Model za fazno pristupanje, inicijativa koju je CEP razvio u saradnji sa Centrom za evropske političke studije (CEPS) iz Brisela, postao je nezaobilazna tačka u diskusijama na temu budućnosti politike proširenja EU. Prvobitno predstavljen u oktobru 2021. godine, Model je pretrpeo znatno unapređenje u avgustu 2023. kada je objavljen Model 2.0 za fazno pristupanje. Model 2.0 je proistekao iz prethodno objavljenih 14 tematskih papira, čiji je nastanak podržao Fond za otvoreno društvo.

Projekat ima za cilj da maksimalizuje uticaj Modela 2.0 i informiše odluke u vezi sa proširenjem na samitima Evropskog saveta u decembru 2023. i martu 2024. i u susret dolazećim izborima za Evropski parlament. Cilj proširenja je postao još značajniji od početka ruske agresije na Ukrajinu, koja je dodatno naglasilla potrebu da EU prihvati Zapadni Balkan i ojača svoj geopolitički uticaj u regionu.

Projekat omogućava CEP-u da sprovede zagovaračke misije u članicama EU, strateški  tempirane neposredno pre i posle sastanka Evropskog saveta u decembru 2023., koji je bio ključan jer je na njemu usvojen Plan rasta za Zapadni Balkan, takođe vrsta postepene integracije. Misije obuhvataju široki spektar aktivnosti, uključujući i pojedinačne i grupne sastanke sa ključnim predstavnicima na srednjim i višim pozicijama u relevantnim ministarstvima, posebno onima koja su odgovorna za spoljne i evropske poslove. Takođe, osim na ministarstva, CEP je usmeren i na predstavnike zakonodavnih tela i organizacija civilnog društva kako bi se izgradio što širi konsenzus. Svaka misija, a štaviše i pojedinačni sastanci, prate agende posebno skrojene za svaku od obuhvaćenih zemalja, tako da adresiraju jedinstvene brige i interesovanja svakog pojedinačnog aktera. Takođe je važno napomenuti da je CEP iskoristio svoju snažnu i dobro povezanu mrežu kontakata u posećenim državama kako bi se osiguralo da svaka misija bude maksimalno efektivna u unapređivanju zagovaračkih ciljeva CEP-a.

Imajući u vidu potrebu za jednoglasnošću za bilo koju odluku u politici proširenja, ovaj projekat pokriva širok opseg država članica. Uključene su tradicionalno uticajne države u politici proširenja, kao i one za koje se smatra da imaju nesrazmerno veliki uticaj u odnosu na veličinu. Posebno je vođeno računa da se ne dupliraju napori u  zemljama u kojima je CEP već ranije uspostavio temeljne kontakte putem alternativnih kanala. Naposletku, zagovaračkim misijama obuhvaćene su sledeće zemlje:

• Belgija
• Danska
• Estonija
• Finska
• Grčka
• Holandija
• Irska
• Italija
• Luksemburg
• Nemačka
• Poljska
• Portugalija
• Španija
• Švedska.

Kontakt-osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka (ljubica.kovacevic@cep.org.rs) 

Članak Izgradnja konsenzusa o inicijativi za fazno pristupanje EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Važnost dobrog upravljanja i reforme javne uprave za proces evropskih integracija potvrđena je i Strategijom proširenja Evropske komisije za 2014/2015. godinu, koja RJU ističe kao jedan od tri ključna stuba reformi u ranoj fazi procesa proširenja. Takođe, objavljivanje „Principa javne uprave“ od strane SIGMA programa Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (SIGMA/OECD) predstavljalo je dodatnu motivaciju za CEP da se posveti reformi javne uprave kao prioritetnoj oblasti. Strateški fokus CEP-a na reformi javne uprave dodatno je potvrđen 2020. godine kada je objavljena nova metodologija za proširenje Evropske unije.

