Proširenje EU na Zapadni Balkan u svetlu rata u Ukrajini: Paket proširenja za 2022. godinu

Beograd, 7. novembar 2022. – Danas je u Beogradu održan panel „Raspakivanje Paketa proširenja za 2022. godinu: Proširenje EU na Zapadni Blakna u svetlu rata u Ukrajini“, u organizaciji regionalne mreže Think for Europe Network – TEN. Panel je sproveden u saradnji sa Generalnim direktoratom Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju (DG NEAR). TEN i DG NEAR treći put za redom organizuju ovakvu vrstu događaja.

Ovog puta, učesnici na događaju su bili Maciej Popovski, vršilac dužnosti generalnog direktora za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije (DG NEAR), koji je predstavio izveštaj, nakon čega su svoje komentare  izneli predstavnici organizacija koje su članice TEN-a: Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike – CEP, Marko Sošić, istraživač u Institutu alternativa iz Podgorice, Arber Fetahu, naučni saradnik u Grupi za pravne i političke studije iz Prištine, Ardita Abazi Imeri, programski koordinator u Institutu za evropske politike – EPI iz Skoplja, Alban Dafa, istraživač u Institutu za demokratiju i posredovanje – IDM iz Tirane, kao i Haris Ćutahija iz Spoljnopolitičke inicijative BH  iz Sarajeva. Moderator panela bila je Korina Stratulat iz Centra za evropske politike – EPC u Briselu.

Maciej Popovski, vršilac dužnosti generalnog direktora za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije

„Ruska agresija je promenila bezbednosnu strukturu Evrope iz korena”, naglasio je Popovski. U pogledu zemalja Zapadnog Balkana, on je istakao da je odluka u okviru Paketa proširenja za 2022. godinu koja je izazvala najviše reakcija bila preporuka Komisije da Bosna i Hercegovina dobije status kandidata. Popovski je dodao da je u ovom Paketu proširenja fokus na osnovama „jak kao i uvek“, kao i da revidirana Metodologija proširenja dobro funkcioniše, ali da je, u određenim aspektima, treba dalje unaprediti, na primer u oblasti postepene integracije.

Bosna i Hercegovina: „Bosna i Hercegovina je pobednik ovog Paketa proširenja, ali, istini za volju, mi to ne zaslužujemo“, rekao je Ćutahija. On je dodao da funkcionalnost BiH podrivaju etničke podele. Takođe, kao još jedan problem naveo je nepostojanje sankcija za političare u BiH kada ne ispune zahtevane kriterijume, a svi postavljaju članstvo u EU kao cilj.

Severna Makedonija: Evropska komisija je održala prvu Međuvladinu konferenciju sa Severnom Makedonijom u julu 2022. godine, što je predstavljalo važan korak koji je oslikavao posvećenost Proširenju. Ipak, veliki deo sadržaja ovogodišnjeg Izveštaja je isti kao kod prošlogodišnjeg i ponavljaju se iste preporuke, što pokazuje da nismo napredovali na našem putu ka članstvu u EU, rekla je Abazi Emeri.

Albanija: Evropska unija trenutno čini sve što je u njenoj moći kako bi sprečila Rusiju i Kinu da uspostave uporište na Zapadnom Balkanu, ali nema strateški pristup tome. EU dobija mnogo od regiona i mora mnogo u njega i ulagati, rekao je Alban Dafa.

Srbija:  Srbija nije napredovala od 2016. godine i postoji nedostatak transformativnih efekata proširenja. Procena političkih kriterijuma je ključna i mora biti stavljena u fokus, rekao je Majstorović. On je naglasio da je sada trenutak za korenite promene i da obe strane moraju pokazati posvećenost zajedničkoj budućnosti. „Ako ne prepoznamo da je ovo trenutak da razmišljamo izvan okvira, taj trenutak će proći. Moramo da sarađujemo u 2023. da stvorimo novu političku arhitekturu za Evropu u budućnosti“, rekao je Majstorović.

Kosovo: U pogledu Kosova, Fetahu ističe da je Kosovo ostalo na istoj poziciji na kojoj je bilo u Izveštaju Evropske komisije u 2022. godini. „Ovaj Izveštaj ne iznosi stavove o tome da će Kosovo dobiti status kandidata i ne znamo kada će to biti moguće“, rekao je Fetahu.

Crna gora: „Mi ne radimo mnogo na tome, tako da ne možemo reći da smo se umorili od proširenja. Nema dileme o budućnosti Zapadnog Balkana – ne postoji drugi put osim onog koji vodi ka članstvu u EU. Ipak, neophodne su nam pravovremene reakcije Evropske unije na probleme u našim državama“, procenio je Sošić.

Cilj ovih diskusija je da se javnosti predstave ključni nalazi godišnjih izveštaja Komisije, uz isticanje toga u kojoj meri se oni slažu sa procenama regionalnih thinh-tank organizacija o stanju na terenu.