Mere Vlade dobre, od implementacije zavisi uspeh

Beograd, 1. april 2020. – Sada kada je poznato kojim merama će država pomoći privredi, od izuzetne je važnosti dobro osmisliti mehanizme implementacije ovih mera, jer će od njih u najvećoj meri zavisiti koliko će one biti uspešne.  

Program ekonomskih mera Vlade Srbije za smanjivanje negativnih efekata krize uzrokovane pandemijom koronavirusa vredan je 5.1 milijardi evra, što čini blizu 11% društvenog proizvoda Srbije ili polovinu godišnjeg budžeta Srbije. To je najznačajnija i najveća intervencija Srbije sa ciljem da pomogne privredi ikada.

Jedna od mera je i uplata minimalne zarade za sva preduzeća i preduzetnike, odnosno 50% minimalne zarade za velika preduzeća, kao i mera odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade. „Ovo je primarno usmereno na stimulisanje pogođenih sektore privrede, kod kojih se može očekivati relativno brzo vraćanje u predkrizni režim poslovanja, kaže Marko Obradović, saradnik CEP-a i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja prati pregovore u pristupanju Srbije EU u poglavljima 4 i 9. „Osnovni cilj ove mere je da se ne otpuštaju radnici, i da se na taj način spremno dočeka normalizacija stanja i neometan nastavak proizvodnog procesa.“

Pod pretpostavkom da će preduzeća direktno administrirati ovu meru prema svojim zaposlenima, očekujemo relativno veliku efikasnost u njenoj implementaciji, uzimajući u obzir i najavu države da će onemogućiti zloupotrebu, kroz zahtev da se otvaraju posebnih namenski računi preduzeća za isplate radnicima. Takođe, Narodna banka poseduje jedinstveni registar računa svih preduzeća u Srbiji, pa očekujemo da se implementacija ove mere može lako administrirati.

„Nadamo se samo da privreda može samostalno podneti vreme do početka primene ove mere, koja je najavljena za 15. maj, tj. da će moći da isplate aprilske plate,“ kaže Obradović.

Obradović kaže kako je i mera odlaganja plaćanja poreza na dobit preduzeća mera koja „posebno pomaže uspešnim preduzećima, šampionima srpske privrede i nosiocima razvoja, koja su beležila visoke stope dobiti u protekloj godini,“ kao i da će to imati trenutni pozitivni efekat na njihovu likvidnost, s obzirom da se očekuje da u ovoj godini dobit bude značajno manja, a da mnoga ranije uspešna preduzeća, proknjiže gubitke. Pored toga, program finansijske podrške privredi preko Fonda za razvoj vredna oko 200 miliona EUR  i garantna šema za podršku privredi preko komercijalnih banaka, u vrednosti oko 2 milijarde EUR su, objašnjava on, mere očuvanja likvidnosti, i kao takve imaće efekta na ona preduzeća koja će u ovim okolnostima imati problem da plaćanjem svojim dobavljačima i nabavkom sirovina i repromaterijala.

„U ovom trenutku nisu do kraja poznati svi uslovi za konkurisanje za ova sredstva, niti način ni naročito brzina njihove implementacije, pa je teško dati dublju analizu efekata ovih mera, ali svaka mera koja urgentno pomaže da ne dođe do prekida lanca vrednosti je u ovom trenutku apsolutno dobrodošla,“ rekao je Obradović.

Što se tiče mere koja je izazvala najviše buke među građanima, odnosno, mere pomoći svakom punoletnom građaninu Srbije u iznosu od 100 EUR, ili ukupno blizu 700 miliona EUR, to je, kako kaže Obradović, mera čiji je osnovni cilj da se ohrabri potrošnja nakon prestanka vanrednog stanja i kroz ekonomski najpoželjniji način, tj. tržišni, upumpa novac u privredu i tako podstakne novi zamajac proizvodnji kroz povećanu potrošnju i poverenje potrošača.

„Imajući u vidu da je država već jednom svim punoletnim građanima administrirala podelu besplatnih akcija, verujemo da se ova mera može lako i bez mnogo problema implementirati,“ kaže Obradović. Iako sa aspekta socijalne pravde može biti upitno davanje 100 EUR svim punoletnim državljanima Srbije bez obzira na razliku u njihovom materijalnom stanju, Obradović je mišljenja da ova mera nije instrument socijalne politike, već „instrument podsticanja tražnje i poverenja potrošača“.

Obradović dodaje i da ostaje zabrinutost da nisu predviđene mere za javni sektor, u uslovima dramatičnog smanjenih fiskalnih prihoda i duboke krize privatnog sektora, što za posledicu ima povećan pritisak na javne finansije i odsustvo društvene solidarnosti.

Pored toga, Obradović kaže da su od posebnog značaja najavljene, ali još uvek nesaopštene sektorske mere za one industrije koje će u dužem vremenskom periodu osećati značajan uticaj krize poput turističke privrede, vazdušnog saobraćaja, hotelijera kao i delova poljoprivrede koji su direktno naslonjeni na ove delatnosti, na primer, vinarije. „U ovim sektorima prihodi su pali na nulu, neće biti brzog oporavka tražnje, pa je pritisak na održavanje nivoa zaposlenosti, bez značajnog angažovanja države, potpuno kontraproduktivan i može dugoročno onemogućiti normalizaciju poslovanja,“ kaže Obradović.

Mere koje je CEP predložio Vladi Srbije u cilju suzbijanja ekonomskih posledica nastalih ovom pandemijom možete pogledati ovde, ili poslušati u poslednjoj epizodi našeg podkasta.