Takođe, teme vezane za ekonomsko upravljanje  su u fokusu CEP-a od samog osnivanja. Značaj stabilne ekonomske politike naglašen je kroz Strategiju proširenja Evropske komisije koja poziva zemlje kandidate da pripreme Program ekonomskih reformi (ERP), ključni dokument o ekonomskom upravljanju koji priprema kandidate za učešće u Evropskom semestru. CEP se istakao kao jedan od lidera u zagovaranju jačeg uključivanja civilnog društva u pripremu i praćenje ERP-a i procesa selekcije strukturnih reformi. U skladu sa Organizacionom strategijom CEP-a za period 2021–2030, Strateški plan CEP-a za oblast dobre vladavine ima za cilj dalje jačanje učešća civilnog društva u implementaciji, praćenju i zagovaranju politika dobre vladavine u oblasti reforme javne uprave i ekonomskog upravljanja, u skladu sa politikama Evropske unije. Ovaj opšti cilj podržan je sa dva specifična cilja: 1. podržati analize civilnog društva, sprovođenje i praćenje politika koje imaju za cilj unapređenje reforme javne uprave i ekonomskog upravljanja u Srbiji; 2. podsticati angažovanje civilnog društva i na dokazima zasnovano, zagovaranje među ključnim akterima za refiormu javne uprave i ekonomsko upravljanje. Ovim će se ojačati kapaciteti civilnog društva za pružanje na dokazima zasnovanih, preporuka i doprinosa javnim politikama, kao i kapaciteti za učešće u dijalogu sa vlastima na nacionalnom i lokalnom nivou.

Godišnji program rada CEP-a za 2023. godinu (Operativni grant), u okviru CEP-ovog Strateškog plana za oblast dobre vladavine, finansirala je Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Programa podrške civilnom društvu 2021-2023.

Proizvodi objavljeni u okviru Operativnog granta:

Javne rasprave vs konsultacije

Portal eKonsultacije: novi instrument, nekorišćene prilike

Program ekonomskih reformi (ERP) 2024 – 2026: Stare reforme u novom ruhu

Održani događaji u okviru Operativnog granta:

Konsultacije javne uprave i civilnog društva o predlozima strukturnih reformi za novi ciklus ERP 2024-26

Diskusija o transparentnosti i inkluzivnosti kreiranja politika i propisa i sastanak WeBER 3.0 Nacionalne radne grupe

Članak Operativni grant – Godišnji program rada CEP-a za 2023, u okviru Strateškog plana za oblast dobre vladavine se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kako bi se postigao ovaj cilj, projekat će sačiniti sveobuhvatne, regionalne i nacionalne izveštaje o RJU za 2021. i 2022. godinu. Ovi izveštaji će biti zasnovani na dokazima i analizama koje su prikupile OCD i pružiće vredan uvid u napredak i izazove u vezi sa RJU širom Zapadnog Balkana. Nalazi ovih izveštaja će biti široko distribuirani i promovisani, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i među zainteresovanim stranama u EU, i poboljšati vidljivost i uticaj aktivnosti praćenja i analize koje su predvodile OCD. Projekat će podstaći saradnju između OCD i vlasti nadležnih za sprovođenje RJU (ministarstva/kancelarije) u ciljnim zemljama kroz organizaciju sastanaka u okviru WeBER platforme i nacionalnih radnih grupa za reformu javne uprave. Ove platforme će služiti kao ključni forumi za konstruktivan dijalog, omogućavajući OCD i predstavnicima vlasti da razmenjuju ideje, podele iskustva i zajednički rešavaju prioritetna pitanja koja se tiču RJU.

Ovakvi angažmani će omogućiti inkluzivniji i participativniji pristup procesu reformi, što će dovesti do donošenja odluka na osnovu boljeg informisanja i efikasnije implementacije. Značaj izgradnje kapaciteta za OCD je veliki, pa će u okviru projekta biti održane obuke na kojima će biti obrađena prioritetna pitanja reforme javne uprave i zabrinutosti koje su izrazile OCD. Ova procena će biti sprovedena kroz nacionalne radne grupe za reformu javne uprave i onlajn alate za konsultacije, obezbeđujući participativan i reprezentativan pristup za identifikaciju najvažnijih oblasti za razvoj kapaciteta. Na osnovu nalaza, u saradnji sa SIGMA/OECD i ReSPA-om će biti razvijeni prilagođeni programi obuke, osmišljeni da opreme OCD neophodnim veštinama, znanjima i resursima za aktivan doprinos procesu reforme javne uprave.

