Konvent o ekonomskim merama za pomoć privredi

9. april 2020. – Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) danas je diskutovao o Programu ekonomskih mera Vlade Srbije za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa COVID-19.

Uoči objavljivanja konkretnih načina na koji će se Program ekonomskih mera primenjivati, članovi radnih grupa koje prate poglavlja 8 (Konkurencija), 16 (Oporezivanje) i 20 (Preduzetništvo i industrijska politika), među kojima su bili i predstavnici biznis sektora i ekonomski stručnjaci, danas su na onlajn sastanku razgovarali o merama koje su donele druge zemlje regiona i zemlje Evropske unije, kakav se efekat donetih mera očekuje, kao i  o tome kakve će posledice kriza ostaviti na ekonomiju i kada prođe period koji je određenim merama pokriven.

Analiza koju je uradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokazala je da su sve analizirane zemlje donele ekonomske mere, u zavisnosti od stepena pogođenosti pandemijom, kao i da se te mere mogu podeliti na mere poreske politike, direktne podsticaje privatnom sektoru, i mere za očuvanje likvidnosti. Mere koje je donela Srbija mogu se pronaći ovde, a Jelena Rančić, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u i koordinatorka Radne grupe NKEU za Poglavlje 16 (Oporezivanje), koja je predstavila istraživanje, istakla je kako se narednih dana očekuje preciziranje mera podzakonskim aktima u pogledu obuhvata, početka primene mera, poreskog perioda, načina podnošenja zahteva i postupanja Poreske uprave i ostalih imalaca javnih ovlašćenja, što je već urađeno velikom broju zemalja Evropske unije.

Članovi radnih grupa razgovarali su o nedoumicama i problemima u donetim merama, među kojima i nemogućnost onlajn apliciranja za konkurse i za državnu pomoć, fiksnom trošku poreza na imovinu koju privrednici imaju a za koji nisu predviđene olakšice, uticaju koji će kriza imati i nakon isteka tri meseca u kojima država male i srednje privrednike oslobađa plata i poreza na doprinose za radnike, kao i o tome da li su donete mere previše opšte, s obzirom da nisu svi sektori podjednako pogođeni (na primer, IT sektor i sektor hotelijerstva). Saradnik Centra za evropske politike, Marko Obradović, koordinator Radne grupe NKEU za poglavlja 4 (Sloboda kretanja kapitala) i 9 (Finansijske usluge) istakao je kako je cilj donetih mera očuvanje biznisa kako bi se oni mogli ponovo pokrenuti nakon završetka pandemije i kako u primeni donetih mera država treba da izbegava bespotreban upliv u privredu, iako mnogi privrednici u nekim svojim zahtevima to predlažu. Obradović je u nedavno objavljenom tekstu dao svoje predloge za smanjivanje efekata ekonomske krize izazvane ovom pandemijom.

Događaj je organizovan u okviru projekta Pripremi se za učešće, koji podržava Evropska unija, a koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i portal European Western Balkans. Cilj projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u odabranim radnim grupama Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (za poglavlja 1, 3, 6, 8, 16, 17, 20, 28 i 29), kao i u praćenju sprovođenja Programa ekonomskih reformi (ERP).