Advokatura – javna usluga ili služba pravne pomoći

11. decembar 2020. – Nadamo se da će Pregovaračko poglavlje 3 (Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga) biti među poglavljima koje će biti otvoreno u sledećem „paketu“, rečeno je na današnjoj sednici Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati pregovore sa EU u tom Pregovaračkom poglavlju.

„Značaj otvaranja tog poglavlja je pre svega u aktuelizaciji problema i pitanja koja su u njegovoj sadržini. Što se prepreka za otvaranje tiče, jedini ,kamen spoticanja’ je Zakon o uslugama,“ rekao je Dušan Protić, programski menadžer CEP-a za unutrašnje tržište i konkurentnost i koordinator ove Radne grupe.

Na sednici je predstavljen i diskusioni papir „Pravno uređenje advokature u svetlu prava EU o uslugama i slobodi poslovnog nastanjivanja“, koji se bavi upravo ovim problemom.

Katarina Grga, istraživačica u Centru za evropske politike (CEP) i koautorka ovog papira, istakla je kako je jedan od osnovih problema „problem dualizma“, odnosno, toga što je advokatura definisana kao služba pravne pomoći po propisima u Srbiji, dok je po propisima u EU definisana kao usluga.

„Srbija bi trebalo da zaobiđe poteškoće na koje može naići od momenta pristupanja EU, ukoliko to ne uradimo, možemo se naći u većem problemu, u kojem se našla Hrvatska svojevremeno“, navodi se u tekstu.

„U Srbiji status advokature je pre svega definisan Ustavom, ali i Zakonom o advokaturi“ rekla je Grga. „Advokatska komora Srbije, upravo to i navodi kao jedan od argumenata“ rekla je Grga.

Papir se nadalje bavi problemima neusklađenosti zakonskog okvira sa propisima EU, navodeći konkretne uslove koje okvir kod nas postavlja, kao i argumente Advokatske komore Srbije, sa jedne strane i državne uprave, sa druge.  

Neophodno je postići kompromis, smatra Grga, jer je moguće da  Evropska komisija u jednom trenutku zatraži i izmenu odredbe Ustava koja definiše advokaturu na pomenuti način.

Neki od argumenata koji se mogu naći protiv definisanja advokature kao usluge koje predstavnici ove delatnosti navode su, da bi se u tom smislu strana fizička lica mogla baviti advokaturom na teritoriji Srbije, bez boravišta, da ne bi plaćala članarinu Komori, te da ne bi bila podvrgnuta ograničenjima u reklamiranju koja važe za domaće advokate.

Ipak, „stav Evropskog suda pravde u slučaju Šiba je jasan – ugovor između klijenta i advokata je ugovor koji potpada pod režim tzv. potrošačkih ugovora – to znači da se u smislu prava i obaveza obe strane, one regulišu na način svojstven ovom pravnom institutu.“

Učesnici diskusije su saglasni da se pitanje advokature ne može „isključiti“ iz Pregovaračkog poglavlja 3, i da nijednoj zemlji to nije pošlo za rukom, imajući u vidu način funkcionisanja i mehanizme samog procesa.

„Zašto bi se advokati u Srbiji plašili konkurencije kao neke apstrakcije? Mogućnost pružanja usluge nekog advokata zemlje članice EU u Srbiji ne treba da nas zabrinjava, ako radimo na tome da budemo kvalitetniji u pružanju te iste usluge,“ rekao je Zoran Sretić, saradnik Centra za evropske politike.

Sednica je organizaovana u okviru projekta Pripremi se za učešće P2P, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna alijanska za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Centar savremene politike (CSP) preko portala European Western Balkans. Cilj projekta je da se omogući različitim segmentima civilnog društva da aktivno učestvuju u procesu pregovora sa EU, kako bi se proces u potpunosti otvorio prema građanima. Projektne aktivnosti usmerene su na odabrana ekonomska poglavlja i Program ekonomskih refrmi (ERP) kroz Nacionalni konvent o EU.