupanju EU?“, navodeći da ne postoji vremenski okvir za rešavanje tog pitanja do 2019, već da taj sporazum treba da bude zaključen do pristupanja Uniji.

„Ne želim da prejuduciram ishod dijaloga Beograda i Prištine. Dijalogom treba doći do rešenja koje bi dovelo do pravno obavezujućeg sporazuma. Ima mnogo mogućnosti za rešenje i preuranjeno je govoriti o konkretnoj soluciji“, rekao je Han odgovarajući na pitanje da li pravno obavezujući sporazum, koji traži EU, znači priznanje nezavisnosti.

„Još uvek je potpuno prazan papir“, podvukao je evropski komesar.

Istovremeno, on naglašava da su normalizacija odnosa sa Prištinom i rešavanje bilateralnih pitanja samo dodatni elementi, koji ne mogu biti kompenzacija za ispunjavanje drugih obaveza.

„Sve mora da se uradi i to je jasno iskazano u strategiji“, naglasio je Han, ukazujući da EU neće popustiti ni po kojem pitanja, odnosno uslovima koji su dobro poznati.

On je istakao da Strategija daje evropsku perspektivu i Kosovu.

„Mislim da bi na Kosovu trebalo da to smatraju motivacijom da rade na pravno obavezujućem sporazumu. Do sada je iz Prištine od mnogih uvek govoreno da čitav dijalog koristi samo srpskim interesima, i da je pozitivan ishod u interesu evropskih aspiracija Beograda. Sada je Strategija jasna da je napredak u dijalogu i u interesu Kosova, i da mora postojati pozitivno rešenje, jer samo ono otvara put Kosovu ka Uniji. Treba to tako da bude shvaćeno i da stimuliše i ubrza dijalog“, poručio je Han.

Ceo proces se, kako ukazuje, zasniva na zaslugama i važno je podsetiti da to ne znači da svi moraju istovremeno da se pridruže, već onda kada budu spremni, ali treba im pružiti pravednu priliku.

Istakao je da 2025. datum koji je navela Evropska komisija u svojoj strategije, jeste indikativni vremenski okvir, a da bi se on dostigao neopodno je čitav proces završiti do 2023.

„To sada zvuči daleko, ali kada se sagleda šta sve treba uraditi na održiv način, to je veoma kratak rok“, smatra evropski komesar.

Poručio je da pristupni pregovori nisu samo puki pregovori, u kojima se preuzimaju pravna tekovina, štihliraju stavke na planu, već je to proces.

On je podsetio da sve zemlje članice moraju jednoglasno da prihvate novog člana, ali da EU radi na institucionalnim reformama koje su potrebne unutar Unije, među kojima je i predlog za usvajanje odluke na osnovu kvalifikovane većine.

Han je naglasio da treba gledati u budućnost, ali da je važno da region radi i na pomirenju.

„Mora da postoji jasno razumevanje i među liderima EU da su održivo pomirenje i stabilizacija regiona mogući samo ako sve zemlje Zapadnog Balkana budu deo Unije. Zato je važno da lideri daju doprinos tim naporima, podržavaju ih, i da se zemlje regiona ne blokiraju na putu ka EU“, kazao je evropski komesar.

Kada je reč o situaciji sa medijima u Srbiji, Han je rekao da postoje određene manjkavosti, kao i u mnogim drugim državama, ali da to nije povezano samo sa političkom, već pre svega sa ekonomskom situacijom.

Objasnio je da treba organizovati finansiranje koje bi omogućilo rad nezavisnim medijima, a da za to postoje primeri drugih zemalja, dodajući da nijedno rešenje nije savršeno, ali može poslužiti kao primer.

Han je, osvrnuvši se na izveštaje o napretku zemalja regiona, planirane za april, rekao da oni ostaju iste sadržine, uz jasnu strategiju da se ukaze gde su propusti i šta treba uraditi, daju smernice i iznose očekivanja EU.

Vest preuzeta sa portala European Western Balkans
Izvor: Tanjug