Lokalne finansije i životna sredina

Srbija u narednom periodu mora da uspostavi efektivan sistem finansiranja zaštite životne sredine, naročito na lokalnom nivou, kako bi obezbedila zdravlje svojih građana, održivost domaće privrede i usaglašenost sa evropskim standardima.

U ovom trenutku, Srbija se suočava za ozbiljnim izazovima u oblasti zaštite životne sredine o čemu govori činjenica da je za usaglašavanje sa visokim standardima EU u ovoj oblasti potrebno izdvojiti više od 10 milijardi evra. Situacija je naročito problematična na lokalnom nivou, s obzirom na generalno nedovoljne kapacitete lokalnih samouprava sa jedne strane i veliki obim nadležnosti koje gradovi i opštine imaju u oblasti zaštite životne sredine, sa druge strane.

U cilju utvrđivanja postojećeg stanja u pogledu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou, sprovedeno je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u studiji i završnom sižeu. Rezultati studije ukazuju na značajane probleme sa kojima se lokalne samouprave suočavaju. Veliki broj lokalnih samouprava više prihoduje nego od lokalnih ekoloških naknada nego što troši za zaštitu životne sredine preko fondova za zaštite životne sredine. Takođe, manje sredstava se planira za rashodovanje, nego što se prihoduje što govori da je problem manjih rashoda u odnosu na prihode sistemskog karaktera. Prisutni su primeri nenamenskog trošenja i nenameksnkog planiranja trošenja sredstava. Konačno, javnost je u nedovoljnoj meri uključena u proces finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou. Na osnovu identifikovanih problema, studija nudi preporuke za poboljšanje finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou.

Ova studija je izrađena u okviru CSOnnect institucionalni granta. CSOnnect program u Srbiji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).