Sednica RG Nacionalnog Konventa za poglavlja 4 i 9

28. oktobar 2021. – Sastanak Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati pregovore o pristupanju Srbije EU u pregovaračkom poglavlju 4 (Slobodno kretanje kapitala) i poglavlju 9 (Finansijske usluge), a kojom koordiniše Centar za evropske politike, održan je u prostorijama CEP-a u Beogradu, sa ciljem da se razmene mišljenja i iskustva u vezi sa postojećim problemima i izazovima na tržištu kapitala i u oblasti finansijskih usluga. Ideja sednice bila je da se kroz diskusiju i razmenu iskustava dođe do unapređenja preporuka za novu knjigu preporuka, koja će biti objavljena naredne, 2022. godine.

Na samom početku sednice, koordinatorka Vida Uzelac pozdravila je članove radne grupe i predstavila revidiranu metodologiju EU, koja se zasniva na klasterima. Poglavlja kojima se bavi Radna grupa nalaze se u okviru drugog klastera, Unutrašnje tržište, i trenutno, sa poglavljima 6 i 7, čine četiri otvorena poglavlja od ukupno devet u ovom klasteru. Uzelac je skrenula pažnju i na to da je primena metodologije klastera izvesno usporavanje procesa pristupanja, jer je za otvaranje klastera neophodno da sva poglavlja unutar istog budu otvorena. Nakon uvodnih napomena, članovi su se usmerili na diskusiju o pitanjima relevantnim za dva navedena poglavlja.

Tokom sastanka se najviše govorilo o trenutnoj situaciji u upravi Beogradske berze. U raspravi je istaknuto da je jedan od negativnih aspekata funkcionisanja berze je u tome što je država, posredstvom banaka u kojima ima vlasništvo, većinski vlasnik berze, bez obzira na to što do sada nikada nije imala svoje predstavnike u upravnom i nadzornom odboru. Ova činjenica je veoma problematična jer bi berza, po pravilu, trebalo da bude nezavisna institucija. Pozitivno je ocenjeno to što se naredne godine, preciznije, do juna 2022. godine, očekuje usvajanje nove strategije za razvoj berze, te da je u pripremi i nekoliko zakona i podzakonskih akata. Međutim, iako je proces skraćen, 90 odsto prometa se realizuje posredstvom banaka. Tokom sastanka uočeno je da se kao dodatni problem izdvaja funkcionisanje nezavisne institucije, Agencije za osiguranje depozita, koja je promenila pravila urdbom u maju 2020. godine, podigavši procenat sredstava koja se mogu deponovati sa 20% na 100% uz napomenu da se iznos mora vratiti u roku od godinu dana nakon prestanka vanrednog stanja. Iako je rok istekao, sredstva nisu vraćena i trebalo bi se obratiti nadležnom tužilaštvu.

Veliki deo diskusije bio je posvećen elektronskim fakturama i mogućnostima za primenu smart contract tehnologije. Iako svesni mnogih benefita koji proizilaze iz korišćenja ovakve tehnologije, učesnici su  istakli da je osnovni problem ovih faktura u bezbednosti informacija.

Članovi Radne grupe složili su se oko toga da se naredna sednica održi početkom decembra 2020. godine kako bi se još jednom razmotrili problemi na tržištu kapitala i u oblasti finansijskih usluga, te formulisale nove preporuke i unapredile postojeće za narednu knjigu preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.