Ocena Akcionog plana za period 2021–2023. za sprovođenje Strategije o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021–2027.

Ovi stavovi su potkrepljeni podacima da je Globalni indeks konkurentnosti 2018–2019. svrstao Srbiju na 134. mesto od 137 rangiranih zemalja u kontekstu njene sposobnosti da zadrži talente ili spreči „odliv mozgova“, kao i utiskom da su mnogi sektori u Srbiji pogođeni trendom povećane emigracije kvalifikovanih radnika kao što su medicinske sestre, vozači autobusa i kamiona, i visokoobrazovanih stručnjaka različitih profila, pre svega lekari i inženjeri. Izvodi se zaključak da su bolji uslovi rada i perspektiva za razvoj karijere, koji se nude u razvijenim zemljama, posebno u EU, najjači motivacioni faktori emigracije.

Sa druge strane, iako ređe, mogu se čuti mišljenja da veliki deo migracione dijagnostike, kojom se barata u javnoj sferi, nije sasvim dobro protumačen. Ovakvo mišljenje temelji se na činjenici da je migraciona statistika veoma komplikovana i stavovima da se iskrivljeni delovi informacija te tako komplikovane i nepotpune migracione statistike preuzimaju i prevode u „opšte znanje“, što je kao rezultat dalo široko rasprostranjen stav da je jedan od najhitnijih problema sa kojima se suočavaju srpsko društvo i privreda masovno iseljavanje iz Srbije (a posebno egzodus „najboljih i najpametnijih“), te da je bilans iseljavanja iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju. Naime, nedavna analiza (Arandarenko, 2022) iznosi donekle drugačije stavove i argumente: (1) da je obrazovna struktura ljudi koji odlaze iz zemlje slična nivou obrazovanja domicilne populacije, (2) da iz Srbije u većem broju odlaze pojedinci s nižim obrazovanjem u odnosu na one visokovalifikovane, (3) da je narativ o odlivu mozgova predimenzioniran i (4) da u kontekstu komentarisanja migracione statistike treba uzeti u obzir i mogućnost da poreski i socijalni sistem u Srbiji poslednjih dvadeset godina nisu adekvatno tretirali niskokvalifikovanu i srednjekvalifikovanu radnu snagu, siromašne radnike, višedetne i velike porodice, kao i ljude u seoskim područjima, pokrećući time za Srbiju nepovoljan migracioni trend, upravo u ovim strukturama.

Primećuje se, takođe, da je taj dominantno alarmantni ton – da Srbiju napuštaju uglavnom mladi i obrazovani, da su oni koji odlaze bolje obrazovani i talentovaniji od onih koji ostaju, da Srbija ima najmanji kapacitet u svetu da zadrži talente i da većina – dve trećine ili više – studenata i mladih želi da napusti zemlju itd. (Svetska banka, 2019) – značajno je uticao na politiku Vlade prema migracijama pa je u 2019. godini prva verzija Strategije o ekonomskim migracijama bila skoro u potpunosti fokusirana na načine za sprečavanje „odliva mozgova“ i mere stimulisanja povratka. Znatno uravnoteženija verzija ovog dokumenta usvojena je kao finalna.