Procena uticaja i strateška procena uticaja na životnu sredinu u Srbiji – deset godina posle

Kakva je implementacija propisa o proceni uticaja i strateškoj proceni uticaja u Srbiji, diskutovali smo na tri okrugla stola koji su održani u Novom Sadu, Beogradu i Užicu, pod nazivom „Procena uticaja i strateška procena uticaja na životnu sredinu u Srbiji – deset godina posle.“

Tema okruglih stolova ukazuje na vreme proteklo od usvajanja Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu 2004. godine i desetogodišnji period njihovog sprovođenja. Prezentacija prvih rezultata istraživanja ukazala je kako na nedostatke u pogledu kapaciteta nadležnih organa za primenu ovih propisa, tako i na probleme u implementaciji propisa, sa fokusom na kvalitet postupka, institucionalna rešenja i ograničenja u pogledu učešća javnosti.

Imajući u vidu zahteve koji proizilaze iz dela pravne tekovine Evropske unije u oblasti politike zaštite i životne sredine kao i potrebu dostizanja odgovarajućih standarda zaštite životne sredine, rezultati istraživanja su pokazali neophodnost unapređenja postojeće implementacije. Učesnici okruglih stolova dali su komentare na prve rezultate, a mišljenja izneta na okruglim stolovima biće uzeta u obzir prilikom izrade finalne verzije studije u narednom periodu, odnosno u definisanju preporuka i zaključaka.

Prvi okrugli sto  održan je 14. maja u Novom Sadu u prostorijama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Dr Biljana Panjković, direktorka Zavoda, otvorila je okrugli sto ističući ulogu Zavoda u obezbeđivanju podataka u ovim postupcima. Ona je naglasila da su građani nedovoljno uključeni u ove procese.

Tokom diskusije moglo se čuti da je problem u implementaciji strateške procene taj što se ova procena radi uglavnom od strane urbanista, arhitekti i planera. Analiza sudskih procedura je istaknuta kao suštinska za ove postupke jer je bez mogućnosti adekvatne sudske zaštite ostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu onemogućeno. Istaknuto je mišljenje da su sve procene uticaja urađene do sada imale nedostatak u alternativnim rešenjima i kumulativnim uticajima. U pogledu učešća javnosti, istaknuto je da se insistira na poštovanju zakonskog minimuma, te su mogućnosti za animaciju javnosti i kvalitetnije učešće u javnim raspravama svode na inicijative u okviru civilnog sektora. Učesnici su istakli da je neophodno obavezati jedinice lokalne samouprave da vode evidenciju o registrovanim OCD na njihovoj teritoriji.

Na okruglom stolu u Beogradu, 15. maja u Hotelu Park, uvodno obraćanje prisutnima održao je gospodin Đorđe Milić, zamenik direktora Republičke agencije za prostorno planiranje. Gospodin Milić je naveo kao olakšavajuću okolnost činjenicu da je postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu  deo objedinjene administrativne procedure, prema kojoj je odluka o davanju saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni uticaja sastavni deo odluke o planskom dokumentu.

Diskusija je pokrenula pitanje problema horizontalnog zakonodavstva u procesu kreiranja politika, kao i obaveze koje u tom pogledu proističu iz procesa pristupanja EU. U pogledu kvaliteta postupka, neophodna je kvalitetna analiza alternativnih rešenja. Takođe je potrebno poboljšati horizontalnu saradnju u civilnom sektoru. Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, naglasio je uvođenje prvog nacionalnog Ekoregistra za informacije o životnoj sredini, na čiji sadržaj mogu da utiču i građani, što predstavlja dalji korak u primeni načela Arhuske konvencije i učešća zainteresovane javnosti, kao i šire javnosti, u procesu donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine. U više navrata mogli su se čuti predlozi o potrebi drugačijeg institucionalnog uređenja, odnosno prebacivanja nadležnosti sa lokalnog na regionalni nivo uzimajući u obzir komparativne primere iz država članica.

U predstojećem periodu očekujemo i pismene komentare zainteresovanih strana. Istraživanje će biti objavljeno u formi studije politike koju ćemo dovršiti u narednom periodu.U Užicu je 16. maja održan treći okrugli sto u nizu, čime je završena jedna faza u konsultovanju zainteresovanih strana kada su u pitanju prvi rezultati istraživanja. Među učesnicima je preovladao utisak da se koren problema na lokalu nalazi u činjenici da se jedinice lokalne samouprave još uvek konfrontiraju sa civilnim sektorom. Postavilo se pitanje obrazovanja za životnu sredinu koje je neophodno započeti sa mladima školskog uzrasta. S obzirom da u obrazovnom sektoru postoje kapaciteti koji su neiskorišćeni, škole i univerziteti mogu imati značajnu ulogu u obrazovanju, ali pitanje je na koji način ih uključiti. Kvalitet postupka procene i strateške procene trpi usled izostanka adekvatnog prikupljanja podataka i merenja kao i usled nedostatka laboratorija i terenskih istraživanja. Izostanak organizovanog načina čuvanja znanja i podataka predstavlja veliki problem. Učesnici su predložili da buduća istraživanja na ovu temu obuhvate i stavove građana i investitora. Takođe, moglo se čuti da je  neophodne iskoristiti potencijale mladih ljudi koji se adekvatno služe novim tehnologijama i socijalnim mrežama kako bi se uvećala transparentnost i unapredilo učešće javnosti.

Istraživanje je deo projekta „Misli-delaj-utiči“ (Think-Act-Impact) koji zajednički sprovode Centar za evropske politike, Ekološki centar Stanište iz Vršca i udruženje Srbija u pokretu. Projekat je finansijski podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

Prezentaciju možete preuzeti ovde.

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode