„Geopolitička“ Evropska komisija – o čemu je reč?

Nominovana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je predstavila svoj novi tim, što je ekspertska javnost ispratila sa velikim iščekivanjem. Uprkos upitnim izborima pojedinih komesara, sveukupni predlog za sledeći Kolegijum komesara uglavnom je pozitivno ocenjen. Ipak, ostaje nedorečeno zašto je ova Evropska komisija označena kao „geopolitička.“ Shodno tome, ovaj blog ima za cilj da odgovori o čemu je tu reč.

„Geopolitika“ je pojam koji su izvorno skovali stručnjaci za međunarodne odnose i kao takav predstavlja pristup proučavanju savremenih međunarodnih odnosa stavljanjem posebnog naglaska na geografski faktor. Kako se koncept razvijao, vremenom je percepcija geopolitike prelazila puka razmatranja geografskih granica i počela da obuhvata ekonomske, političke, vojne, kulturne i tehnološke aspekte koji su uslovljeni geografijom. Jednostavno rečeno, termin geopolitika se najčešće koristi kako bi se objasnilo ponašanje država u odnosu na njihov geografski položaj. Kako se ovaj pojam sada sve više koristi u kontekstu EU (nadnacionalni, sui generis entitet), izgleda da se EU postepeno poistovećuje sa karakteristikama koje se obično pripisuju nacionalnim državama. Drugim rečima, povezivanje geopolitike i EU znači da nisu države te koje isključivo oblikuju političke događaje. Kako tradicionalni saveznici (na primer, SAD) sve više okreću leđa Evropskoj uniji, novi akteri poput Kine jačaju, a države poput Rusije uzdrmavaju globalni poredak, trenutak u kojem se formira „geopolitička Komisija” ne bi trebalo da bude iznenađujući.

Kako bismo došli do odgovora na pitanje kako će se termin geopolitika vezati za rad sledeće Komisije, potrebno je sagledati ključne elemente koji se nalaze u dokumentima poput „Političke smernice za narednu Komisiju“, „Glavna načela radnih metoda“ i „Izjave o misiji“ koje je gđa fon der Lejen uputila nominovanim komesarima. Naime, analiza ovih dokumenata pokazuje sledeće tri stvari: (1) Evropska komisija će usmeriti veću pažnju na spoljno delovanje, (2) pozicija Visokog predstavnika Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku će dobiti dodatnu važnost i (3) uticaj spoljnih aktera na Zapadnom Balkanu će biti pažljivije nadgledan tokom narednih pet godina. Svaka od ovih tačaka se detaljnije objašnjava u nastavku.

1. Evropska komisija će usmeriti veću pažnju na spoljno delovanje

Spoljna i bezbednosna politika se tradicionalno nalazila u domenu država članica. Na nivou EU, države članice sarađuju i postižu jednoglasne odluke u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP). Ipak, kako ZSBP tek treba da postane komunitarizovana, praktični uticaj Evropske komisije u ovoj oblasti je do sada bio prilično ograničen. Da bi pokazala da su predložene politike Komisije osetljive na geopolitičke događaje koji se odigravaju na spoljnom planu, nominovana predsednica Komisije je obećala da će Kolegijum sistematično raspravljati i odlučivati o spoljnim aktivnostima Unije. U tom smislu, ona se takođe obavezala da će sve službe Komisije i kabineti pripremati spoljne aspekte sastanaka Kolegijuma na nedeljnoj osnovi. Pored toga, naglasila je potrebu da se ojača odbrambena politika EU, uvođenjem novog Generalnog direktorata za odbrambenu industriju i svemir, kao i zagovaranjem jačanja Evropskog fonda za odbranu. Takva obećanja i institucionalne promene unutar Komisije znače da gđa fon der Lejen unutrašnju i spoljnu politiku doživljava kao „dve strane iste medalje“ – gledište koje bi trebalo očekivati od nekoga ko je prethodno radio kao ministar odbrane.

2. Pozicija Visokog predstavnika će dobiti dodatnu važnost.

Uvidevši da spoljno delovanje Unije mora postati biti koherentnije i strateški usaglašenije, gđa fon der Lejen je odlučila da ojača poziciju Visokog predstavnika, barem unutar Komisije, bez promene ugovora. U skladu sa najavljenim većim fokusom na spoljno delovanje (u cilju boljeg usklađivanja unutrašnjih i spoljnih aspekata rada Komisije), gđa fon der Lejen je odlučila da formira novo kolegijalno pripremno telo pod nazivom „Grupa za spoljnu koordinaciju“ (EXCO). Budući da će ovim telom predsedavati Visoki predstavnik (zajedno sa diplomatskim savetnikom predsednice Komisije), ovo će dovesti i do stvaranja još bliže saradnje između Komisije i Evropske službe za spoljne poslove. Uz to, Visoki predstavnik će predsedavati i jednim od šest sveobuhvatnih „Grupa komesara“ (Commissioners Groups), pod nazivom „Snažnija Evropa u svetu.“ Kao predsedavajući ove grupe, Visoki predstavnik će nadgledati rad projektnih grupa koje će imati posebne zadatke (Commissioners Project Groups) i grupa koje će okupljati sve relevantne službe Komisije (Interservices Groups). Shodno ovim promenama, a u okviru vizije gđe fon der Lejen o ulozi Komisije u odnosu na spoljno delovanje EU, očekuje se da će Visoki predstavnik imati još istaknutiju ulogu.

3. Uticaj spoljnih aktera na Zapadnom Balkanu će biti pažljivije nadgledan.

Čitajući „Izjavu o misiji“ koju je nominovana predsednica Komisije uputila Laslu Tročanjiju (kandidat za komesara za susedstvo i proširenje), uočava se da je značajan uticaj trećih aktera na Zapadni Balkan jedan od ključnih razloga za pružanje veće pažnje politici proširenja. Iako se spoljni akteri nikada posebno ne imenuju, jasno je da se ovo upozorenje odnosi prvenstveno na delovanje Rusije (tradicionalnog suparnika EU u regionu) i Kine (koju je EU nedavno definisala kao „sistemskog rivala“). Što se tiče spoljnog delovanja, očekuje se da će komesar za susedstvo i proširenje nastaviti blisko da sarađuje sa Visokim predstavnikom, posebno zato što ga je nominovana predsednica imenovala da predstavlja Komisiju u Savetu za spoljne poslove (General Affairs Council).

Sve u svemu, iako gđa fon der Lejen nije eksplicitno naznačila šta podrazumeva pod pojmom „Geopolitička komisija,“ tragovi koje je ostavila su dovoljni da se izvuče zaključak – Komisija će igrati veću ulogu u spoljnom delovanju EU. S obzirom da je Evropski savet jednoglasno odlučio da nominuje gđu fon der Lejen na mesto predsednice Komisije, to nam govori da ovaj razvoj događaja ima podršku svih država članica EU. Ako je to slučaj, nova Komisija će pokušati da ostavi svoj trag, što bi potencijalno moglo da vodi ka daljoj komunitarizaciji spoljne i bezbednosne politike, kao i odbrambene politike EU. Vreme će pokazati.

Photo credit: Pixabay/Caniceus