„Sa velikom moći dolazi i velika odgovornost”

Izraz u ovom naslovu poznat je i pod nazivom „princip Pitera Parkera“ i predstavlja izreku koja je popularizovana u strip serijalu o Spajdermenu. Imajući to u vidu, na koji način je povezano sa Srbijom i EU? Pa, čini se da je Donald Tusk – bivši predsednik Evropskog saveta i sadašnji šef Evropske narodne partije (EPP) – tu mudru izreku (ili bar nešto blisko njoj) pozajmio prilikom čestitanja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kontekstu nedavno održanih parlamentarnih izbora u Srbiji. Naime, rekavši da je izborni rezultat dokaz poverenja građana i Vučićeve efektivnosti, dodao je da „što je veća moć, to je veća odgovornost.“

Zanimljivo je da je ova čestitka upućena pojedincu (tj. Vučiću) koji je lično vodio izbornu kampanju iako je već zauzimao položaj šefa države. To, međutim, nije bio slučajni ispad. Još pre održavanja izbora, Tusk je poželeo sreću svom „prijatelju“ (kako je jednom prilikom opisao Vučića) na sledeći način:

Imajući u vidu da je Tusk jedan od najvećih kritičara Viktora Orbana, čija je zemlja napustila kategoriju demokratija prema poslednjem izveštaju Freedom House-a, razočaravajuće je videti da on snažno podržava rukovodstvo u Srbiji koje koristi iste taktike kao Orban. Radeći to, Tusk je uneo konfuziju među srpskom ekspertskom zajednicom koja sopstvenim očima može videti demokratsko nazadovanje. Slično se osećaju i oni pripadnici civilnog društva koji su suočeni sa sve brojnijim verbalnim napadima, uznemiravanjem na društvenim mrežama i pretnjama fizičkim nasiljem.

Pored toga, Tuskova neumerena čestitka aktuelnom srpskom režimu dovodi u pitanje samo jedinstvo EU, posebno nakon što je Grupa socijalista i demokrata (S&D) u Evropskom parlamentu zauzela dijametralno suprotan pristup, tvrdeći da izborni rezultati u Srbiji predstavljaju „ruganje demokratiji“ i stoga je (uspešno) pozvala države članice EU da sa Srbijom ne otvaraju dalja pregovaračka poglavlja.

Imajući u vidu citat iz naslova ovog bloga, potrebno je izdvojiti nekoliko reči o načinu na koji je zamišljena raspodela moći u Srbiji. S obzirom da Srbija ima proporcionalni izborni sistem, iz kojeg obično proističe višestranački partijski sistem koji iziskuje pravljenje koalicija nakon izbora, to što se sada sva vlast nalazi pod okriljem jedne partije predstavlja grešku u sistemu. U tom smislu, činjenica da je jedna stranka zauzela tri četvrtine mandata u Skupštini na poslednjim izborima bio je snažan (i jedini potreban) pokazatelj da sa sistemom u Srbiji nešto nije u redu. Čak i ako bi u Srbiji bio uspostavljen većinski izborni sistem koji bi kreirao dvopartijski sistem koji obično proizvodi jednopartijske vlade (kao na primer u Ujedinjenom Kraljevstvu), sistem bi se i dalje smatrao disfunkcionalnim ako bi jedna stranka imala toliku većinu pomoću koje bi mogla sama da menja Ustav. Uz to, činjenica da je Srbija polupredsednički sistem, sa dvoglavom egzekutivom (izabrani predsednik i Vlada na čelu sa premijerom), vlast nikada nije bila namenjena da bude u rukama jednog čoveka.

Pošto Tusk vodi najveću porodicu političkih partija u Evropi, kojoj vladajuća stranka iz Srbije pripada kao pridruženi član, bilo je pokušaja da se opravda njegova odluka da bude prisniji sa predsednikom Srbije, ukazujući na nužnost takvog delovanja s obzirom na političku funkciju koju on vrši. Ipak, reči nose težinu, a nakon što ih izusti jedna od najuticajnijih osoba u EU, one u praksi stvaraju posledice. Zbog toga, stranačka saradnja ne bi trebalo da bude razlog zbog kojeg će se opravdavati inverzija istine i činjenica, pogotovo imajući u vidu da u srpskom društvu vlada velika polarizovanost.

Uz to, postoje već predikcije da ova Skupština neće potrajati ni ceo mandat zbog činjenice da ne postoji kredibilna opozicija u njoj koja bi mogla da pruži legitimitet njenom radu. Imajući u vidu da je Srbija postala „hibridni režim“ prema poslednjem izveštaju Freedom House-a, dok izveštaji Evropske komisije upozoravaju da Srbija pokazuje „jasne elemente zarobljene države“, ima smisla upozoriti lidere EU da opreznije i uravnoteženije pristupe pitanjima u Srbiji, čak i kada su u pitanju čestitke namenjene partijskim saradnicima.

Blog ćemo završiti upozoravajućim citatom iz gorepomenutog serijala Spajdermen: „Neki pauci menjaju boje kako bi se stopili sa svojim okruženjem. To je odbrambeni mehanizam.” EU ne bi trebalo da menja svoje boje. Uvek treba da se ponosi svojom plavom i žutom bojom, za koje bi se moglo reći da označavaju „vrednosti“ i „slobodu“. Dok ono što ove boje predstavljaju bledi u Srbiji, EU je potrebnija više nego ikad, da iskreno ukaže na probleme u sistemu i da pruži putokaz kako bi se Srbija vratila na put ka konsolidaciji demokratije i ostvarivanju članstva u EU.