Srbija i civilne misije Evropske unije

Uloga civila u mirovnim misijama izgradnje mira i održavanja mira naročito je značajna u savremenoj bezbednosnoj arhitekturi sveta, a kao jedan od vodećih aktera na ovom polju izdvaja se Evropska unija.

EU je u svojoj Globalnoj strategiji za spoljnu i bezbednosnu politiku iz 2016. godine i u okviru sopstvene promocije kao globalnog aktera izrazila spremnost da ulaže dalje napore u pravcu razvijanja civilnih misija, tom prilikom ih nazvavši zaštitnim znakom Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP). Zapravo, njene misije civilnog karaktera skoro dvostruko prednjače po svojoj zastupljenosti u odnosu na one vojnog karaktera. Uprkos njihovom značaju, Srbija, kao država kandidat za članstvo, tek treba da uzme učešće u civilnim misijama, te stoga mora da usmeri više pažnje ka jačanju sopstvenih kapaciteta i razvijanju institucionalnih okvira za angažman u istim.

Imajući takav kontekst u vidu, cilj Pogleda jeste da ispita perspektive za bližom saradnjom trećih država sa Unijom kada je reč o civilnim misijama i ukaže na neiskorišćeni potencijal Srbije u kontekstu pristupnih pregovora i Poglavlja 31. Istovremeno, Pogled daje kritički osvrt na postojeći zakonodavni okvir u Srbiji, i sa tim u vezi analizira najnoviju inicijativu izrade zakona koji bi u budućnosti trebalo da reguliše datu tematiku. Na kraju, Pogled ima za cilj da pruži dalje smernice za unapređenje Nacrta zakona o učešću civila u mirovnim misijama, i za iskorišćavanje svih potencijala Srbije za uključivanja u civilne misije Evropske unije.