Trampov poklič „zaustavite prebrojavanje“ – legitimizacija zapadnobalkanskih populista?

Rezultati predsedničkih izbora u SAD su poznati već gotovo mesec dana – pobedio je Džo Bajden. Ipak, izborna groznica još uvek nije završena, posebno jer odlazeći predsednik Donald Tramp i dalje nastavlja sa osporavanjem izbornih rezultata. Za one koji prate američku politiku ovo nije previše iznenađujuće, posebno jer je Tramp tokom protekle godine više puta odbijao da se unapred obaveže na mirnu predaju vlasti ako izgubi na izborima. Činjenica da Tramp sada aktivno radi na širenju dezinformacija, radi stvaranja nepoverenja u američki izborni proces i radi opstanka na vlasti, stvara opasan presedan – ne samo zato što građani iz raznih delova sveta to posmatraju, već zato to što čine i populisti sa Zapadnog Balkana. To je veoma zabrinjavajuće, s obzirom na to da region već uveliko pati od usporenog procesa evropskih integracija.

Mirna primopredaja vlasti jedan je od preduslova za opstanak demokratije; u slučajevima kada je taj vid tranzicije nepostojeći, radi se samo o kompetitivnom autoritarizmu. Iako se Tramp trudi da ostane u Beloj kući, jasno je da on neće imati drugog izbora nego da je napusti u januaru 2020. godine, imajući u vidu da su SAD poznate po svojim dugotrajnim, snažnim i stabilnim institucijama koje će garantovati sprovođenje pravila i procedura. Šta će se, međutim, dogoditi ako populisti sa Zapadnog Balkana odluče da slede Trampov pristup izborima? Zamislite scenario u kome opozicija uspeva da pobedi na izborima protiv režima jednog čoveka, uprkos svim otežavajućim okolnostima – šta će sprečiti one na vlasti da iznesu iste tvrdnje kao i Tramp? U zemljama sa slabim pravilima ili još slabijim institucijama koje sprovode ta pravila, poput zemalja Zapadnog Balkana, odbijanje mirne tranzicije vlasti moglo bi imati katastrofalne posledice. To bi naštetilo njihovom putu ka EU, posebno jer stabilnost institucija koje garantuju demokratiju i vladavinu prava predstavlja ključni kriterijum za pristupanje, kako je to već istakao Evropski savet u Kopenhagenu 1993. godine. Iz tog razloga, prava opasnost Trampovog skandiranja „zaustavite prebrojavanje” tokom izborne noći, praćen njegovim postizbornim nizom tvitova i izjava u kojima se tvrdi da su izbori namešteni, leži u njegovoj moći da legitimiše isti obrazac ponašanja u drugim delovima sveta.

Dakle, značajno je istaći da takav scenario nije mogućnost samo u demokratski slabo razvijenim državama u Aziji ili Africi, već i u Evropi, čiji građani često uzimaju osnovne demokratske principe zdravo za gotovo. S tim u vezi, Evropa ima svoj set populista – Viktora Orbana u EU, a Aleksandra Vučića van EU. Zajednički imenitelj ovih lidera je snažna podrška naroda koju uživaju i nedostatak naglaska na vladavini prava. Zapravo, od 2020. godine, države koje ovi lideri vode, Mađarska i Srbija, Fridom Haus (Freedom House) smatra „hibridnim režimima“. Kako promena vlasti nije ništa drugo do bajka u ovim zemljama u dogledno vreme, lokalne prodemokratske snage i civilno društvo, ali i države članice EU i institucije EU, moraju više nego ikad raditi na ponovnom naglašavanju značaja ideje mirne tranzicije vlasti. Jer kada za to dođe vreme, ove države regiona neće moći da priušte post-izborno ponašanje nalik Trampovom. Ne samo da bi to zatrovalo javni diskurs, kao što je to bilo u SAD-u, već bi ugrozilo mogućnost promene vlasti uopšte. Koristeći taktiku nalik Trampu, lideri u regionu bi mogli da delegitimišu opoziciju do te mere da bi to sprečilo mirnu tranziciju vlasti i omogućilo nove izbore. Ovo nije samo zamišljeni najgori scenario, već realnost, posebno s obzirom na to da se Srbija i druge države regiona već smatraju zemljama koje pokazuju „jasne elemente zarobljene države“, kao što je ukazala Evropska komisija 2018. godine. Na taj način, što više lideri Zapadnog Balkana nastave da zarobljavaju svoje države, to će biti manje šanse ovih država za članstvo u EU.

U stvari, već 16. novembra 2020. godine, Milorad Dodik, srpski predstavnik u trojnom predsedništvu Bosne i Hercegovine, pokušao je da oponaša Trampovo postizborno ponašanje kako bi to iskoristio u svoju korist. Nakon što je Dodikova stranka izgubila u Banjaluci, glavnom gradu entiteta Republike Srpske, Dodik je počeo da preti kako će raditi na zaustavljanju svih investicija i subvencija gradu, kao način da „ne oprosti“ onim građanima koji su mu okrenuli leđa, dodajući pritom da „počinjemo da učimo malo i od Amerikanaca“ – čime se direktno referisao na postizborna dešavanja u SAD-u. Ovo je jasan primer kako ponašanje nalik Trampovom može imati štetan efekat na region i tako oštetiti njegovu EU perspektivu. S tim u vezi, Dodik je čak odbio, poput ostalih populističkih lidera kao što su ruski predsednik Vladimir Putin ili kineski predsednik Si Đinping, da uputi čestitku novoizabranom predsedniku Džo Bajdenu jer je, kao i Tramp, doveo u pitanje rezultate američkih izbora. Time je Dodik otvoreno ukazao da se drži Trampove izborne taktike i da odobrava njegovo postizborno ponašanje. Ovo je samo jedan skorašnji primer i još takvih se može očekivati u budućnosti. Kako je EU igrač sa značajnim političkim i ekonomskim kapitalom na Zapadnom Balkanu, trebalo bi jasno da izjavi da neće tolerisati bilo kakvo izborno taktiziranje poput Trampa kod lidera Zapadnog Balkana, istovremeno jasno potvrđujući da će razvoj vladavine prava i dalje ostati od suštinske važnosti za dalji napredak ka EU.