Cirkularne migracije pre depopulacije: intervju sa Jovanom Gogić

U okviru projekta Cirkularne migracije pre depoluacije, razgovarali smo sa našom odbojkašicom Jovanom Gogić. Jovana trenutno igra u ŽOK Ribola Kaštela, Hrvatska, a tokom svoje karijere obišla je više zemalja.

U serijalu „Cirkularne migracije pre depopulacije!” razgovaramo sa cirkularnim migrantima različitih obrazovnih kategorija i profila i fokusiramo na pronalaženje načina za povećanje broja cirkularnih migranata u cilju prevencije depopulacije. Serijal pruža zanimljiv uvid u iskustva mladih ljudi iz Srbije koji trenutno žive ili su živeli u inostranstvu u prethodnim godinama, kao i u različite perspektive o migraciji i njenom uticaju na društvo.

Kada si prvi put počela da se baviš odbojkom i šta te je motivisalo da postaneš profesionalna odbojkašica?

Zdravo svima pre svega, jako mi je drago što ste me zvali da zajedno komentarišemo ovu interesantnu temu. Počela sam odbojkom da se bavim jako rano, mama je oduvek bila veliki fan odbojke pa smo se sestra i ja sa njom stalno igrale dok nisam krenula u školu i upisala odbojku. Pa najveći motiv sigurno da je bio ta želja za tim nekim sportskim uspehom i naravno da.. putovanja. 🙂

Kako si se osećala kada si prvi put došla u drugu zemlju?

Uff, imala sam 18 godina kada sam otisla u Cirih. Dete iz Zvornika, bez nekog znanja engleskog jezika, ali sa puno entuzijazma i željom za uspehom. Sećam se da sam bila izgubljena, ali da mi ništa nije predstavljalo problem, grizla sam jako. Sama Švajcarska mi je bila čudna jer je tako uređena, ljudi su hladniji, nisam pričala njihov jezik tako da sam se družila sa Ruskinjama i Kubankama.

Kakva su tvoja iskustva sa radom u različitim klubovima u različitim zemljama? Da li postoji neka zemlja u kojoj si se posebno dobro uklopila?

Imam različita iskustva s obzirom na to da sam igrala u 10 različitih zemalja. Recimo Rumuni su me iznenadili, jer su bili bas profesionalni dok recimo u Austriji nisam imala tako lepo iskustvo. Sad kad se osvrnem mogu slobodno da kažem da sam se najbolje uklopila u Izraelu, jer mi je odgovarao taj stil života i njihov vajb.

Koliko je teško bilo uspostaviti nove prijateljske veze i odnose u novoj zemlji? Da li si imala neke specifične izazove?

Uspostavljanje prijateljskih veza jako zavisi u kojoj si zemlji i kakav je taj narod. U Nemačkoj je bilo izuzetno teško za mene da sklopim odnos sa nekim, prosto mi se energija nikako ne poklapa sa njihovom, i onda sam dosta vremena provodila sama. Ako ništa drugo, naučila sam da živim, funkcionišem i snalazim se apsolutno sama. U Izraelu i Španiji nije problem sprijateljiti se sa ljudima, otvoreni su za komunikaciju, veseli, temperamentni i nekako puni života. Definitivno najlepše dve zemlje za život.

Koji su ti ciljevi u karijeri u narednim godinama? Da li imaš neke specifične klubove ili zemlje u koje bi volela da odeš? Da li vidiš svoju budućnost u Srbiji ili u inostranstvu i zašto?

Igrala sam već dve sezone u zemljama na moru, jer se polako približava kraj moje karijere pa želim da je dokazao najlepše moguće. Ostala mi je želja da igram u Italiji ,ali dobro, sve ima svoje zašto i zato. Što se tiče života i neke druge karijere nakon ove sportske, definitivno bih krenula da se razvijam u Srbiji, znam da će mi biti teško da ne putujem dosta i da sam stacionirana na jednom mestu ali ko zna, možda uspem da namestim sebi da živim dve lokacije što bi mi najviše odgovaralo.

Koji su ti saveti koje bi dala mladim igračicama koje tek počinju da se bave odbojkom i sanjaju o karijeri kao što je tvoja?

Najbolji savet što mogu da im dam jeste da budu vredne, istrajne i da ne odustaju od svojih snova nikad. Budite hrabre i maštajte!

Kako bi savetovala druge ljude koji razmišljaju o tome da postanu cirkularni migranti? Da li bi imala neke savete ili preporuke za početak?

Preporuka je sigurno da se informišu pred put o načinu života i osobinama ljudi u zemlji u koju se sele, jer vi treba da se prilagodite, a ne oni. Morate pratiti njihov tempo, ali ne gubiti sebe. Svakako uzeti najbolje od njih i uživati u tome, a ono najgore pokušati “zanemariti”. Jako je izazovno i interesantno, a ujedno ume da bude usamljeno. Ko je avanturista svideće mu se taj način života, ima neku posebnu draž. Sad kad bih se vratila na početak svoje karijere, koliko god teško bilo nekad i naporno ja bih opet sve isto izabrala, jer ovo iskustvo koje nosim sa sobom je najveće bogatstvo koje posedujem.

________________________________________________

Projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije!” sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Centar za evropske politike – CEP. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije.

Photo: Volleybox