EU između geopolitičke nedođije i strateške autonomije (1/3)

SADRŽAJ:

1. Kako uvećati potencijal diplomatske moći?
2. Kako postati globalna ekonomska sila?
3. Uvid u energetsku budućnost Evrope
4. Posledice rata u Ukrajini – završne napomene

Čak i oni koji su pokušali da zanemare činjenicu da se svet kreće u drugačijem smeru tokom protekle decenije usled pomeranja geopolitičkih tektonskih ploča, sada moraju da se pomire sa tim. Ako govor Vladimira Putina u Minhenu 2007. godine, finansijski i ekonomski krah 2008. godine i uspon Kine kao najočiglednijeg geopolitičkog izazivača i potencijalne supersile za neke nisu bili dovoljno indikativni, poslednjih nekoliko godina donelo nam je još više komplikacija. Pandemija virusa COVID-19 i rekonstrukcija globalnih lanaca snabdevanja uslovljena razvojem geopolitičkih događaja, naglo povlačenje SAD iz Avganistana, rat u Ukrajini, regionalne snage, bilo sa zapada ili istoka, koje počinju da odbijaju svetski poredak kojim dominira samo nekoliko međunarodnih igrača… Čini se da više niko neće moći da ne radi ništa i mirno gleda kako iznad njegove glave lete geopolitičke strele između Vašingtona, Pekinga i Moskve, jer se, za razliku od hladnog rata, politika nesvrstanosti neće tolerisati.

S obzirom na geopolitička prestrojavanja u toku i ona koja će tek početi, Evropa će morati da iskopa stare udžbenike koje je davno napisala i podseti se pravila geopolitičke igre. Drugim rečima, EU bi mogla biti na ivici da završi kao geopolitički igrač drugorazrednog karaktera ako ne počne autonomno da pravi razumne strateške geopolitičke poteze. Očigledno, izbor reči, uključujući „strateški“ i „autonomno“, bio je nameran jer ovaj rad tvrdi da je koncept strateške autonomije odgovarajući početni okvir. Međutim, kako bi okvir dao rezultate, potrebno je izvršiti još neke komplementarne političke i geopolitičke promene. Neophodan je pristup koji je supstantivniji od pukog navođenja oblasti javnih politika i isticanja da je potrebno povećati kapacitete EU u svakoj od njih. Neophodan je pristup koji percipira moć dalje od hardware-type kvantitativnih indikatora u skladu sa geopolitičkim potrebama i ambicijama koje EU ima ili bi trebalo da ima.[1] Da bismo odgovorili na postavljeni problem, ovaj prvi deo serije blogova razmotriće rat u Ukrajini i povezane izazove koji testiraju diplomatsku moći i uticaj EU, njenu ekonomsku otpornost i energetsku (ne)zavisnost.

Kako uvećati potencijal diplomatske moći?

Rat u Ukrajini je treći asimetrični šok koji je EU doživela u poslednje dve decenije nakon krize evrozone i pandemije virusa COVID-19. Njegove posledice pokazale su da EU treba da uloži još dosta truda u uvećanje svog diplomatskog uticaja, jačanje evropske ekonomske otpornost i smanjenje energetske zavisnosti. Najznačajniji diplomatski pokušaj da se izbegne trenutni sukob bio je onaj „Normandijske četvorke“ sa francusko-nemačkom osovinom EU na posredničkoj strani. Cilj sporazuma bio je da se zaustavi oružani sukob u istočnoj Ukrajini 2014. godine. Nažalost, ni mirovni sporazumi iz Minska i Minska II nisu dali nikakve rezultate. Iako se sukob sveo na ograničeni rovovski rat na duže vreme, i verovatno spasao mnoge živote, ipak je bilo očigledno da su dve sukobljene strane priželjkivale dijametralno suprotne ishode i da su sporazumi ostavljali isuviše prostora obema stranama da zagovaraju suprotstavljena tumačenja koja im donose veću korist.[2]

