Predstavljena studija: „Kvalitetnom politikom zadržavanja kadrova do održive integracije Srbije u EU“

Centar za evropske politike je, uz podršku projekta „Podrška pregovorima sa Evropskom unijom u Srbiji“, koji sprovodi Vlada Savezne Republike Nemačke, preko Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit – (GIZ )GmbH, organizovao panel-diskusiju na temu: Imamo li kadrove za Evropu? Značaj državnih službenika u procesu evropskih integracija.

Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a je predstavila je novo istraživanje i studiju Kvalitetnom politikom zadržavanja kadrova do održive integracije Srbije u Evropsku uniju. Studija je proistekla iz sveobuhvatnog i metodološki robusnog istraživanja kao odgovor na identifikovani problem rastućeg odliva državnih službenika zaposlenih u jedinicama nadležnim za poslove evropskih integracija i upravljanje fondovima EU i razvojne pomoći.  Istraživanje je obuhvatilo stavove preko 240 državnih službenika koji rade na poslovima evropskih integracija, uključujući upravljanje fondovima EU i međunarodne pomoći.  O ovoj temi raspravljali su i prof. dr Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Holger Šreder, šef Sektora za saradnju Delegacije EU u Republici Srbiji, Jelena Stojović, državni sekretar u Ministarstvu finansija Republike Srbije, Jurgen Šmid, predstavnik Ambasade SR Nemačke. Diskusija je moderirana od strane dr Andrej Horvata, vođe GIZ projekta „Podrška pregovorima sa EU”, koji je naglasio da se nada da će tema odliva kadrova dobiti na političkom značaju u narednom periodu i istakao da je vlada SR Nemačke prepoznala ovaj problem i podržala studiju.  Studiju je podržala i Vlada Švajcarske preko Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU).

„Ako država lako pušta da joj ovi ljudi odlaze, država puno na njima i gubi, a samim tim i kasnije uvođenje novih ljudi u poslove jako puno košta. Postoji već svest u našim političkim i administrativnim krugovima da je ovo problem koji treba rešiti, ali nekako stalno rešenja izostaju,“ smatra Lazarević. Ona ističe da bi ova politika morala da bude sveobuhvatna i uključi kako i finansijske tako i druge mere zadržavanja kadrova kao što je brže napredovanje, fleksibilnije rukovođenje kadrovima, ravnomerna podela posla, itd.

Jelena Stojović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, istakla je da su sve zemlje u pretpristupnom periodu, na primer Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Slovačka, Estonija i Poljska, kao prvo merilo zadržavanja kadrova povećale plate. Učesnici i učesnice panel-diskusije su se složili da država mnogo više gubi kroz nedostatak ulaganja u ove ključne kadrove, nego što bi potrošila na finansijske mere za njihovo zadržavanje.

Prof. dr Tanja Miščević je naglasila da je zadržavanje kadrova jedan od najvećih izazova kako u procesu reforme državne uprave, tako i u procesu evropskih integracija.

„Ovde je problem što se radi o ljudima koji obavljaju neke od najsloženijih i najzahtevnijih poslova u procesu pristupanja Srbije EU. Činjenica je da je kadrove koji se bave ovim poslovima jako teško formirati,” smatra Lazarević. Ona je naglasila da su plate primarni nivo nezadovoljstva, naime 80% državnih službenika na ovim poslovima nezadovoljno je svojom platom, te da rešavanje problema odliva mora uključiti finansijske mere. Ona ističe da su državni službenici koji obavljaju poslove u okviru EU integracija i IPA fondova zasigurno službenici koji najviše rade i da oni popravljaju negativan imidž koji u javnosti imaju državni službenici.