Ovaj projekat će, dakle, imati za glavni cilj da ojača ulogu civilnog društva kao uticajnog i informisanog aktera u oblikovanju reforme javne uprave na Zapadnom Balkanu. Pružajući OCD alate zasnovane na dokazima, omogućavajući smislen dijalog sa vlastima nadležnim za RJU i podstičući saradnju među različitim zainteresovanim stranama, projekat će ubrzati pozitivne promene, poboljšati upravljanje i doprineti napretku regiona na putu pristupanja EU.

Članak WeBER Plus se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Zadatak će se realizovati u periodu od 18 meseci, sa ciljem da se u Srbiji razvije kvalitetan infrastrukturni sistem kao jedan od ključnih preduslova za razvoj poslovnog okruženja u Srbiji, koji će privredi omogućiti pristup evropskim standardima i tehničkim propisima koji su usklađeni sa EU, razvijenu mrežu akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i delotvornog nadzora usaglašenosti sa tehničkim propisima. Direktni korisnici ovog zadatka su Ministarstvo privrede, Institut za standardizaciju Srbije i Akreditaciono telo Srbije, dok su indirektni korisnici svi privredni subjekti u Srbiji.

Članak Infrastruktura kvaliteta, faktori razvoja konkurentnosti – pripremne aktivnosti za unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat je realizovala koalicija koju čini 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa:

1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) (nosilac projekta)
2. Centar za evropske politike (CEP);
3. Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
4. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža);
5. Društvo sudija Srbije;
6. Transparetnost Srbija;
7. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP);
8. Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija);
9. Beogradski centar za ljudska prava,
10. Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS);
11. Narodni parlament Leskovac;
12. Forum sudija Srbije.

Jedan od tri osnovna cilja koja je projekat želeo da postigne jeste uspostavljanje proaktivnog odnosa predstavnika pravosuđa i građana i njihovo bolje upoznavanje sa samim sistemom koje bi doprinelo da se građani bolje upoznaju i razumeju svoja prava, kao i način njihovog ostvarivanja. Ovakav odnos projekat je želeo da uspostavi kroz nekoliko kanala komunikacije sa građanima, koji su prilagođeni različitoj socijalnoj strukturi stanovništva, starosnoj dobi i nivou obrazovanja. To je uključivalo komunikaciju kroz digitalnu platformu, digitalne medije i blog postove kao i kroz lokalne savete u 15 gradova i opština u Srbiji. Projekat je želeo da, po ugledu na razvijene demokratije, usvoji princip otvorenog dijaloga, između građana i pravosuđa, i podstakne njihov veći angažman u lokalnim zajednicama. Zadatak projekta je bio da pomogne građanima da bolje razumeju Ustavom zagarantovana prava, ali i da upozna građane kako funkcioniše sistem pravosuđa i kako sudije i tužioci donose odluke koje su pravične i racionalne.

Drugi cilj projekta predstavljao je rad organizacija na istraživanju i prepoznavanju primarnih potreba građana u njihovom svakodnevnom iskustvu sa pravosuđem u Srbiji. Ova aktivnost je pokušala da razume i istraži razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz široki monitoring iskustava građana u susretu sa pravosuđem. Kao rezultat ove aktivnosti, koalicija na projektu je izradila tri opširna izveštaja koja služile kao sredstvo za dalje formulisanje javnih politika koje podržavaju potrebe građana.

Poslednji cilj projekta je želeo da podigne odgovornost i integritet pravosudnih institucija. Projekat je nastojao da u radu sa predstavnicima pravosuđa i organizacija civilnog društva, kroz poboljšanu metodologiju planova integriteta i otvorenu proceduru za žalbe i slobodno prituživanje građana, podigne integritet i odgovornost pravosudnih institucija, čineći ih transparentnijim, dostupnijim i uz veći angažman samih građana.

Kontakt osoba: Jovana Knežević, projektna menadžerka (jovana.knezevic@cep.org.rs)

Publikacije objavljene u okviru projekta:

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Događaji održani u okviru projekta:

Šta koči reformu sudstva?

Predstavljanje Izveštaja o stanju u oblasti pravosuđa za 2021. godinu

Predstavljen Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Članak Otvorena vrata pravosuđa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.