Predstavljanje Izveštaja o stanju u oblasti pravosuđa za 2021. godinu

28. januar 2022. – Danas je u Beogradu u prostorijama Kuće ljudskih prava i demokratije predstavljen Izveštaj o stanju u oblasti pravosuđa za 2022. koji je razvijen u okviru programa Otvorena vrata pravosuđa, na kome CEP radi zajedno sa 11 drugih organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa.

Program Otvorena vrata pravosuđa podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i ima za cilj unapređenje vladavine prava putem jačanja mehanizama sudske pravne zaštite građana.

„U ovom izveštaju predstavljamo rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon objavljivanja Polaznog izveštaja za 2020. godinu. Izveštaj sadrži nezavisnu i objektivnu ocenu stanja, prema istovetnim indikatorima i standardima na kojim je zasnovan prethodni izveštaj, na koji način pruža i informaciju o eventualnim promenama koje su zabeležene u proteklom periodu između dva izveštaja,“ rekao je na predstavljanju Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a.

U odnosu na prethodni izveštajni period, s obzirom na kratak jednogodišnji period, nije došlo do značajnijih promena.

„Posmatrano po oblastima, jedina značajnija promena je u oblasti pristupa pravdi u krivici, gde su zabeleženi bolji rezultati u odnosu na prethodni izveštaj na nivou zaštite prava stranaka u postupku i po pitanju kaznene politike. S tim u vezi, treba imati u vidu da je dijapazon ispitanika, to jest, učešće stručne javnosti proširen, i u ovom izveštajnom periodu je bio inkluzivniji, i da je uključivao daleko veći broj tužilaca. Kao i u prošlogodišnjem ciklusu, pristup pravosudnim uslugama putem javnih beležnika zabeležio je ocenu 4, što je ujedno i najbolje ocenjena oblast, a ove godine je istu ocenu dobila i zaštita stranaka u krivičnom  postupku. Svakako, opšta srednja ocena 3 pokazuje da je neophodan dalji rad i razvoj pristupa pravdi građana na nivou čitavog pravosudnog sistema. Sledeći izveštajni ciklus obuhvata 2022. i 2023. godinu, kada treba očekivati značajnije promene u skladu sa ustavnim amandmanima“, rekla je Katarina Golubović, predsednica YUCOM-a, koja je govorila o opštim nalazima izveštaja, nakon čega je usledilo detaljno predstavljanje po ključnim oblastima. 

Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za ekonomski i demokratski razvoj u USAID Srbija, rekla je kako je glavni cilj ovog Izveštaja da se osvetli postojeće stanje u normativnom pogledu i u praksi pravosudnih organa upravo iz ugla pojedinca, građanina i građanke, koji traži i očekuje sudsku zaštitu prava.

„Ovogodišnji izveštaj dolazi u momentu kada je pažnja javnosti fokusirana na sistemske promene u pravosuđu, na nedavno sproveden referendum o ustavnim amandmanima čiji je cilj jačanje pravosudnih institucija, veće garancije nezavisnosti i samostalnosti, sve u cilju unapređenja vladavine prava“, rekla je Pinčoti.

„Glavni cilj ovog Izveštaja je da se osvetli postojeće stanje u normativnom pogledu i u praksi pravosudnih organa, upravo iz ugla pojedinca, građanina i građanke koji traži i očekuje sudsku zaštitu prava. Kako zaista funkcioniše ostvarivanje sudske zaštite, kakve prepreke se javljaju građanima na putu pristupa sudu, kakva je pravna predvidljivost sudske prakse, da li postoje odgovarajući mehanizmi pravne pomoći, kako se odvija sudski postupak u praksi iz ugla stranke u postupku, neka su od mnogih pitanja na koja ovaj Izveštaj traži i nalazi odgovore“, naglasila je Pinčoti.

„Pored samih nalaza, važno je istaći da je u ovom izveštajnom ciklusu uočena bolja reakcija iz pravosudnih organa u odnosu na prethodni, u pogledu davanja podataka i naročito učešća u anketama, što svedoči o poverenju koje je stečeno na osnovu objektivnog i nepristrasnog polaznog izveštaja za prethodnu godinu“, istakao je Majstorović.

„Pored toga, podjednako je značajna činjenica da je ciklus istraživanja sproveden u celini i na isti metodološki način, što potvrđuje održivost ovog mehanizma praćenja stanja u pravosuđu. Konačno, ovaj izveštaj ne konkuriše niti dovodi u pitanje druge aktuelne izveštaje koje pripremaju i objavljuju državni organi, nego predstavlja komplementarni analitički instrument, koji treba da upotpuni adekvatnost i pouzdanost ocena stanja u oblasti pravosuđa, i šire, ostvarivanja vladavine prava u postojećem institucionalnom okruženju, iz ugla pojedinaca, artikulisanog kroz nalaze i ocene stručnjaka iz organizacija civilnog sektora“, zaključio je on.

Izveštaj će uskoro biti dostupan na sajtovima projekta Otvorena vrata pravosuđa, Centra za evropske politike i Komiteta pravnika za ljudska prava.