Evropa nije mogla da dopusti suzdržanost jer je u pitanju bio sukob u njenom „dvorištu“. Ipak, neuspesi sporazuma iz Minska i Minska II naneli su štetu diplomatskom ugledu EU. Makronove izjave iz februara 2022. o pravim Putinovim strateškim ambicijama [3] svedoče o tome da Evropa nije pogrešno protumačila niti umanjivala značaj sukoba za koji se dobrovoljno prijavila da rešava. Međutim, u tom slučaju ostaje pitanje – ako su Evropljani prepoznali da ukrajinska kriza implicitno uključuje mnogo više od pitanja same Ukrajine, zašto nisu iskoristili svoje posredničke kapacitete i krenuli odmah sa sveobuhvatnijim strateškim planom koji bi mogao da se pozabavi suštinskim pitanjima koja su i dovela do ovog konkretnog ćorsokaka – sukob između ruskog i zapadnog pogleda na svet oko celokupne bezbednosne arhitekture Evrope.[4] Umesto toga, EU se odlučila za posredničke napore u okviru vrlo uskog okvira koji nude sporazumi iz Minska, a koji će se očigledno pokazati uzaludnim s obzirom na njihovu reduktivnu prirodu „instrumenata za prekid vatre“. Dakle, ukoliko EU želi da se (ponovno) nametne kao diplomatska sila mora preciznije predviđati uspeh svojih diplomatskih inicijativa i početi da razmišlja o tome kako da prevaziđe pristup koji se često svodi na „izražavanje zabrinutosti“, između ostalog tako što će donositi bolje procene upotrebe svih sredstava koja su joj na raspolaganju, uključujući i mehanizme tvrde moći u spoljnoj politici.

Kako postati globalna ekonomska sila?

Kontrola EU nad materijalnim, institucionalnim i idejnim strukturama u trećim zemljama i moć nad njima^[5] proizilazi uglavnom iz njenih kapaciteta ekonomske moći neraskidivo povezanih sa navodnom ekonomskom otpornošću koja se našla na udaru kritika nakon što je počeo rat u Ukrajini. Nakon osmog paketa sankcija Rusiji, Evropska centralna banka^[6], koja je dugo bila optimističnija od većine kolega iz privatnog sektora, prognozirala je nagli pad BDP-a evrozone u poslednjem kvartalu ove godine i prvom kvartalu sledeće godine. S&P globalni indeks menadžera nabavke (PMI) u proizvodnom sektoru u evrozoni pao je na 48.4 u septembru sa 49.6 u avgustu^[7], signalizirajući dalje pogoršanje uslova poslovanja za proizvođače robe. Štaviše, mnogi analitičari pripisuju pad evra očekivanjima o brzom povećanju kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi u cilju borbe protiv inflacije koja je skoro na 40-godišnjem maksimumu. Dojče banka predviđa smanjenje vrednosti eura na 0.95-0.97 dolara^[8], što bi se poklopilo sa ekstremnim vrednostima deviznih kurseva od kraja Breton Vudsa 1971 godine. Pad evra otežava problem inflacije zbog uvezene inflacije. Naime, oko polovine uvezene robe u evrozoni fakturiše se u dolarima (više evra je potrebno za plaćanje uvozne robe), a nešto manje od 40 odsto u evrima.^[9] Da ne pominjemo prvi trgovinski deficit Nemačke još od vremena pre raspada Čehoslovačke i Jugoslavije, a koja je jedinstvena izvozno orijentisana ekonomija u celoj Evropi. Rat u Ukrajini je tako preokrenuo evropsku ekonomiju sa ekonomskim odjekom koji se osetio širom sveta i otkrio značajan prostor za poboljšanje ekonomske otpornosti EU.

