• ENGENG
  • Evropska unija i Zapadni Balkan: Kako učiniti proces proširenja verodostojnijim?

    28. novembar 2018. – U okviru aktuelnog austrijskog predsedavanja Savetu Evropske unije, u Beogradu je održana konferencija „Evropska unija i Zapadni Balkan: Kako učiniti proces proširenja verodostojnijim?“. Konferencija je deo Western Balkans Reflection Forum inicijative, koju je pokrenula mreža evropskih think tank organizacija kao podršku Berlinskom procesu.

    Na konferenciji se razgovaralo o najboljim načinima zadržavanja politike proširenja na dnevnom redu Evropske unije, kako u Briselu, tako i u državama članicama, kao i o geopolitičkim faktorima koji mogu uticati na politiku proširenja. Učesnici su debatovali i dosadašnji doprinos Berlinskog procesa, kao i svoje prognoze i očekivanja od procesa u budućnosti.

    Skup su otvorili Florent Marsijak, zamenik generalnog sekretara i istraživač-saradnik Francusko-austrijskog centra za jačanje odnosa u Evropi (CFA/ÖFZ) i viši saradnik Međunarodnog insituta za evropsku obuku (CIFE) i ambasador Austrije u Srbiji, Nikolaus Luteroti, koji je istakao da je odgovornost za tempo procesa pristupanja pre svega u kandidatima, ali i da je Evropi potreban Zapadni Balkan.

    “Način života koji poznajemo može opstati samo ako EU ostane snažna, a jedan od načina da EU ostane snažna je kroz politiku proširenja,” rekao je Luteroti.

    Učesnicima su se obratili Tomas Mulman, zamenik direktora u Odseku za jugoistočnu Evropu i proširenje EU Federalnog ministarstva Austrije za evropske integracije i spoljne poslove i Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Oni su se složili da je ključ u verodostojnosti – ne samo procesa proširenja u zemljama regiona, već i reformi koje se sprovode i politike Evropske unije prema zemljama Zapadnog Balkana na njihovom putu ka članstvu.

    “Evropska unija treba da nas shvati kao svoje partnere. Zapadni Balkan nije ‘crna rupa’, mi treba da radimo zajedno na rešavanju problema, kako tokom procesa pristupanja, tako i nakon što postanemo članice”, rekla je Miščević.

    Diskusiju o načinima zadržavanja politike proširenja na „dnevnom redu“ EU, imajući u vidu višestrukost njenih prioriteta (Bregzit, predstojeći izbori, ostali unutrašnji i spoljašnji problemi) su pokrenuli Peter Balaš, direktor Centra za studije evropskog susedstva u Centralnoevropskom univerzitetu (CEU), Korina Stratulat, šefica programa o evropskim politikama i institucijama i viša politika analitičarka u briselskom think tank-u Centar za evropsku politiku – EPC i Tomaš Žornačuk, šef centralnoevropskog programa u Poljskom institutu za međunarodna pitanja.

    Učesnici su se složili da je napredak zemalja regiona otežan, naročito u oblastima demokratije, vladavine prava, dobrog upravljanja, ekonomskog razvoja i dobrosusedskih odnosa, što su problemi koje, manjoj ili većoj meri, dele sve zemlje Zapadnog Balkana. O tome kako to prevazići razgovarali su ambasador Nemačke u Srbiji, Tomas Šib, analitičar sarajevske Inicijative za evropsku stabilnost, Adnan Ćerimagićprogramski direktor Instituta za demokratiju i medijaciju (IDM) iz Tirane, Đerđi Vurmo, i Simonida Kacarska, direktorka Instituta za evropsku politiku (EPI), Skoplje. Šib je naglasio da je podrška Nemačke procesu proširenja nedvosmislena, ali da zemlje moraju da ispune sve uslove i da neće biti olakšica u tome.

    „Evropska unija trenutno nije u svojoj najboljoj formi,“ rekao je on, „sa tim se slažem. Zato ni politika proširenja nema onu magiju koju je imala ranije. Ali, mi svakodnevno radimo na tome da popravimo to stanje, kako bi se Evropa opet istakla kao sjajan primer kako treba funkcionisati u savremenom društvu“, istakao je ambasador.

    Skup su zatvorili Srđan Majstorović, predednik UO CEP-a i Mateja Norčić-Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji. Majstorović je podsetio na važnost verodostojnosti u procesu pristupanja

     „EU ne šalje pozive za članstvo – mi smo to sami tražili i mi smo krenuli tim putem. Hajde onda da, kada smo već to sami tražili, dokažemo da smo zaista kredibilni. Pitanje je: da li smo iskreni – pre svega prema sebi, kada je u pitanju proces proširenja i ono što mi od tog procesa želimo?“ zaključio je Majstorović.

    Konferenciju zajednički organizuju Centar za evropske politike (CEP, Beograd), Austrijsko-francuski centar za jačanje odnosa u Evropi (CFA/ÖFZ), Međunarodni centar za  evropsku obuku (CIFE, Nica/Berlin), uz podršku i u saradnji sa Otvorenim regionalnim fondom za Jugoistočnu Evropu – promocija evropskih integracija (Nemačka saradnja – GIZ), Francuskim institutom za međunarodne odnose (IFRI, Pariz), Institutom za međunarodne odnose  (IAI, Rim), Nemačkim institutom za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP, Brisel) i Evropskom komisijom (Erasmus+ program).

     

    Nazad na vrh