Potresena pandemijom i Bregzitom, trenutnim cenama energije, a posebno poremećenim trgovinskim odnosima nakon rata u Ukrajini, EU bi mogla biti na ivici „hamiltonovskog trenutka“ da nastavi dublju fiskalnu integraciju kako bi povećala ekonomsku otpornost. Danas su obveznice Trezora Sjedinjenih Američkih Država najlikvidnije finansijsko tržište na svetu, što dovodi do situacije u kojoj su američki ekonomski konkurenti spremni da održe svoj dug, istovremeno na taj način održavajući dolar kao globalnu rezervnu valutu i čuvajući američku finansijsku hegemoniju. Stvaranje sopstvenog federalnog trezora je jedina opcija za EU da osnaži svoju zajedničku valutu i ravnopravno uđe u ring sa ekonomskim igračima teške kategorije. Fiskalna integracija, ili drugim rečima, uzajamna zaduživanja i pokretanje svojevrsnih evroobveznica, omogućili bi veću sigurnost i dodatnu podršku vladama država članica EU u njihovoj potrebi za zaduživanjem. Istovremeno, to bi povećalo fondove kapitala koji se može investirati i, posebno, udeo evra u globalnim deviznim rezervama. Uporedimo tržište javnog duga EU sa tržištem trezora SAD u odnosu na BDP.

Tu Evropa zaostaje[1], što znači da Evropskoj uniji ne preostaju adekvatna sredstva za ulaganje u javna dobra, uključujući odbranu i bezbednost, a njene države članice ostaju bez sigurnosne mreže u smislu raspoloživih resursa u slučajevima recesije i kriza. Sećate li se Grčke 2009? Sve u svemu, evropski kreatori javnih politika bi trebalo da što pre daju zamah dubljoj fiskalnoj integraciji i nastave sa malim koracima koje su preduzeli sa fiskalnim olakšicama Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF). Na taj način moguće je rešavanje nedostataka u pogledu ekonomske otpornosti koji su postali vidljivi zahvaljujući globalnim poremećajima u trgovini i investicijama nakon početka rata u Ukrajini.

Uvid u energetsku budućnost Evrope

Trenutne cene gasa i struje porasle su četiri ili čak pet puta, u poređenju sa uobičajenim stopama, ugrožavajući održivost privrede EU u celini i dovodeći u opasnost opstanak kompanija koje predstavljaju okosnicu EU lanaca vrednosti (value chain). Kako trenutno ne postoji brza alternativa ruskom gasu osim smanjenja potražnje, veći ulazni troškovi u dužem vremenskom roku će učiniti evropsku robu manje konkurentnom od severnoameričkih ili azijskih ekvivalenata. Dakle, postoji rizik da globalni lanci snabdevanja počnu sa preorijentacijom, krećući se ka neevropskim izvorima. Od avgusta meseca industrijska proizvodnja nije počela da opada, ali je primetno da se šok širi kroz privredu u vidu nižeg nivoa narudžbina, urušavanja poslovnog i poverenja potrošača i smanjenje obima maloprodaje,[2] a da ne spominjemo inflatorne šokove zbog kojih su najviše trpeli krajnji korisnici. Evropska konfederacija sindikata (ETUC) saopštila je da su plate prilagođene inflaciji ove godine pale u svakoj zemlji članici EU za čak 9%. Energetska kriza zadire duboko u tkivo evropskog društva.

Različiti akteri predlažu različite pristupe za ublažavanje energetske krize i potrebno je napraviti neugodne kompromise. Plan smanjenja potražnje[1] je bio dobar početak. Ipak, dalji napor u tom pravcu može poslužiti samo kao dodatak stvarnom rešenju – na šta je upozorila čak i Monika Zigri, šefica jedinice direktorata za energetiku Evropske komisije.[2] Deo „stvarnog“ rešenja mogao bi da leži u električnoj energiji koja dolazi iz obnovljivih izvora. Međutim, EU mora osigurati da se deo viška prihoda sektora obnovljivih izvora energije preraspodeli potrošačima i zanemari očekivana upozorenja predstavnika industrije o „povratnom efektu“ ograničenja profita EU. Što se tiče drugog dela rešenja, Platforma EU za kupovinu energije[3] predstavlja odlično rešenje koje treba sprovesti bez odlaganja. Za razliku od ograničenja cena, za koje se čini da nikada ne postižu pravu ravnotežu i mogu da izazovu potpuni prekid lanaca snabdevanja energijom, Platforma bi omogućila EU da zadrži reputaciju tržišnog igrača i značajno poveća svoju pregovaračku moć kroz ujedinjenu potražnju i uspešniju koordinaciju. Konačno, potencijal hidrogenskog goriva kao zelene alternative treba dalje istraživati. Čini se da EU ide u dobrom pravcu u pogledu većine ovde predloženih mera, ali treba da ubrza proces donošenja odluka i konkretizuje svoje napore.

Posledice rata u Ukrajini – završne napomene

Rat u Ukrajini razotkrio je i dodatno naglasio slabosti Evrope u nekoliko oblasti, uglavnom u onima koje se odnose na geopolitičke i ekonomske klastere strateške autonomije, i obelodanio potrebu za odgovarajućom ravnotežom između diplomatskih instrumenata i instrumenata „tvrde moći“, dublje fiskalne integracije i energetske autarkije. Međutim, kretanje ovim putem je u teoriji mnogo lakše nego u praksi. Ipak, čini se da politička volja postoji kada se pogledaju zaključci Versajske deklaracije Evropskog saveta od 11. marta 2022. godine[4], ali da bi se postigao taj krajnji cilj i sledila gore opisana putanja, zemlje članice EU moraju da prekinu svoju stratešku kakofoniju i postati efikasnije u potrazi za strateškom autonomijom EU. U suprotnom, globalna previranja bi mogla gurnuti EU u geopolitičko zaleđe.

Sledeća dva dela ove serije blogova će istražiti partnerstvo sa SAD i proučiti odnose sa drugim geopolitičkim konkurentima u kontekstu mogućnosti postizanja dublje strateške autonomije Evropske unije.

[1] Videti više na: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/ip_22_4608

[2] Videti više na: https://www.spglobal.com/commodityinsights/en/market-insights/latest-news/natural-gas/092122-gas-demand-reduction-key-for-upcoming-winter-but-situation-manageable-ec

[3] Videti više na: https://energy.ec.europa.eu/topics/energy-security/eu-energy-platform_en

[4] Vdeti više na: 20220311-versailles-declaration-en.pdf (europa.eu)

[1] George Calhoun, ‘Europe’s Hamiltonian Moment – What Is It Really?’, Forbes, pristupljeno 16. novembra 2022., https://www.forbes.com/sites/georgecalhoun/2020/05/26/europes-hamiltonian-moment–what-is-it-really/

[2] Zsolt Darvas et al., ‘How European Union Energy Policies Could Mitigate the Coming Recession’, Bruegel | The Brussels-based economic think tank, pristupljeno 16. novembra 2022., https://www.bruegel.org/blog-post/how-european-union-energy-policies-could-mitigate-coming-recession-0.

[1] Videti više na: https://carnegieeurope.eu/2021/03/08/eu-s-strategic-autonomy-trap-pub-83955

[2] Allan Duncan, The Minsk Conundrum: Western Policy and Russia’s War in Eastern Ukraine’, Chatham House, 22 May 2020, https://www.chathamhouse.org/sites/default/files/2020-05-22-minsk-conundrum-allan.pdf

[3]„Macron Vows “de-Escalation,” but Hints at Concessions to Putin’, POLITICO, 6 February 2022, https://www.politico.eu/article/emmanuel-macron-vows-for-de-escalation-and-dialogue-ahead-of-russian-trip-putin-ukraine/

[4] Eugene Chausovsky, ‘Why Mediation Around Ukraine Keeps Failing’, Foreign Policy (blog), pristupljeno 7. novembra 2022., https://foreignpolicy.com/2022/02/10/mediation-ukraine-russia-2014-war-west/.

[5] Za pojašnjenje videti više o pojmu transnacionalne moći nad (TNPO).

[6] Videti više na: ECB staff macroeconomic projections for the euro area, September 2022 (europa.eu).

[7] Videti više na: https://www.pmi.spglobal.com/Public/Home/PressRelease/7f7c7616023b42029707537a14443b78

[8] Elliot Smith, „Euro Continues to Slide toward Dollar Parity — and Could Fall Even Further”, CNBC, pristupljeno 17. novembra 2022., https://www.cnbc.com/2022/07/07/euro-continues-to-slide-toward-dollar-parity-and-could-fall-even-further.html

[9] Videti više na: https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php?title=International_trade_in_goods_by_invoicing_currency.